Zašto je te večeri trebalo biti na Ušću sa Cecom?

Kaže se da u ratu prvo ekstremi stradaju, ekstremi u bilo kojem smislu, dakle oni koji odskaču na bilo koji način. Ali dok u pravom ratu takva tvrdnja ima nekog (mada užasnog i morbidnog) smisla, u medijskom ratu se to izvrće u svoju suprotnost i ne samo što postaje besmisleno, nego se graniči sa glupošću. Gradjanski mediji u Srbiji većinu svojih napada na nove narodnjake i turbo-folk usmeravaju na Cecu, što je potpuno pogrešno. U situaciji u kojoj ovde svako ko ima dovoljno novca može da objavi narodnjački 'projekat', u situaciji kad većina takvih pevača zapravo peva islamski melos, a ne 'narodne' pa makar i turbo-narodne pesme, u situaciji kad postoje gomile užasno obučenih pevaljki, sa nakaradnom životnom filozofijom koju proturaju kao mudrost kojom treba učiti mlade naraštaje, Svetlana Ražnatović je poslednja osoba na koju treba usmeriti pero kritike.

Ceca (ili kako je, po engleskim pravilima čitanja na CNN-u zovu – Sisa, što u našem jeziku ima veći i duhovitiji smisao) je u takvom okolišu prava pravcata zvezda, perjanica te muzike i potpuno sam siguran da je daleko bolje da se klinke ugledaju na nju, nego na većinu ostalih 'zvezda' iz te branše. Pada mi na pamet Cecina dobra drugarica, takodje velika zvezda, koja se javno hvalila kako je jedanput potegla pištolj na nekoga. A ni druge nisu ništa bolje, većinu svojih iskustava je bolje da čuvaju za sebe. Naravno, ni pevači ne zaostaju. Jedan od njih se hvalio kako je zauvek ostavio kokain i kocku. Zar deca treba da se ugledaju na njih?

Šta se zamera Ceci? Kažu da je glupa. Ne znam odakle ikome pravo da sudi o nečijoj gluposti ili pameti, niti mi je poznat neki merodavan instrument koji to meri (IQ testovi su zaduženi za inteligenciju, a to je druga stvar) niti smatram da je odlika pameti ikome reći da je glup, ali recimo, priče radi, da je to istina. Dakle, pa šta i da je glupa. Ona je pevaljka, rodjena je na selu, čitav život je pevala, zbog čega bi ona morala da poznaje filozofske stavove Hegela, život Sokratov ili Euripidove drame? To se ne uklapa u njen lik, što bi rekli dramaturzi. Nije joj potrebno. To bi bilo isto kao kad bismo raspravljali o inteligenciji manekenki i lepoti nekog filozofa. Potpuno besmisleno. I da ponovo spomenem ostale pevaljke. Zar kritičari Cece misle da je neka od njih pametnija? Da li su uopšte slušali neke od tih intervjua i priča o 'novim projektima'?

Zatim, kažu da su joj pesme šund i kič. Ništa više i ništa manje od pesama sličnih pevačica u svakoj svakcijatoj državi na svetu. U svakoj državi pronaći ćete (naravno, autentičnu i primerenu toj državi) slične muzičke pravce koje sluša odredjena populacija te države. Ali, naš večiti problem u Srbiji je taj što stalno mislimo da smo u svemu posebni. Naravno, u nečemu jesmo, ali mi smo ubedjeni da smo baš u svemu drugačiji od ostatka sveta. Pa nismo. Postoje puno zajedničkih stvari koje delimo sa ostatkom čovečanstva. Ali možda je jedna od naših posebnosti rečenice tipa 'to samo kod nas ima', 'mi smo takav narod' i slično. Kao što smo ubedjeni da smo mi vlasnici patenta na fenomen sponzoruša. Nismo, i njih ima svugde, mi smo možda jedni od retkih koji smo im dali ime.

Osim toga, u čitavom Cecinom muzičkom repertoaru nalaze se puno pesama, a neke od njih su i klasične pop pesme. Čak znam za dva kvalitetna klasična narodnjaka koje ona peva. Za razliku od nekih pevačica, koliko mi je poznato, ona ne peva «islamski narodni melos». Mislim da je to takodje vrlo bitno.

Pored toga, zamera joj se to što se nije odrekla muža kriminalca i navodnog ratnog zločinca. Pa kakva bi ona žena bila da se odrekne muža? O njemu će suditi istorija, a ne iko od nas a ponajmanje bi osudu trebalo očekivati od njegove supruge. I kakvi bismo mi bili ljudi kada bismo to tražili od nje?

Nekima najviše smeta to što je slavu stekla u, za većinu naroda, teškim devedesetim godinama, na krilima tadašnje velike Palme i Pinka uz navodnu podršku SPS-a i ne znam koga sve ne. Pre svega, puno je ljudi, i previše, zgrnulo bogatstvo preko ledja stanovništva Srbije. Ali u privrednom kriminalu i ilegalnim poslovima. Ne znam kako neko može biti kriv što je postao popularan pevač u bilo koje vreme? Osim toga, da ona nije vredela ne bi joj pomogla ni sva podrška koju je mogla da dobije, ni sav novac ovog sveta. Bilo je u to vreme puno pevača i pevačica koji su se vraćali iz pečalbe i ulagali novac u 'projekte' koji su propadali čim su napravljeni. Reklama i podrška skreću pažnju na proizvod, ali kvalitet je prodaje. Ako zasadite loše seme u najbolju zemlju i date mu svu moguću pomoć iz njega će i dalje izrasti loš plod. Takva je priroda stvari.

Prozivke zbog izgleda njenog dela tela, zasnovane na fotografijama koje su osvanule na internetu samo dva sata nakon koncerta, neću ni da komentarišem. Takvi napadi su dno, ispod svakog nivoa ozbiljne priče.

Istovremeno sa ovakvim napadima, zaboravljaju se njene dobre osobine, koje uglavnom nema niko na toj estradi i definitivno se zbirno ne nalaze ni u jednoj drugoj osobi iz tog sveta. Ceca je i dalje skromna, ni slava ni bogatstvo je nisu iskvarili. Pošten je čovek, jer se ne odriče svojih prijatelja, čak i kad su u nemilosti nacije, čak i kad zbog toga rizikuje gubitak popularnosti. Stati uz nekoga ko je u manjini je odlika sigurnosti i vere u ispravnost i istrajnost svojih uverenja. Ali verovatno je snagu svoje ličnosti najviše pokazala nakon izlaska iz zatvora, u kojem je provela četiri meseca. Ono što bi većinu ljudi uzdrmalo, promenilo i pokolebalo na nju kao da nije delovalo. Nije izašla ogorčena, nije nikoga krivila, nije postala natmurena, nije ušla u politiku koja bi mogla da joj pomogne u osvetu. Jednostavno, nastavila je da bude ono što jeste, nastavila je tamo gde je stala, nastavila je da peva.

To su sve stvari vredne poštovanja. Naravno, ne govorim o tome kakva je privatno, možda je zapravo potpuno drugačija od onoga kako se predstavlja, a možda ipak i nije. Ali to za ovu priču nije ni bitno. Prema tome, siguran sam da je bolje da ona bude uzor mladim naraštajima, sa svim svojim 'glupim' izjavama, nego neke druge narodnjakinje koje kao školjke svakodnevno prave nove bisere mudrosti.

Dakle, zašto je te večeri trebalo biti na Ušću? Počeću od nečega što će sablazniti neke 'gradske' čitaoce. Na Ušću je tad trebalo biti jer je to urbani čin. Živeti u gradu i smatrati sebe urbanim a ne prošetati te lepe večeri do Ušća je ignorisanje urbanog dešavanja. Dakle, ne govorim o plaćanju ulaznice i praćenju celog koncerta, dovoljno je bilo prošetati se pola sata kroz gužvu. Biti 'urban' a propustiti dogadjaj koji je u gradu privukao 150.000 ljudi znači ignorisati grad, a tu urbanost prestaje da bude to. Osim toga, to je bila idealna prilika da se neko ko sebe naziva pripadnikom 'gradjanskog društva' (ma šta to značilo) upozna sa desetinama hiljada svojih sugradjana koji slušaju drugu vrstu muzike. Odlična prilika za novi «multikulturniji» doživljaj grada.

Dalje, ukoliko neko, bilo ko, uspe da u jednoj večeri na jednom mestu oko sebe okupi 150.000 ljudi, taj neko zaslužuje poštovanje. I zaslužuje da se na njega obrati pažnja, šetnjom do Ušća. Čak i ukoliko je posetilac siguran da mu se tamo neće dopasti, trebalo je otići da se barem upozna ono što se kritikuje. Ili se gubi kredibilitet za ozbiljniju priču. Ne može se biti kritičar nekog fenomena ukoliko se fenomenu ne prisustvuje. Jednostavno.

I trebalo je otići iskustva radi. Koncert na Ušću je za ovu generaciju poštovaoca te muzike ono što je koncert kod Hajdučke česme bio za jednu drugu ili ono što je Vudstok bio za Američke hipije. Nisam ljubitelj ni jedne od tih vrsta muzike, ali da sam bio u prilici verovatno bih posetio oba koncerta. Sutradan bih imao puno pravo da kažem svoj stav o tim pojavama, jer bih znao o čemu pričam.

( http://zorangrbic.googlepages.com )