Преписка о арбанаским насиљима у Старој Србији од 1898. до 1899. године


Убиства, пљачке, отмице...
„ Сматрамо да је неодложно предузети мере да се заштити хришћанско становништво од напада законима непокорних Арбанаса , и примерено казне виновници злочина "- упозорава посланик Новаковић министра Турске


У званичном обраћању Стојан Новаковић, посланик Србије у Цариграду министру иностарних послова Турске Тефик-паши наводи податке, аргумнте којима потрепљује дипломатску ноту о великој забринутости за положај и судбину угроженог српског становништва у Косовском вилајету. Новаковић, између осталог, предочава да је српска влада детаљно упозната са озбиљним проблемом у Старој Србији.
„По подацима које има Краљевска Влада , за врло кратко време, од само неколико месеци, прошлога лета и зиме, извршено је у санџацима Приштевском, Ново-Пазарском, Пећком и Пизренском, више од 400 злочина као што су : убиства, паљевине, разбојништва, скрнављења храмова и цркава, отмица, силовања, пљачкања, крађа читавих стада...Овај број представља тек мали део, највише петину, онога што се у ствари дешава, пошто се за већину злочина и не сазнаје, јер се жртве или њихове породице не смеју ни да жале".
Новаковић затим опомиње да ни један од криваца, именованим у прилозима, није био оптуживан, нити кажњаван.Указује да такво стање„ не омогућава опстанак српског живља" у тим крајевима, да је неиздрживо и да може допринети буђењу злих духова, врло опасних и штетних за добре односе између Турске и Србије.

Народ Краљевине изреволтиран и киван

„Наши бегунци који траже спасења и заштите у Србији, сем тога што излажу Краљевину великим незгодама и трошковима, причају о својим патњама и арабанаском насиљу и о онима који су у Царевини остали да трпе зулум.Отуда потиче велика узрујност у земаљском јавном мњењу, која доводи Владу Његовог Величнства Краља у тежак положај , чија се озбиљност не може предвидети".
Новаковић моли да се на то укаже султану и Високој Порти који би могли да се позову на сопствена осећања правде , као и на добре намере према Србији, како би се дефиитивно стало на пут нередима и насиљима на Косову и Метохији.
Потресна сведочанства српских страдања

„Српска Влада сматра да је неодложна потреба да се предузму стварне мере да се у поменутим крајевима заштити хришћанско становништво, увек тако мирољубиво и верно Царству, од напада фанатичког и законима непокорног арбанаског становништва и да се примерено казне виновници мрских злочина , чија је успомена још жива у сећању народном".
Био је, наравно, врло јасан посланик Новковић.Оно што је за сваку похвалу, будући да ни у то време Србија није била јака, стабила држава и помоћ није ни од кога очекивала, нити добијала, као што су у овом случају Албанци од Турске и султана, јесте њен јак, чврст, непоколебљив став да се Срби заштите.За овдашње прилике, то је изузетна храброст.Моћна Турска политички перфидно, уз прећутно одобравање, допуштала је зверства. То се и сада дешава на Космету, с тим што Шиптари сем Албанца, Америке, Велике Британије имају подршку великог дела ЕУ и , за нашу трагедију, неких политичара у овој држави.
Влада Краљевине предлаже путеве решења вишегодишње кризе у Косовском вилајету. Новаковић сугерише конкретне мере:„Пут да се постигне жељени циљ и зајамчи ред и безбедност видимо у изашиљању на лице места нарочите комисије која би дала довољног јемства у својој непристрсности и способности у којој би се ставило у задатак да учини озбиљан извиђај , да кривце пронађе и судовима преда и да предузме све мере Затим, у именовању енергичних и поштених чиновника , способних да наморају Арбанасе да се покоравају законима и Царским властима, да поштују туђ живот и имање".
Захтев без одлагања

Српски посланик у Цариграду дипломатску ноту завршава нескривеном жељом да се одрже добри пријатељски односи Србије и Турске.
„ Влада Његовог Величанстава Краља наредила ми је да ово, што претходи , ставим до знања Царској Отоманској Влади, да обратим озбиљну пажњу и да је замолим да изволи без одлагања да предузме потребне мере да се отклоне опасности, које ова ситуација собом доноси.Краљевска Влада се нада да ће Царска Влада у својој жељи да очува мир и зајемчи ред на границама царевине , хтети узети у озбиљну оцену доставу и молбу , које сам изложио и у том смислу ,част ми је замолити Ваше Превасходство да ме што скорије извести шта царска Влада намерава даље предузимати по овој дипломатској ноти", завршио је званично писмо српски посланик.
Нота упућена Тефик-паши , министру спољних дела Турске царевине поткрепљена је сведочанствима о бројним убиствима, уништавањима српких кућа,
пожарима,силовањима, скрнаљењима православних светиња. Све то сабрано је у посебном прилогу. Апострофирана су зверска убуства.Део из поменутог документа сада је доступан и нашим читаоцима.
На удару све што је православно
„ Два Арнаута, Ајдар Ускоковић из села Бусовата (гиљанска нахија) и Суљо, убише Србина Гаврила Кушлиовца и тешко ранише његовог брата Саву.Ово се догодило у месецу марту, близу села Божевца, где становаху оба брата.Убише 19. априла и сељака Гику Денића ,одведоше, како његове волове, тако и сву стоку његових пријатеља Јанка Томића и Цана Станимировића из села Чаглавице.У месецу јануару, Бајрам, син Исмаила Аџе из Новог Села (пећке нахије), уби Вучу Јеремића из Горађевца, испалив пет револверских метака на њега, у дућану Филипа Брандића, у главној улици у вароши Пећи.Арнаути из Кабаша, познати са својих злочина, Мустафа и Адем заклаше Ђорђа Катанчевића из села Витина".
У допису је много трагичних случајева и страдања нејачи, девојака и жена.Неке примере из писма цитирамо.„У почетку месеца маја Арнаути нападоше на кућу Вукосава Драгутиновића, чију кћер хтедоше отети.Али Вукосав са својим људима успе да их одбије.Не могавши одвести његову кћер, заклаше му жену.После неког времена,нападоше поново на дом Вукосављев и убише и њега и сина му Вукоту.На сличан начин страдаше Гига Стојиљковић из Гоголевца, Станислав Станојевић из Угљара, Живко Симеоновић из Кијевца, Перо Раденковић из Вучитрна, Станко Максимовић из КончулаУбице зверски погубише Нису Станисављевића и његовог сина који имадоше свега 8 година, док је чувао стоку".
Много је сведочанстава о монструозним злочинима албанских група, које су харале вилајетом и масакрирале, кад год добију прилику за то.Један од њих је унео велики страх у призренској нахији и бројне породице присилио на сеобу.
„Вукашин Митровић и његов друг из села Јашинца код Призрена, пролазећи кроз Гатњанску шуму спазише издалека Арнауте којима је старешина био из Сопотнице.Бојећи се да их ови разбојници не убију, нагну бежати.Сустигоше Вукашина и свега га исеку на комаде, а друг Вукашинов успе да побегне.Од тога времена нико миран ни спокојан није у призренској нахији", пише у прилогу Новаковића.
Турске власти штите зликовце

Организује се нарочити кор - Хамидовска шкипетарска војска, налик на курдске каваљериске одреде.Кад Турци разговарају са Србима, говоре да се то спрема против Бугара, када причају са Бугарима, казују да се припрема против нас- упозорава Новаковић министра Владана Ђорђевића

У преписци намењеној Тефик-паши и самом султану достављено је на стотине примера убистава недужног српског живља у косовском вилајету. Део ноте посланика у Цариграду Стојана Новаковића односи се и на скрнављење српских цркава и манастира.
„У месецу октобру више Арнаута срушише цркву Хочанску и однесоше све што у њој нађоше.Разрушише силни Арнаути такође стару српску цркву у Кончуљу, приштинске казе, на друму између Гиљана и Бујановца.У овом тренутку Арбанаси од материјала наше цркве зидају себи куће.Почетком априла опљачкаше Раовачку цркву, у призренском санџаку. Арнаути 20. децембра нападоше свештенсвтво и монаштво и опљачкаше манастир Свете Трпјице, у околини Призрена"- само су неки од случајева које је отоманском царству предочио српски посланик.
Трагом овог званичног документа сусрећемо се са бројним примерима силовања и отмица жена и девојака, Српкиња, затим на стотине примера напада, пљачки, разбојништава.
Силници уништавају српске фамилије
„Неколико зликоваца арнаутских , предођени извесним Јашаром из Добротина, силом одведоше у селу Тиринцу ( гиљанска нахија) две снахе Стојана Колара Крсјану и Кату.Ове две јаднице задржаше код својих кућа две ноћи и један дан и за то време неколико Арнаута извршили су над њима силовање. Арнаутин Али Баша који станује у Главотину, косовске нахије, приморао је Србе из овог села да му бесплатно раде сваке недеље и за православне верске празнике.То му није било доста: он силује и љихове жене и кћери. Ниједна жена ни девојка више од њега није смела да иде на рад у поља.Синовци Али Башини, Омер и Камбер, врше свакодневно иста злочинства. Власти којима су поднесене многе тужбе протуву ових злоковаца, остављају их да и даље то несметано раде".
Званични акт, у великој мери, показује колико је било тешко обесправљеном српском живљу да оснује и сачува своје породице, поготово женску нејач.
„Када је била свадба сину Косте Путића из Витина, Арнаутин Мустафа из Кабаша тражио је од Косте једну турску лиру, и пар чарапа, али му то овај није дао.Но како Коста не беше довео своју снаху Мустафи, да му ова пољуби руку, то је Мустафа из освете више шута покушавао да отме снаху Костину, или да га убије.Због овога је Коста напустио све своје имање и 8. јуна 1897. године побегао је са породицом у Гиљан, где су се стално настанили. Из истих разлога Арнаути опљачкаше и потуно опустошише четири српске куће у Пећи- Јована Ђака, Петра Димића, Спире Савића и Николе Миладиновића" ,педанто је навео српски посланик много сличних случајева албанског зверског насиља.
Тешко оном ко је хришћанин !
У завршном делу прве представке Новаковић упозорава да се Срби под притиском и сталним алабанском терором годинама исељавају.Тако су бројна села некада већински српска, тада остала скоро без наших сународника.О томе најуверљивије говори - бежање, спасавање хришћанских фамилија из Доњег Дола.
„У некада великом српском селу Доњем Долу, пећке нахије, има сада само 7 православних кућа, од којих су две Михаила Савића и Максима Христића.Арнаути заузеше земље и ове двојице и доведоше их до највеће невоље. Међу доњолушким кућама најчувенија је кућа Станише Богићевића, чије земље Арнаути такође, желе да присвоје, у противном , прете му да га убију .Кућу му упалише и сав његов намештај, ствари, изгореше заједно са свом његовом стоком.Ова угледна , честита породица, која се састојала од 20 лица , недавно најбогатија у околини, доведена је до крајње сиротиње и више ни за хлеб немају".
За сам крај обраћања турским властима српски посланик у Цариграду указује на нову појаву која застрашује српско становништво.
„Једна врло чудновата навика влада од недавно у вароши Пећи.Када телал објављује какав званичан глас народу, он увек завршава речима-Тешко ономе ко је хришћанин".
Стојан Новаковић је дипломатску ноту Турској упутио 14. маја 1898. године, а већ 17. јуна из Цариграда извештава др Владана Ђорђевића , министра иностраних дела о томе шта је предузела отоманска влада.

Отомани зазиру од Арбанаса

„Био сам у Порти да питам шта је урађено по нашој представци, односно насиља арбанаских по Старој Србији. Затекавши пашу у Министарству, ушао сам с њим одмах у разговор о томе. На моје питање шта је урађено паша се изговарао, да се још није могло, али да је учињен корак до Великог Везира, што значи, да му је превод наше ноте саопштен.Везао сам предмет са најновијим нападима на граници нашој, казао сам да је значајно то што су ти напади извршени истовремено са сукобима у Беранима и да све то долази од неједнаког и одвише благог поступања турских власти спрам Арбанаса.Отворено сам им рекао како се турске власти управо боје Арбанаса.Саопштио сам паши из нашег искуства, како се арбанаско јунаштво топи као снег, чим се права сила покаже", део је из писма упућеном српском министру спољних послова.
Крељевина тражи подршку Европе

Новаковић очигледно прозире неискреност турских званичника и њихову показану жељу да у косовки вилајет пошаљу већу физичку силу, која би наводно, заштитила угрожени српски живаљ.
„Одговорио сам да силе има довољно, али да је очевидно, како турске власти имају отворен или тајан налог , да се њоме не служе, и како иста војска турска , која границу према нама чува, обично помаже Арбанасима и место да их спречава, она заједно са њима ради. Казао са му још да је узнемиреност и раздраженост нашег народа у Турском Царству свагда шири међу народ у Краљевини и да из Србије тај глас иде даље у Европу. Поменућу вам господине Министре још нешто значајно, што сам неки дан чуо, како се мисли да се организује нарочити кор војске под називом Хамидовска шкипетарска војска, налик на познате курдске каваљериске одреде. Кад се Турци разговарају са Србима, они говоре да се то спрема против Бугара, када причају са Бугарима, њима казују да се то припрема против Срба.Тефик-паша је то слушао са великом пажњом и није ништа порицао. Разговор је закључен пашиним обећањем да ће решење пожурити, али је то казао обичним апатичним тоном и више је него сигурно да он избегава улажење у проблем", упозорио је Новаковић српског министра спољних послова.

Перфидне игре отоманске политике

„Што је понајгоре, то је злокобна немоћ коју осведочавају турске влсти, остављајући некажњена највећа зла дела арнаутска, која се врше пред њиховим очима ", упозорава Новановић Тефик-пашу у Цариграду

Према дипломатској размени писама између др Владана Ђорђевића, министра иностраних послова Краљевине Србије и Стојана Новаковића посланика у Црариграду, с једне стране , представки и нота које је у току само једне године упутио наш посланик Тефик-паши, министру спољних послова отоманског царства, указујући му на врло тежак положај православног живља у Косовском вилајету, очигледно је да српске дипломате нису губиле време, да су прилично озбиљно , студиозно и предузимљиво заступали интересе својих сународника.
За сваку похвалу је и чињиница што су вредно прикупљали све податке о страдању православног живља на подручју Косова и Метохије, одмах то достављали представницима отоманског царства и припремали стратегију упознаваља страних сила са српском трагедијом.У дипломатским нотама Новаковић врло отворено опомиње турског министра да ће Краљевина бити присиљена да се за помоћ обрати европским државама и Русији, јер Турска , султан и Велика Порта „не хају"много за погибију њихових поданика у Старој Србији.
„Прошле суботе сам наставио са новим списком о арбанаским насиљима у коме се набраја 51 нови случај , предао Порти и другу ноту.Поред формулисаних захтева усмено сам још изложио Тефик-паши наш изричит захтев да у комисију за извиђање арбанаских насиља уђе и један изасланик Србије.Уз то, указао сам да би тек тиме српска Влада била потпунце задовољна , јер би у суседне Царске Владе видела истиниту добру вољу, да се ово питање повољно и с добрим резултатима расправи. Изгледи за изашиљање комисије прилично су повољни , узет је већ у комбинцију Садедин-паша , који сада са делегатом црногорским у Беранама распарваља васојевићко-арбански сукоб", нове је порука коју је Новаковић упутио Ђорђевићу.
Следи и најзанимљивији део из дипломатске ноте која је поново упућена Тефик-паши.

Турске власти храбре Арнауте

„Биће веома лако Вашем превасходству да се увери о правилности оваквог сматрања, ако баци ма и летимичан поглед на прилоге ове моје ноте, где смо, у кратком размаку, од неколико недеља имали да забележимо двадесетак случајева убиства, исто толико силовања и отмица и дупло већи број разбојништава , не рачунајући друга зла дела, као што су насиља, мучења, крађе, кулуци, којима су Срби свакодневно изложени и која их приморавају да напусте своја огњишта, да се пресељавају у Србију, немајући више сигурости ни за своја имања, ни за животе, ни за част своју. Али, што је још понајгоре, то је злокобна немоћ коју осведочавају обласне власти, остављајући некажњена највећа зла дела, која се веше, тако рећи пред њиховим очима.Ова немоћ власти оставља Арнаутима не само слободно поље за даља злостављања и мучења, већ их храби на овоме путу".
Новаковић упозорава турског пашу да је крајње време да се без икаквог даљег одлагања предузму најоштрије мере , те да се једном стане на пут великом злу, које је постало неподношљиво, и које ће се, на крају„ изметнути у несагледиву несрећу и беду, па и немире".
У документу Новаковић прилаже податке и чињенице о новим убиствима, сивовањима, отмицама, нападима на српско становништво.
Ово писмо Тефик-паши прослеђено је и у Београд, у јулу, а месец дана касније Новаковић извештава српског министра Ђорђевића о новим моментима, наредби Порте за комисију која ће проверавати албанска насиља у Старој Србији.

Ометање истраге у Косовском вилајету

„На моје питање да ли је донесена одлука о нашим молабама против арбанаских насиља, Тефик-пааша ми одговори да је изашла црска ирада, којом се Садедин -паша одређује да учини увиђај, како по унутрашњости, тако и на граници. Још ништа није учињено за учешће наших делегата", али већ после седам дана Новаковић шаље нову информацију да ће Садедин-паша почети истрагу у Косметском вилајету, тек пошто заврши посао у Беранима, али „чујем да је Тефик-паша у међувремену добио, ипак некакву другу мисију у Тетову, за коју до сад нисам успео да што ближе разаберем", поручује Стојан Новаковић.
Међутим, након упорног инсистирања Новаковића уследила је убрзо царска наредба Великог Везира, по којој се дивизинском генералу Садедин-паши наређује да обави увиђај у Косовскон вилајету.С тим, у вези, да би се посао квалитетно, ваљано, обавио и предупредила лицемерна политика Турске, на адресу посланика српске Краљевине стиже писмо Ивана Иванића деловође конзулата Србије у Приштини.

Претње српском живљу

„Апсолутно је потребно да у комисији за увиђај зулума буде одређен један хришћанин, српски или руски изасланик, јер без њих неће бити никаквих резултата, нити ће наш народ имати куражи да комисији која је од самих Турака, представи право стање.Да им турске власт забрањују прављење и подношење жалби, показује и случај , када је Мутесариф 15. априла пред сељацима села Прилужја, Главотина, Сибовца и Јенине Воде, који су дошли на жалбу, изгрдио свога арзовалџију Турчина и ухапсио га што се усудио да раји пише жалбе.Још горе је што турске власти, бојећи се комисије, почели су приморавати Србе да опоричу своје жалбе.Тако је Митар Лазић из Гоголевца, уз претњу, опорекао своју жалбу да му је Арбанас Шаћир Копран мучио и тукао сина, отео две лире, дукате и краву с телетом. Тражили су да се у порицању Лазића удари печат, што су заплашени и учинили. Иначе, сада на сваком кораку заплашују наше сељаке, да не смеју говорити истину пред комисијом, која се шаље „ по жељи Србије" и чак прете убиствима људи који говоре да ће се жалити на зулуме".
Великој Порти наравно, ни у ком случају није одговарало да у комисији која би се на лицу места уверила у тешке арбараске злочине буде утицајан Србин и настојала је на све могуће начине да елиминиче присуство нашег изасланка.Правом дипломатском акробацијом Србија је морала да се користи и буде увек на опрезу, јер са Турцима никад нису чисти рачуни.

Деловање иза кулиса

Због тога, Новаковић шаље хитно депешу у Београд министру Ђорђевићу да ће се највероватније приштински конзул Станковић, који одлично познаје турски и арбанаски језик , послати као члан комисије, али да су му неки тајни извори пренели информацију да се спремају изакулисне отоманске прљаве работе, како би се Станковићев долазак осујетио.Ту је и телеграм у којем Новаковић нашег министра иностраних послова обавештава да је Сададин-паша добио задатак да откаже Станковићево учешће.Нова Новаковићева депеша из Цариграда онеспокојила је српску владу.
„Садедин -паша почео увиђај у Косовском вилајету без Станковића, коме је на основу Ваше депеше наређено да остане у приштини.Молим, хитно делујте да се Станковић што пре позове у Комисију". Потом и још један телеграм из чије се садржине јасно види сва перфидност турске власти. Ђорђевићу је јавио Стојану Новаковићу следеће:„Тефик -паша ударио натраг у Цариград због комисије. Јуче, на моје запрепашћење, не хтеде примити ноту којом се јавља да је Станковић одређен за нашег изасланика, изговарајући се да ће је примити тек пошто се предлог одобри ирадом, и тек кад нас о томе буде известио".

Краљевина тражи помоћ Русије

„Амбасадор Зиновјев каза како жалбе угњетених сународника сматра потуно праведном , да руска влада на то обраћа нарочиту пажњу, и да стање најозбиљније треба извидети, како би Срби избегли још веће зло ", поручио је Београду Новаковић

Оно што се могло и наслутити, турска власт је посредством својих чиновника и емисара де факто осујетила покушај Краљевине Србије да помогне својим сунарницима у Косовском вилајету.У прилог овој тврдњи говори писмо које је почетком септембра 1898. Тодор Станковић, конзул Србије у Приштини, послаао у Београд Владану Ђорђевићу, министру спољних послова.
„ Садедин-паша крајем августа отпутовао је у Призрен у очигледној намери да омете изашиљање комисије, као штo је то учинио у Гиљању и Приштини.Паша је боравио у Приштини свега три дана, исувише кратко да се изврши ислеђење многонбројних насиља у три казе:приштинској, вучитрнској и митровачкој. За та три дана Садедин-паша није ислеђивао насиља, призвао је неколико сељака, којима никакво зло није учињено.Заплашени од самих зулунћара, потписивали су да нема никаквих разлога за жалбе.Праве жалиоце је истеривао напоље. Паша је учинио све само да би у Цариграду могао представити како је комисија излишна. Установио је исљахате-судове за мирење крви међу Арбанасима преко новчаних одштета , а за председника тог суда поставио је познатог зулумћара у Приштини Сулејман-агу, у Вучитрну исто злогласног човека.У судовима нема ни једног Србина", упозорава Станковић.

Лаже хришћанска раја !!

Наш конзул у Приштини, сигнализира да Везирови исљахаати присиљавају злостављане Србе и њихиве породице да дају лажне изјаве, да им Арбанаси никад нису наносили зло и да је све обична измишљотина. Почели су, указује Станковић, редом да их позивају.
„ Наш кукавни народ, ипак, на све стране спрема жалбе, и готов је да се жали комисији, чији долазак жељно ишчекује. Депутације из разних крајева иду непрестано, данима, руском конзулу и моле га да и руски изасланик уђе у комисију".
Стојан Новаковић, видевши да је лицемерна турска дипломатија, беспризорно превршила сваку меру, то јавља др Владану Ђорђевићу.
„Тефик-паша није ни мислио ништа озбиљно предузети, обећања су лажно давана.Текст Портине ноте који вам шаљем речито говори о њеним расположењима и правим намерама".
Новаковић је приложио Тефик-пашино писмо, наводећи турско карикирање српске трагедије.
„Саопшавам вам резултат извиђаја, извршеног од стране генерала Садедин-паше у неколико случајева који сте приложили у вашим нотама.Ђока Станковић, за кога се тврди да га је Балија Мустафић ранио, испитан је.Станковић је здрав и читав. Изјавио је да није рањен. Јован Јорг из Ранилуга, коме су , како сте тврдили, Арнаути батинама десну руку осакатили, рекао је да је то измишљено. Бајрам Гаверија из ваше ноте има 60 лета, његове године му не допуштају да ради силовања, насиља над Српкињама, а Неда, жена Трајка Христића, је напуштала мужа, али није одбегла Бајраму, него своме оцу.Они сами су саставили записник.Јаков Вуковић, шета се читав по приштинској чаршији и нису га тукли полицијски чиновници, него он њих, за шта је осуђен месец дана затвора.Сам је то изјавио", турска је„ истина "о хришћанском страдању коју је уредно и чистог образа потисао тадашњи отомански великодостојник, додајући да лаже хришћанска раја.

Краљевина више да се не меша !

Завршавајући писмо поткрепљено лажима, Тефик-паша образлаже да се заправо то Србије и не треба да тиче.
„Ови случајеви тичу се само унутрашње администрације наше царевине, ипак сам сматрао за неку дужност доставити вам полу-службено извештаје, да бих доказао колико су неосноване ваше оптужбе против Арнаута и муслиманског становништва пограничних санџака.Уверен сам да ћете разборито признати да су српски Краљ и Влада у овој прилици обманути од стране људи којима је стало да поремете односе пријатељства и доброг суседства, који тако срећно постоје између наше две земље", „ луцидни" су закључци представника турске царевине.
Новаковић обавештава министра Владана Ђорђевића да се у постојећим околностима мора енергичније поступити и Порти показати да ће се, и поред извештаја , Краљевина итекако заложити за угожене сународнике у Косовском вилајету.
Подршка амбасадора Зиновјева

„Пре неки дан сам се срео са руским амбасадором господином Зиновјевим.Упознао сам га да смо на последњу Портину ноту одговорили и опет покренули питање о арбанаским насиљима. Амбасадор Зиновјев ми каза да ствар наших угњетених сународника у Старој Србији сматра потуно праведном, исправном и да Русија на то обраћа нарочиту пажњу.Уз то изложио је да стање у Старој Србији треба најозбиљније извидети, исказао забринутост, да би Срби избегли још какво веће зло, и у крајњем исходу, опасност по мир на Балканским полуострву", поручио је Новаковић Београду.
Крајем октобра Новаковић, након договора са српском владом, шаље оштру ноту министру иностраних послова Турске Тефик-паши.

Седадин-пашина „истина"

„ Добио сам наредбу од Српске Владе да Вам упутим ноту и известим Велику Порту да пут Садедин-паше по Косовском вилајету не може имати у очима Краљевске Владе други значај сем специјалне инспекције и то више тајне и никако ваљане, а да , при том , представке Српске Владе нису добиле задовољења ни у једној тачки. Што се тиче тобожне истраге , коју је поменути паша водио, допустите да приметим да је извршена сасвим површно.Намерно су изабрана мање важна недела, испитани су само сведоци оптужених , а не жртве и њихови сведоци.Место Ђорђа Јовановића из Ранилуга, кога је тешко ранио Рамиз Садик, подметнули су сасвим друго лице, Јована Ђорђевића из села Доброчана, који је, разуме се, на све одговарао негативно, што је било довољно ђенералу да закључи да је оптужба против тог Арнаутина била лажна. Подробно проверавамо.Сваки појединачни случај.Тако је за мајку Стевана Томића из Вучитрна , тешко рањену у обе руке , Седадин-паша написао да је та жена умрла пре 20 година, а да при том није изршио увиђај , чак није ни био у Вучитрну.Марија је жива, осакаћена. Станује са синовљевом породицом. Толико о пашиној „ истини", напомиње се, између осталог, у дипломатској ноти.

Разјарен турски дипломата

У писму се, такође, истиче да Краљевка Влада предлаже да у истражну комисију обавезно буде именован и српски делегат.Новаковић је уредно приложио још 120 нових случајева убистава, свирепости, отмица, силовоања, присилног „турчења" српског народа, нових разбојништава, уз констатацију да су малтретирања хришћана све учесталија.Турски министар спољних послова је и овај пут одговорио у перфидном маниру. Био је разјарен што му је нотом Новаковић указано на безочно уништавање православнх цркава и манастира.
„Излишно је оповргавати ваше тврдње да је у Србији било више опљачканих и порушених џамија, јер и сами знате да је у Србији зајемчена слобода вероисповести, па и више од тога, јер је наш Краљ , старајући се о верским потребама муслимана, о свом трошку издржава хоџе свих џамија у земљи.Краљ Милан је о свом трошку дао да се сазида још једна џамија, а Краљ и влада су недавно оправили велику текију џамије у Београду", спремно одговара наш дипломата, тражећи да се заштите српске светиње од арбанаског зверства и њихове „изопачене мржње".

Зверства приписују жртвама

„Овог пролећа Арнаути су поубијали велики број Срба, да би им земље поотимали и нагнали их на расејање. Последњих месеци пребегло је више стотина српских породица" јавља др Владан Ђорђевић посланику у Цариград

Половином јануара 1899., месец дана након оштре ноте, коју је српки посланик у Цариграду Стојан Новаковић упутио Тефик-паши, министру иностраних дела Турске, постало је очигледно да је власт отоманског царства схватила да Краљевска влада ни по коју цену неће одустати од заштите својих сународника у Косовском вилајету, нити ће убудуће седети скрштених руку.
У прилог овој тврдњи је и писмо које је 17. јануара Новаковић послао др Владану Ђорђевићу. Извештава га да је Велика Порта, ипак морала да се суочи са истином, и да стотине стравичних случајева убистава, отмица, силовања, уништавања српских цркви и манастира, није никаква злонамерна измишљотина хришћанске раје из Косовског вилајета која би да поремети „срећне односе Турске Царевина и Краљевине Србије", него истина о трагичном страдању недужног православног живља .Новаковић указује да је Портин одговор коначно стигао и да њихова администрација намерно одуговлачи.
Контраверзност турске дипломатије

„ Висока Порта не марећи ни за савете великих сила, у првом реду, Русије, ни за критику штампе, нити за наше настојање читавим зборником нота, одговор на прву ноту тек прекјуче сам добио и то на основу извештаја Косовског валије.На ону коју сам им упутио маја прошле године. Ма колико су пристрасни и нетачни извиђаји, које турске власти врше по Косовском вилајету по наредби Високе Порте, ипак резултат тих извиђаја у нашу је корист. Прилози Портине ноте, а стигла су два која ћу Вам проследити, поготову одговор на онај наш оштрији од 21. децембра , доказују на се над нашим народом у Старој Србији врше насиља у велокој мери и да су турске власти исувише нехатне. Док турски министар иностраних дела у својим нотама брани, наравно своју власт, побијајући истинитост наших навода, дотле прилози које доставља уз своје ноте, говоре сасвим противно", написао је , између осталог, Стојан Новаковић из Цариграда др Владану Ђорђевићу, председнику српске Владе и министру иностраних послова Краљевине.
Он указује да су турске власти морале да устукну, признају више од половине злочина, које им је навела српска дипломатија.

Отоманска представка - свим амбасадама

„И данашњом нотом Порта тврди да су неки наши наводи, или неистинити, или преувеличани, и брани своје власти у Косовском вилајету. Њен прилог са резултатима извиђаја, ма колико пристрасан био, ипак је у нашу корист и потире Тефик-пашину тврдњу.Саме власти признају да је извршено 15 убистава из поднетих случајева, и не само да то признају, већ су принуђени да признају да убице Срба нису пронашле. Тако, у тачки првој, признају да је неки Гаврило убијен, а брат му Саво опасно рањен , па уместо да кажу шта је учињено са убицама, они веле да су убијени „ по наговору" Гаврилове жене. Низ злочина над српским живљем нису хтели да признају јер је, како тврде погрешно написано име убијених, или убице, или није тачно наведено село где се злочин десио.Турске власти су исто тако признале да су извршена сва наведена разбојништва и силовања..Портин одговор на наше ноте доказују да од њих не можемо ништа добро очекивати и да она неће да стане на пут арбанаским насиљима.Наредио сам да се ова Портина нота, која је на нашу корист, у више егземплара (примерака ) препише и да се издвоје најгори случајеви, чију истинутост саме турске власти признају. То ћу предати свим овдашњим амбасадама у Турској, са којима сам непрестално у вези, због тешког погрома наших сународника у Косовском вилајету", завршио је ову преписку Новаковић.

Раја не бежи од насиља, већ од свог „зулума"

Међутим, и поред турског признања да су трагична дешавања у вилајету у већини случајева потврђена, Тефик-паша упућује на Новаковићеву адресу ново писмо у којем напомиње да су бројни наведени случајеви претерани, или измишљени.
„ Царске су власти пожуриле предузети потребне мере за проналазак и примерно кажњавање криваца.Оне не престају ревносно гонити кривце, који су побегли. А што власти нису за времена употребиле праве мере, то долази отуд што су се жртве или фамилије сами хтеле да освете, па су се уздржавали од тужби.Ваља приметити да су ова недела, обичне врсте, вршена без разлике и од стране муслимана и хришћана, догађају се свугде у свету и стога немају никаквог политичког карактера.Они немају ону важност коју бисте им хтели приписати, кад се узме на ум број истих за ове четири последње године. Ако неки хришћани , чији број, уосталом није онолики како се тврди, напуштају царско земљиште, то не бива зато што хоће да се спасу насиља од стране муслимана и Арбанаса, већ да би избегли плаћање дужних пореза, или суђење због њихових злочина , или преступа", одговор је отоманског великодостојника.
Са колико неискрености и лицемерја поступа Порта према српском живљу говори њихов став према убиствима која се дешавају на граничним подручјима .
Жртве одмах да се казне!!
„Они случајеви који су се збили на граници, нису уопште изазвати од стране Арнаута, као што сте рекли у ноти, већ од стране српских кријумчара , пандура и Црногорца , намештених у пограничној линији.Жалити је што у Београду Краљ и Влада нису ништа предузели да примене против таквих мере.Настојте код Краља да што пре нареди извршење мера и казни те Србе, како би се ред и безбедност на граници осигурала", захтев је Порте.
Таласи нових насиља марта 1899. потресали су Косовски вилајет. Потпуно незаштићено хришћанско становништво кренуло је ка Србији, остављајући своја огњиште да сачува голе животе.Др Владан Ђорђевић, о томе шаље допис Новаковићу у Цариград.
„Из долине Ибра пребегло је у Србију од грдних зулума пре 10 дана преко 200 душа.Ово насилно расељавање нашег народа из Старе Србије пуно је опасности за мир на граници према Турској.Учините одмах представку Порти са захтевом да наши сународници буду једном заштићени од арбанаских зулума".
Новаковић је хитно реаговао , пославши нову ноту и комплетан списак породица које су се иселиле. Почетком маја др Ђорђевић поново реагује.
„ Како отоманске власти и уопше муслимани, поступају са хришћанима у Косовском вилајету, најбоље се види из тога што је од 1880. до сада пребегло у Краљевину преко 60 хиљада Срба, који су напустили домовину, свеколико имање само да живот спасу.Овог пролећа Арбанаси су поубијали велики број Срба, да би им земље поотимали и нагнали их на расејање, у чему су доста и успели, јер је последњих месеци пребегло више стотина српских породица" јавља др Владан Ђорђевић и шаље подугачак списак нових албанских злочина.
Вредно сведочанство ужасног страдања наших сународника у 19 веку на подручју Косова и Метохије - репринт дела „Преписка о арбанским насиљима у Старој Србији од 1898. до 1899." завршавамо аутентично.Крај књиге обилује подацима о новим убиствима Срба које је послао др Владан Ђорђевић нашем посланику у Цариграду.
"Василије Чкоњовић убијен је 13. маја на најсвирепији начин, близу Сјенице, пред очима много света који је ишао у град на пазар.Василије је био најугледнији човек у Штиткову.Убице су га изнмрцварили, пресекли му лобању на двоје, одсекли и са собом понели десно уво, да га предаду као доказ ономе Арнаутину, који их је послао да Василија убију".

Приредила Биљана Живковић
Крај

Први део на страни