БЕДА ДИПЛОМАТИЈЕ - ДИПЛОМАТИЈA БЕДЕ

Божо Бјелак

На шаховској табли Европе фигуре се не налазе на својим пољима. Чак ни њихов број не одговара правилима те древне и мудре игре. Осим краљева, краљица, војника, понајвише је пиона-послушника и скакача. На српској шаховској табли, такође, коло воде пиони и скакачи, нисам ни мислио, а било би и ружно, да напишем - коњи. Зашто ти скакачи тако раде и пионски мисле. Какву то имају дипломатију, чију они то спољну политику проводе. За све нормалне, то је беда дипломатије, коју креира дипломатија беде, јер су спољна политика и дипломатија у директној корелацији са стањем у земљи, а стање је у свим областима - беда (изведено од речи бедак-умно заостали човек).

„И Косово и Европа": о чему они то причају. Ко иоле разумије европске скакаче, видљљиво је да Србије нема у ЕУ док не призна фантомску државу Косово на својој територији. Да ли ми, који носмо шахисти, можемо фино, културно, замолити наше скакаче да престану да залуђују и замајавају и себе и нас. Да имају поштења, односно да поштују овај унесрећени пук, рекли би само: „Космет". Европи су потребни и пиони и скакакчи, тако да би било добро да јој их, због великог знања, продамо, као што се продавају фудбалери и да играју на њеној табли, односно да их Европа распореди да играју на шаховској табли неке друге земље.

Српски народ је већ почео помало да луди због њиховог скакутања, а тако ми Бога и летења. Једног смо, који стално понавља „И Косово и Европа", пустили да предуго спава на теткином каучу. Оправдано се наљутио. Писао сам и говорио, да нема смисла таквог расног скакача држати на неком похабаном старом каучу. Е, када је промашио Г-6, ускочио је у Меридијан банку. Сваки његов скок мјери се у хиљадама и милионима. Теткин кауч би требало пренијети у Национални музеј, да буде вјечна опомена генерацијама.

Онај други, кажу, да је сањао да буде пилот, што су му ујаци били обећали да је остао социјализам. Не излази из авиона. Његове дневнице постају велика ставка у буџету ове унесрећене земље. Ко игра шах, не би требало да буде нервозан, а он показује често нервозу, а како и не би, када му дипломатија свакодневно доживљава крах, а сам летач је заратио са свима у Региону. Треба бити поштен и констатовати да су га у Региону (и Србију, дакако) много понижавали и изазивали, али шеф дипломатије се морао другачије понашати. Његов сваки потез био је чисти промашај. Та беда дипломатије нема никакве везе и утицаја на цветање фантомске државе Косово. Тамо и даље траје симултанка главног играча, финог човека из Финске. Није ми јасно зашто се сетих „Косовких божура", откуда ми паде, на ову луду памет, та асоцијација. Давно сам читао да је министар за културу у оној краљевини Југославији био муслиман и да је забранио објављивање „Косовских божура", а аутор му је, кажу, јавно одговорио: „Чук, чук Чукарица, чукнем Ти га нани, кад Косовским божурима суде муслимани". Све се поноваља, само су други скакачи.

„Косово је српски Јерусалим", узвикну летач. Не зна летач да Јевреји држе све у својим рукама. Између осталог, служе својој домовини 3 године, а жене 2 године. Зет славуја из Мрчајеваца трабуња „о традицији и модернизацији војске", које нема, јер су му војнике, топове, ракете - наоружање већ „појели", како се то каже у шаху, европски и амерички шахисти, а и то што је преостало, нестаће укидањем војног рока. Стари, мудри људи су говорили: „Народ који не храни своју војску, храниће туђу". Недавно сам био у Бугарској, где ми озбиљни људи рекоше да од своје немаштине и беде издвајају велика средства за НАТО, односно хране туђу армију. А споменити зет, као и краљ тргова и балкона, имају само један рефрен у задатој и наученој песмици: НАТОооо, НАТОооо, НАТОооо. Ко их је На То навукао, да ми је знати.

Разговора о Космету неће бити, тврдим још од времена када су прекинути, јер смо знали да ће доћи до проглашења фантомске државе. Међутим, овај или било који нови режим, од садашњих партиских вођа, позиције и опозиције, ако дође на власт у Србији ( не знам чиме ће владати), преговараће о успостављању дипломатских односа и свим видовима сарадње или неће бити на власти. Летач нема шанси да спречи ништа на путу ка афирмацији Косова, јер једноставно није знао како се то дипломатски ради. Чак ни данас не зна, као што нису знали ни његови претходници, као и наредбодавци, да онима који су их пучом и паљевинама довели на власт, у подсвијести није било да им препусте одлучивање и судбину Космета. Нажалост, још мисле да ће им велики западни пријатељи дати Космет на тацни, јер признавање те државе фантома, сматрају њиховим тренутним хиром ( као што им је требало 3 године да схвате да се Ц. Гора одвојила, са којом су дипломатски и конзуларни односи били на нули, а ни сада ништа нису бољи). Ти пријатељи, дали су Космет Тачију, који је нажалост у праву када каже: „да ће Косово и у будуће, на регионалним и међународним скуповима, учествовати као независна и суверена држава". Политичка „елита", с Председником на челу, уствари само машта о регионалној сарадњи, " у којој је Србија лидер".

Није било дана када летач и његова дипломатија нису направили неку катастрофалну дипломатску грешку. Познато је да аматер око себе окупља аматере, који чак и на ТВ каналима (а ништа мање у земљама где су акредитовани од аташеа до амбасадора) причају ноторне глупости, не само о дипломатији и спољњој плотици, већ и о кадровању и чак станаринама. Када је већ реч о станаринама, затим куповини зграда амбасада и резиденција, намештаја, у Диломатско-конзуларним представништвима, једна озбиљна комисија, открила би незапамћени криминал. Тај криминал је наслеђен још из доба социјализма, само што је у постсоцијализму усавршен. Оставимо ту тему за времена када члановима комисије буде загарантовано да ће им главе остати на раменима.

У свету у коме влада моћ организованих савеза и друштава, тоталитет укрштених интереса, летач нема шта да тражи. Чак му ни неки стубови (спољне политике) и
минарети не могу помоћи, јер није схватио глобализацију и глобализам Империје зла. А шта зна летач о Источном питању или, примера ради, осмијуму кога има на Космету (осим мало у Бразилу и Русији). Мислио сам да као технолог и хемичар нешто од тога зна. Тај осмијум појачава ефекат нуклеарног оружја од 100 до 150 пута. Он још мисли и његов надређени Председник да ти велики западни пријатељи хуманисти (чак их ни бомбардовање није опаметило) брину о шиптарима, Србима, Ромима и др. народима. Нису они довели Милосрдног анђела због тзв. хуманитарне катастрофе, то чак и врапци на грани знају. Летач је забио главу у песак и неће да нам објасни шта он то (подвлачим ОН) заправо брани на Косову. Уместо одговора, треба констатовати да је његова улога у решавњу тог проблема равна нули.

Од првог ДОС-овог министра спољних посло, преко другог - како рекосмо, краља тргова и балкона - до садашњег летача, озбиљан чуњеничар не може наћи ниједан разуман и адекватан дипломатски потез. Посебно су се потрудили да на основу директног уплитања амбасадора Империје зла, страних запосленика у МСП-у - Швајцараца, Сорошоваца, свих чланова једнога непријатељског домаћег Форума, кадровски униште дипломатију, дипломатски састав. Додуше, онај први је знао и јавно рећи да му штошта подмећу и кадровски и на плану спољне политике, јер су сви партијски вође водили и воде своју спољну политику, у директним сусретима са странцима и преко својих изасланика, кадрова по партијском кључу, у кући дипломатије. Није згорега хиљадити пут поновити да је СРЈ, затим ДЗ и сада Србија једина земља на свету која нема центар где се креира спољна политика. Министар има основну дужност да организује Министарство и квалитетан дипломатски састав, који ту извагану и договорену спољну политику умјешношћу проводи у земљама пријема. Али када за амбасдоре предлаже, а Предсједник потпише акредитиве амбасадорима у Швајцарској, Њемачкој, Холандији, ОУН и да не набрајам, који су у претходним амбасдоровањима пали на испиту (има их, као Ст., који заступају самосталну државу Космет). Раритет је да је МСП ове земље, такође, једино на свету које од 2000. нема представника за штампу и редовне прес-конференције. Разлог је у директној корелацији са великим бројем спољних политика - партитократијских политика. Представник за штампу не би могао, на неко новинарско питање, изнети став државе Србије. Да ли се може замислити да представник за штаму каже: „Космет је неотуђиви део Србије". Један број партијских вођа и скоро пола Парламента би дигли дреку.

Да иронија буде већа, неке кључне потезе на међународном плану (све грешке није могуће навсти, то ће једнога дана бити књиге од 500 и више страна), летач и његови наредбодавци, проглашавали су генијалним дипломатским потезима. Иако немам намеру било кога да повредим, чудесно је да су те њихове потезе многи поздрављали, аплаудирали и дивили се. Зато је потребно бити обавештен, а не само паметан. Србија има пуно паметних, али врло мало обавештених:
-Седање са шиптарима за сто и то на туђој територији, ући ће у дипломатске уџбенике као катастрофална грешка једне бедне дипломатије и политике. Први пут када су равноправно сели за сто, шиптари би требало тај датум да узму као национални празник, однсоно настанак државе Косово. Летач и други у Србији и даље траже и мољакају шиптаре да преговарају. Да, кажу шиптари, али само о односима две суверене државе.

- Тражити мишљење Међународносг суда правде, да ли је проглашење независности Косова повреда међународних норми и међународног права, а истовремено говорити да је „Косово Србија", односно да се ни под којим условима неће признати државу Косово, спада у дипломатски аматеризам, а не у дипломатску генијалност. То што је Генрална Скупштина ОУН изгласала да се затражи мишљење, обавеза је по Повељи, односно свака земља има право да за било које питање затражи мишљење Суда, које не обавезује, јер Суд нема могућност санкционисања. Међутим, мишљење Суда ће бити да је Косово имало право на отцепљење, што ће произвести нова ланчано признања. У прилог овој тврдњи је изненадно повлачење кинеског судије, као и одгађање саопштења за целих пет месеци. Сва упозорења пре заседања ГС ОУН, писма Председнику, председнику Владе, министру спољних послова, да се не тражи мишљење Суда, нису помогла.

- Месечно саопштавање шта су нови приоритети спољне политике, такође, спада у беду спољне политике и дипломатије. На почетку прошле године, суседи нису споменути. Након што су опоменути да су суседи примарни у спољњој политици сваке земље, уводе у приоритете суседе и обавезну ЕУ. Затим заборављају те приоритете, замењују их са неким стубовима, које проглашавају стратешким (замислите стратешки односи са рецимо Киним, што су сви озбиљни људи схватили као добар виц), а као врхунац, приоритет постаје несврстаност, која је Србима у доба Броза и вјерског и етничког рата нанијела велику штету. За летача је лет у Манилу на састанак несврстаних, „учинак свих учинака", а регионални састанак „учинак испод очекивања". Спрда се са тим састанком, иако ће учесници између Косова и Србије, изабрати Косово. За њих су неважне одлуке СБ или ГС ОУН, а замислите колико придавају значаја тамо неким несвртаним ставовима.

- Крах, аматеризам, беда дипломатије управо је однос према том регионалном састанку на Брду код Крања. Србија је била обавезна да се одазове на тај састанак (и све будуће састанке) под условом да се шеф делегације на њму (њима) понаша према дипломатским узусима. Наиме, када се утврди да скупу присуствују и учесници који се лажно представљају као независна држава и да нису чланица ОУН, дипломатска процедура налаже да шеф српске делегације, одмах по отварању скупа, укаже на ту процедуралну недоследност, јер су индивидуална признања дискреционо право држава и нису међународно-правна обавеза других држава. Затражи од предсједавајућег да, у овом случају, шиптаре удаљи са Конференције. Ако организатор одбије, у знак демарша дужан је да демонстративно напусти скуп, којег су „проверени пријатељи Србије" Хрвати и Словенци и сазвали да би Србију ухватили у мишоловку. Сарадња на плану европских интеграција, била је смо фарса тога састанка. На састанку девет земаља ЈИЕ 29. маја 2006. године у Софији, Бугари су (за сваки случај ) позвали делегацију из Приштине. Када се Тачи појавио, консултације су обављене у кулоарима. Одлучено је да не присуствује састанку, као и службеној вечери девет шефова држава и влада. За време вечере, Тачи је, са члановима своје пратње, седео на тераси хотела Шератон. Председник Србије се, након вечере, на очиглед свих, издвојио и поздравио са Тачијем. Председник Ц. Горе, која је била већ самостална, није се поздравио.. Но, летач и његови наредбодавци још су млади, научиће све тајне дипломатије када поновом у будућим временима, дођу на власт и када Србија буде имала своју дипломатију и своју спољну политику.

- Само у овој земљи постоји дипломатска пракса да се организују некакви групни састанци са страним амбасадорима, јер и мала деца знају да је сарадња са сваком земљом различита и посебна. Страни амбасадори су акредитовани да заступају интересе своје земље, а не да удовољавају интересима земље пријема. Шта се причало на тим састанцима, јавност није упозната.

- Односи са Русијом су велика фарса. Послужили су у време избора, јер је Председник боравио у Москви у сред кампање, махао је са договором о гасу, придобивши велики број гласача за своју приватну странку, што је недопустиво. Посета Медвједева и кичерај у Центру Сава, већ су заборевљени.. У односима са Русијом, од посете Медвједева до данас, ништа се значајно није десило. Са овим владарима, посебно ако се питају владари у Војводини, а питају се, Руси више неће склопити ниједан аранжман (главни играчи и економски окупатори Војвопдине су Хрвати и Словенци, као и домаћи тајдинари, који купују огромне комплексе земље за странце). Шта се догађа у НИС-у и око НИС-а., тек ће се чути.

- Беда спољне политике и дипломатије је посета Хрватској и пловидба на ратном броду на ДАН зликовачке агресује НАТО, дакако и те исте Хрватске, која је давала
логистику. Хрвати су отварали боце шампањца за сваку зликовачку ракету и убијење малих Милица. И уместо да је био на Миличином гробу, сурдуличкој прузи, пред РТС-ом, поздрављао је хрватску децу по парковима, обећаво нагодбе. Да ли су жртве Јасеновца Председникова приватна прћија, да ли је Хрватска признала Косово, зар није до јуче говорио да због „мудре и принципијелне политике" са тим земљама треба прекинути све односе и комуникације. Зашо Јосип(овића) није окитио беџом „Косово је Србија". Смешна страна посете је присуство преводиоца у разговорима. Јосиповић: „Бок(г) Борисе". Тадићев преводилац :"Помоз Бок Борисе", Тадић: „Помоз Бог Јосипе". Јосиповићев преводилац: „Бок Јосипе".

На крају (иако набрајањима нема краја), у историји дипломатије остаће запамћена и исписана црним словима досовско-социјалистичко-пензионерска беда дипломатијае и дипломатија беде, доношењем декларације о Сребреници. Декларација је најприје настала у дипломатским договарањима, односно пројектима земаља ЕУ и Империје. Та такозвана диригована дипломатија (дипломати Србије телеграмима, извештајима, сугеришу домаћој политичкој „елити" да повуче неки унутрашњи потез, ради „добробити" земље, јер су то, тобоже, сазнали из поверљивих извора и високог нивоа) углавном је шпијунског карактера. Иза ње стоје претње, условљавања, лаж, обећања, уцене. Декларацијом о Сребреници, за сва будућа покољења, затворена су уста дипломатима из Србије да било шта кажу о зликовачкој агресији земаља НАТО и отимачини дела територије, што је и био циљ.