Чудотворнa икона Богородице «Теодоровска»

«Једном, када су се Татари примакли Костроми, руски ратници су им кренули у сусрет носећи пред собом своју свету икону Богородице. Када се битка разбуктала, између њих је пројурио непознати коњаник. Његова пурпурна мантија се раширила на ветру и заслепљујућe је засјао позлаћени штит. Руси су у њему препознали светог великомученика Теодора Стратилата. Увелико престрашени Татари су се разбежали са бојног поља. Тако је спашена Кострома».

Свака икона Богородице има своју историју, своје име. Задивљујуће је колико много има пресека у историји иконе «Теодоровска» - ту је и име Тeодора Стратилата, и Параскеве, и кнеза Александра Невског, а за ту икону је везан и почетак нове династије руских царева - Романових.

Теодоровска икона Богородице

Предање каже да је њу иконописао јеванђелист Лука, а непознато је како се нашла у малом граду Городец, одакле крећу прва помињања ове иконе. Иако је 1239 године Городец био спаљен од стране Монголо-Татара, а икона нестала, ускоро је на чудесан начин пронашао млађи брат Александра Невског кнез Василије Костромски. Гонећи животињу у лову, кнез је случајно угледао икону на бору. Он је покушао да је спусти, али се икона подигла у ваздуху. Баш у то време, у Костроми су многи грађани видели како је неки војник прошао градом носећи у рукама икону. Тај војник је личио на светог великомученика Теодора Стратилата, у чију част је изграђен храм у Костроми.

Вративши се у град, кнез је о догађају узрујано испричао свештенству. Дошавши на место које је показао кнез, свештеници и народ су угледали икону Богородице, пали на колена и дуго се молили.Икону су скинули са дрвета и унели у саборни храм града Костроме, дали су јој име Теодоровска у спомен на јављање Теодора Стратилата са иконом, који се и после више пута јављао руским војницима на бојним пољима. На месту проналажења иконе је основана прва монашка обитељ на Костромској земљи - Спасо-Запрудњиковски мушки манастир.

Познато је да је баш те 1239 године велики кнез Јарослав Всеволодович благословио брак свог сина - благоверног великог кнеза Александра Невског - са Александром, кћерком пољског цара кнеза Брјачислава. И овде се открива још једна особеност Теодоровске иконе: на другој страни се налази слика свете мученице Параскеве (Петке), која се у Русији сматра покровитељком свадби и невеста.

За време док се Теодоровска икона налазила у Костроми, десило се много чудесних догађаја: два пута је горео Костомски храм, и два пута је икона остала неоштећена пламеном. 1260. године су се Костроми приближили Татари и граду је претило потпуно разарање. Одбрану кнеза је чинила само мала група војника коју је на брзину успео да окупи. Не уздавши се у своје снаге, кнез је наредио да пред собом носе икону Заштитнице хришћана. За време битке десило се чудо: из лика Пресвете Богородице су почели да извиру заслепљујући светлосни зраци. Изненађени оштрим светлосним зрацима, Татари су се окренули у бекство и битка се завршила победом Костромчана. У спомен на то чудо, кнез је на месту где је за време битке била икона поставио крст, а касније је тамо изграђена камена капела, док је оближње језеро названо Светим.

Један од важнијих догађаја у историји Русије, који је такође повезан са именом Теодоровске иконе је избор за цара Михаила Тедоровича Романова 1613. године. У Троицком храму Ипатјевског мснастира изасланство Земског сабора је дуго наговарало Михаила Тедоровича и његову мајку, монахињу Марту да прихвате избор. Они су на све молбе остајали непоколебљиви. Само је беседа Теодорита, архиепископа Рјазанског,са надом у помоћ Пресвете Богородице, приволела Марту да се сагласи и благослови свог сина за царевање. Она је пала пред Теодоровском иконом и рекла: «Нека буде воља Твоја, Владичице! У Твоје руке предајем свог сина: изведи га на праведан пут, на добробит Себи и Отаџбини!» Од тог времена је икона Теодоровске Богородице посебно поштована од стране свих представника Царског дома Романових. Многе руске царице и кнегиње страног порекла су добијале отчество (патроним) Федоровна у част породичне иконе.

Постоји неколико преписа Теодоровске иконе, а први од њих је урадила монахиња Марта и донела га са собом у Москву.

Данас се Теодоровска икона Богородице налази у костромском Богојављенско-Анастасином саборном храму. У част те чудотворне иконе су установљена два свечана празника: 29. августа по новому календару - као сећање на чудесно јављање иконе 1239. године и 27. марта - у спомен на избор Михаила Романова за цара.

Теодоровска икона Богородице се сматра заштитницом невеста, породичног благостања, рађања деце код бездетних парова и помоћницом код тешких порођаја.

http://www.pravmir.ru/printer_1291.html