ТАДИЋ И ЈЕРЕМИЋ - СИМУЛАЦИЈА ОДБРАНЕ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА

Доста је прошло од оне подршке свих медија, партија, 50 амбасадора на амерички захтев, у првим успелим председничким изборима после 5. октобра 2000. године у изборној утакмици против Томислава Николића, Богољуба Карића и Драгана Маршићанина и пружања кохабитације влади Војислава Коштунице са Млађаном Динкићем, Ивицом Дачићем, Вуком Драшковићем па до данас. На самом почетку је Борис Тадић формирао кокус у САД-у који је требао да њега промовише у Вашингтону, и често путовао преко ''баре'' да се поклони коме је то потребно и да добије благослов од кога треба.

Да се не би власи досетили рекли су му у Вашингтону - „шарај мало шарај Тадићу", да не би било прозирно и обичном народу. Рекли су му отприлике: „смањи број путовања у Америку, иди мало по Европи, нарочито по Немачкој и, наравно по Русији јер њу Срби воле". Треба имати политику и Истока и Запад и Косово и Европа. Тако су се ненадано за наивне појавило четири-пет виртуелних стубова српске политике. Недостаје још један а он је на путу...

Како је и Слободан Милошевић желео и хтео да буде њихов играч (САД-а) и доста ствари им он и његови сарадници одрадили (Венсов план, Бихаћ, Сребреница и Дражен Ердемовић...Дејтон) никада није успео у својој намери, али је одиграо ролу корисну за њихове циљеве контролисану нестабилност. Борис Тадић је по томе сличан Слободану Милошевићу јер док слуша Америку има њихову подршку а кад баш и не прати све њихове жеље онда га слабе и подривају.

Затим је Борис Тадић, сетимо се, био упетљан заједно са Богољубом Карићем у афери куповања посланика рушио буџет и владу а прави циљ им је преговарачки тим за Косово и Метохију који тада није био по вољи Запада и Американаца. Зато смо имали имитацију преговарачког процеса око Косова - све је то била фарса. О афери рушења прговарачког тима за Космет писале су ''Новости'' и дошло је до рата саопштењима потпредседника ДС-а Душана Петровића и Манојла-Мање Вукотића, уредника ''Новости''. ''Самоиницијативно'' се састао са Чекуом на скопском аеродрому у магли па може да се каже и да су се изгубили у магли и случајно налетели један на другога. Честитао је први Милу Ђукановићу независну Црну Гору на најнепоштенијем референдуму у новијој политичкој историји Европе. Сада нас као „патриота" свађа са Црном Гором, открио је да је она нарко и крими држава. Није то његов посао, а намера је очигледна, правити додатне баријере, зидове према онима који су нам најближи, а према онима који су нам даљи и непријатељски настројени, стварати атмосферу оптимизма (Загреб или Љубљана). Студенти у Приштини окупили су се и опремили за протесте дуже времена, али су се експресно разишли кад је гомилом прострујала вест да се чека победа Бориса Тадића на председничким изборима. То се и догодило и буквално сутрадан после избора проглашена је независност Косова.

У литератури је забележено, да што је влада и председник слабији у земљи, они више путују по свету глумећи како се боре за ту земљу и како, тобож, имају свуда велику подршку. То је управо наш случај, јер, ето, и земље које су признале Косово, нас као воле и подржавају (Турска, Мађарска, Бугарска, Хрватска, Словенија, Чешка...), али ми можемо приметити и схватити намере Запада, које су готово истоветне као и према Русији. То је формула: слаба подељена Србија стабилан регион.

Ангажовани и стрпљиви Запад ради систематски да нас потпуно покори и контролише. Тако уместо да нас прозивају за криминал и корупцију они хвале нашег „лидера" и додељују му силне награде. Није далеко чак ни Нобелова награда за мир о којој су сањали и Тито и Слоба. Сетимо се и награда Војиславу Коштуници, када му је Марти Ахтисари лично уручио, а после му је уручио и ампутацију Косова. То је њихов стил.

Данас и по два пута на дан Борис Тадић и Вук Јеремић су негде на путу, боре се за Србију путујући по свету. Сви их лепо дочекују, примају и одликују, додељују награде, па чак и Путин. Не може бити бољег примера њихових намера од Мирослава Лајчека, данас министра инистраних послова Словачке, која тобож не признаје независност Косова, а како до јуче сетимо се како је Мирослав Лајчак одрадио референдум у Црној Гори тако да се одвоји од Србије те лагани нестанак Републике Српске. Пет-шест година гастарбајтерског рада ван земље на америчким пројектима, па је стекао услове за министарску фотељу. Када ћемо схватити да је све то глума и намера Англоамериканаца да ојачају Бориса Тадића и одрже га на власти? Косово нису признали Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка, Кипар, али ће временом сви признати независност Косова.

До сада је званичан медијски став био и Косово и Европа. За овакву политику симулације одбране Косова они имају подршку од Јенкија преко ''баре'', али никако се не изјашњавају шта ће бити кад престане глума ових држава ЕУ које су, тобож, против независног Косова и кад крене нови талас признавања Косова. Нешто немам поверења ни у Кипар. И шта ће се онда десити, измењена ситуација, ЕУ има концензус по питању Косова, тако да подељене улоге у овој земљи Бориса и Чеде неће бити потребне. Борис који глуми патриоту, а Чеда који глуми издајника. Борис плански јача Чеду јер је све више Срба који мисле да смо сви таоци Косова и да нам је оно баласт. Исто тако и Чеда је пре јачао Бориса који се у односу на њега изгледа (наивним Србима) као искрени и забринути патриота. Исто као и министар Јеремић који мало-мало се као завади са неким из Хрватске и добија симпатије српске наиве. Само наивни или они који имају јасан интерес могу Јеремића и Тадића видети као озбиљне патриоте и државнике.

Њих Косово ни не занима. Док су пре били спремни да га продају за 20-30 милијарди долара или евра, данас би га најпре поклонили за мало бољи живот. Но да ли ћемо имати икакав приступ западним тржиштима и финансијским средствима - о томе се мало прича. Исто тако чини се да нема ништа ни од нашег брзог уласка у ЕУ. Они крију од народа истину да су предали Косова Албанцима и Американцима те да нема ништа ни од уласка у ЕУ. Нема ни Косова ни ЕУ - нема нићег од њихове сервилне и кукавне политике које се покрива глуматањем патриотизма.

Све је то фарса и лукава превара јавности. Тобож да „патриотизам" Вука Јеремића не одговара Западу је вештачка, јер знају они добро ко је Вук Јеремић и шта им је нудио пре четири-пет година када им је говорио ''када ћете нас ослободити баласта, званог Косово и Метохија, али да то упакују у неку бољу понуду, награду'' (по Срђи Трифковићу). Вук Јеремић је велика превара наивних Срба којима се он сервира као ко зна какав борац за Косово, а при томе су дигли руке од Србије а не Косова. Сада „храбри" министар изјављује да нећемо у НАТО, да смо против централизоване Босне и Херцеговине, а Борис Тадић већ сутрадан, у Опатији, каже да је за јединствену БиХ. Дакле ко прати њихове приче види како једна другог демантују и како имају једну причу за народ а друге за свет.

Борис Тадић се уздигао, добио симпатије после убиства Зорана Ђинђића, пре тога је био споредна личност у ДС-у. Тадић води другачију политику у односу на Ђинђића на чијој је трагичној смрти изградио каријеру. Он глуми континуитет ђинђићеве политике, а око Косова он ништа није учинио и ништа није ризиковао. Како се то десило да Зоран Ђинђић, као прагматичан политичар није прозрео њихове зле намере према нама а још је био верни следбеник просветитељства и макијавелизма. Ипак је био наиван и имао је ипак нечег српског у себи. За разлику од ових који су га наследили у странци и на власти.

Борис Тадић је главни иницијатор доношења Резолуције о Сребреници у Скупштини Србије и то посебне, не у оквиру осуде свих злочина, што је налог од ментора са Запада. Дакле патриоте Борис Тадић и Вук Јеремић стоје иза најсрамније резолуције која на наш народ ставља жиг злочина и геноцида. Срби су дакле по њима злочиначки народ.

Сетимо се како је ушла мисија ЕУЛЕКС-а на превару народа да у једној од 5-6 тачака Срби добијају раздвојеност полиције, што није шаргарепа, већ класична обмана. И Русија је у УН, изгласала и прихватила присуство ЕУЛЕКС-а на Косову, тј. улазак Ахтисаријевог плана на мала врата. Наравно кад је Србија допустила да се стварају институције независног Косова што би Русија била против.

Ова фарса око повлачења противтужбе против Хрватске није вам потребна (узајамна глума о повлачењу тужбе Хрватске и противтужбе Србије) пре отприлике годину дана написали смо да противтужбе не сме бити. Сада се разрађује сценарио за повлачење тужби. Ко је режисер и сценариста свега овога циркуса и коме не одговара истина да се разобличе глобалисти чији су играчи били Мачек, Павелић, Тито, Туђман, Месић. Дакле и оно ратно хушкање и ово садашње насилно мирење је у режији истих центара моћи.

Србија најављује да нам недостаје још један стуб српске политике, а то је Ватикан. Тешко да Борис Тадић није укључен и у најновија жалосна дешавања у Српској православној цркви. Сетимо се само његових честих посета поковном патријарху Павлу. Пред смрт патријархову био је у посети Ватикану и ко зна шта је договорио са папом који тако жели да преко Београда дође до православне Москве. Власт у Београду је склона да прави спектакл од доласка папе у Србију надајући се да ће папа да лобира за улазак Србије у ЕУ. Очигледно је да Тадић и његов режим потцењују памет и дух српског народа. Плима незадовољства потмуло и лагано расте и она може однети сваки режим а нарочито труо и корумпиран. Ипак не зависи ништа од вас, они планирају да нас приме у ЕУ али када будемо што слабији. Да ли ће се преиграти, видећемо.

Или они побеђују или српски народ, а ви немојте бити први израз српског кукавичлука, већ начините кораке ка отрежњењу свом и народном. Видите како пролазе сви који их слушају и служе - одбаце их и забораве. Учите се од претходника, видите како су они прошли.

Душан Тубић

(ово је написано за „Балканца" чији су коментари инспирисали овај текст)