Актуелно: Драгослав Павков: ВАЖНО ЈЕ СЕТИТИ СЕ Постављено 15.04.2010
Тема:
ВАЖНО ЈЕ СЕТИТИ СЕ
"...Београду две сигурне женске куће одавно нису довољне. Позивом на број------ по цени од ---динара без ПДВ-а, помоћићете отварање још једне..."
Кад се човек пре других сети како да заради паре треба му скинути капу. Несумњиво да обе горе наведене идеје имају своје поштоваоце. Једни се диве ауторима што су показали предузетнички дух. Други поздрављају намеру да се помогне угроженој већини. Код нас у Србији је ионако све окренуто наглавачке,па су тако жене које су већина (у родном смислу) угрожене од мањине.
Али,има и нас "анти-противних". Прво,коме су потребне и чему служе "сигурне женске куће"(у даљем тексту "СЖК")? Посматрајући активности око изградње поменутих кућа,неке ствари терају на размишљање; Ако ова земља има (а има) законе који забрањују насиљe и дискриминацију,зашто се они не поштују? Добро,јасно ми је зашто их не поштују насилници. Али зашто их не поштују полиција и суд?
Пре извесног времена били смо затрпани ТВ дебатама које су у небеса уздизале нови закон који се бави насиљем у породици,као,само нам је он фалио-па да "тирјанству (мушкараца) станемо ногом за врат...". И? Тресла се гора родио се миш. Иако по новом закону судија може насилника и физички да одвоји од жртве,тачније-може да га избаци из стана,чак иако је стан његов,да му забрани прилаз жртви под претњом затвора,итд,због нечега су нам, још увек потребне тзв."сигурне женске куће". Због чега? Е, па због тога јер је то нечији "бизнис",на који неко има лиценцу,и од кога неки људи веома лепо живе.
Верујем да се на таквим местима стварно помаже неким женама које су жртве насилника. Али то је дужност државе,а не неких "хуманих" новобогаташа. Такође верујем да је неким жртвама лакше отићи у "СЖК",тамо провести неко време и надати се да ће се насилник "променити",него против њега поднети кривичну пријаву или приватну тужбу и правду за себе (а често и за дете/децу) добити на суду.
Међутим,овај сценарио има озбиљне мане. Ако се жртва помири са насилником,то њему даје лажни осећај да је добро направио јер ју је "научио памети",и не види разлог да то према потреби не понови. Са можда трагичним последицама. О траумама које оживљавају деца која све то посматрају-други пут.
Дакле,жртва живи у убеђењу да је у праву јер је насилник признао грешку (иначе неби пристала на помирење),а насилник мисли да је он у праву,јер,зашто би се она иначе помирила с њим? А место у "СЖК" је заузела нека друга. И тако до следећег пута...
Додуше,ни држава се не труди превише да помогне жртвама. Због тога јер на местима где се о врсти и начину помоћи жртвама одлучује седе особе које о проблематици немају појма. Све што те особе знају о послу који би требале да раде-научиле су из књига које су давно заборавиле и на семинарима које организују разна "отворена друштва" и сличне интересне групе. Због тога је смешно од њих тражити емпатију за жртве насиља.Оне то доживљавају као посао који се не разликује од било ког другог.
Како другачије објаснити појаву да "надлежна" социјална радница жени са бебом у наручју да 1500 динара једнократне помоћи и пошаље их назад у њихову картонску "кућу" на -10С? Да сам се којим случајем ја нашао на њеном радном месту-барем за дете бих нашао топло место са довољно хране. Без обзира на то шта мајка о томе мисли. Родитељство ником не даје право да живот детета доводи у опасност. Али то би значило преузети одговорност и сукобити се са којекаквима који су "нервно емотивни" толико да би своју хуманост продавали до задње циганске бебе која се смрзава. Коначно,"СЖК" су добро плаћена радна места за факултетски образоване феминисткиње,а то сигурно није нешто што треба занемарити.
Даље,акције за прикупљање помоћи су привлачне и администрацији која убире ПДВ. И тако,кад се све сабере и одузме,кад се сагледају сви споредни интереси-губи се сам наводни смисао отварања "СЖК"-помоћ женама које су жртве насиља.
А права помоћ њима као и мушкарцима који трпе насиље била би у томе да их неки ауторитет подучи која су њихова права која произилазе из закона,како да их користе,као и како да преузму одговорност за себе и свој живот. Постоји добар разлог зашто полиција избегава да интервенише код "кућних свађа";Често се дешава да се насилник и жртва удруже против полиције,или жртва повлачи пријаву,или тврди да јој је исказ изнуђен,или...
А "хуманитарци" би могли да свој огроман утицај употребе ради притиска на државне органе како би их присилили да поштују законе које су сами тражили и донели. Али ту нема лове.
"Драгослав Павков: ВАЖНО ЈЕ СЕТИТИ СЕ " | | 2 коментара
Коментари су власништво особе која их је поставила. Нисмо одговорни за њихов садржај.
Re: Драгослав Павков: ВАЖНО ЈЕ СЕТИТИ СЕ (Оцена: 0) од Горан Јевтовић у 2010-04-16 14:11:14
Одлично господине Павков! Толико добро да немам шта да коментаришем.
Ето, видите да ја нисам од оних контраша који само воле да критикују и бесконачно полемишу.
Додао бих само, поред ваших одличних закључака, "СЖК" су и директан, добро осмишљен удар на све православне вредности! Дакле, антихристи који нам кроје животе, веома воле да се баве последицама и једноставно разарају породице, него да лече узроке, како сте лепо приметили.
Срдачан поздрав и све честитке.
[ ]
Re: Драгослав Павков: ВАЖНО ЈЕ СЕТИТИ СЕ (Оцена: 0) од Vasilije(vasilije@live.se) у 2010-06-14 00:28:05
Господине Павков,
на основу искуства стеченог у западним земљама из којих је и преузета идеја о сигурним кућама, бојим се да ће оне донети више штете него користи породицама којима пружају заштиту.
Постоји више а ја ћу навести само два разлога којима желим да поткрепим своју бојазан.
Покретач сигурних кућа је, као што и сами наводите, невладин сектор. Мислим да је неодговорно, најблаже речено, да држава овако важно питање препуста невладином сектору који је подложан злоупотреби и приоритирању личне а не општедруштвене користи.
Жена која оде у сигурну кућу често добија савете такве врсте да се односи са брачним другом толико покваре да их је касније немогуће поправити. Након извесног времена, бива обично препуштена сама себи (средства су ограничена а ускоро се појављују нови корисници са својим потребама) На западу ће жена добити одређену подршку и помоћ али верујем да је у Србији та помоћ незнатна и недовољна за живот. Систем у Србији и земљама из којих је прекопирана ова идеја се и поред најбоље жеље, не могу упоредити, па је зато и корист од примене ових решења мања од штете коју примена наноси.
Нико или мало ко помишља да је најбоље и свакако најмудрије да се покуша да се реши проблем пре него што се породица уништи. Али се ради управо супротно. Присуствовао сам и учествовао у оваквим догађањима (као неутрална страна) тако да говорим на основу непосредног и личног искуства.
Поједностављено би се ово могло изрећи на следећи начин: тешко жени која своју и будућност своје деце и породице, положи у руке сигурних кућа.
Оно што је подједнако, ако не и важније од претходно реченог је питање деце. Деца се често заборављају, или су у најбољем случају нека врста "колатералне штете". Њиховим правима се манипулише без озбиљног разматрања шта је њима потребно и шта је за њих најбоље. Најбоље је свакако да живе са мамом и татом а понекад мами и тати треба помоћи да то схвате и остваре. Насилне појединце који то не желе треба по сили закона присити на прихватање решења која су прихватљива за већину а не за појединца.
Жене се охрабрују и усмеравају да уместо борбе за породицу и оога што је најбоље за децу, једино и искључиво размишљају о ономе што је најбоље за њих у датом тренутку (а обично је то решење при Прочитај остатак овог коментара...
