Kosmet polako ali sigurno, postaje časa otrova koju neće ispiti samo Srbi. Špancima, Rumunima, Moldavcima, Slovacima, Francuzima, Gruzinima, Rusima, Makedoncima, Crnogorcima i Grcima u i onako ne baš mirne snove počinju sve česće da uleću košmari prepuni glasova iz pozadine u kojima se čuju imena sledećih oblasti: Katalonija, Baskija, Korzika, Erdelj, Osetija, Abhazija, Čečenija, Pridnjestrovlje, Ilirida, Epir i Malesija. Njihovi medjusobni razgovori o sudbini Kosmeta me podsećaju na jednu situaciju koja se krajem proslog veka dogodila u američkoj drzavi Gvajani.
Tamo su se na jednom mestu, u gradu Dzonstaunu, okupili svi pripadnici jedne izuzetno jake i bogate sekte koja je propagirala samoubistvo kao jedini civilizovani i Bogom opravdani način završetka čovekovog života. Razlika u mišljenju je bilo samo u tajmingu, to jest, sporilo se oko toga da li "Bog više voli da se samoubistvo odmah izvrši ili onda kada se nasluti dolazak kraja samog po sebi". Ovi prvi su bili jači i bilo ih je više, tako da su sa njima na silu, otrov morali da popiju i oni koji su hteli da ritualno samoubistvo urade mnogo kasnije, onda kada budu to sami poželeli i kada im život i onako bude blizu fizičkog kraja, ako tada jos uvek budu isto mislili. Pošto su radi privilegija i blagodeti koje je centrala sekte za života pruzala svojim i iskrenim i neiskrenim sledbenicima već bili usli u vrzino kolo, ni potonjima nije bilo spasa i nadjeni su mrtvi sa čašom u ruci. Oni koji su istrajavali na otporu čaši koja je kružila, ubijeni su bezobzirnije.
U skladu sa ovom poučnom pričom, pomenute države u kojima se nalaze sporne oblasti, počele su lagano da shvataju da času otrova koju su Amerikanci i Nemci namenili Srbima u vezi Kosmeta, neće morati jos dugo da čekaju da vide i na svom stolu, uprkos tome što se obe sile maksimalno trude da im objasne da je "rešenje pitanja Kosmeta jedinstveno, neponovljivo i na drugim meridijanima neprimenljivo".
U javnim mnjenjima država koje i same imaju svoja blago tinjajuća Kosova sve česće se čuju glasovi otpora politici nametnutog i svršenog čina nezavisnosti Kosmeta, medjutim njihovi predstavnici u medjunarodnim forumima su još uvek u dubinama slasti privilegija koje im trenutno nude i na duži rok obećavaju medjunarodni a i šiptarski mentori tako da im je veoma lako i jednostavno da kratkovido, pristajanjem na nakardano rešenje za srpski Kosmet u budućnosti verovatno osakate i unakaze sopstvene države i narode.
Koštunica i njegovi nemaju baš puno smisla za pričice iz života, ali se nekako naslućuje da je poenta njihovih političkih istupa bas ukazivanje na situaciju u kojoj će se u bliskoj budućnosti naći gore pomenute države ukoliko dozvole rasparčavanje Srbije. Ahtisari i pajtaši će probati sistemom, sve što nije zabranjeno - dozvoljeno je. Oni misle da ne pominjanjem same reči nezavisnost ili suverenitet u novoj rezoluciji Saveta bezbednosti OUN, omoguće Šiptarima da nezavisnost na delu naše zemlje dobiju putem priznavanja od strane zainteresovanih država pojedinačno. Tim putem su i španski fašisti, koji su u početku gradjanskog rata vladali samo malim parčetom drzave, preko medjunarodnog priznanja od strane Nemačke i Italije, trenutno dali legitimitet masakrima koje su napravili nad republikancima i kasnijem pedesetogodisnjem uzurpiranju vlasti na kompletnoj teritoriji Španije. Tim putem su i hrvatske Ustaše smatrale da imaju legitimitet da izvrše genocid nad srpskim narodom. Jednostavno Ahtisari kao medjunarodno priznati i prihvaćeni način resavanja problema naše pokrajine ne vidi u medjunarodnom pravu već inspiraciju crpi iz istorije postojanja fašističkih marionetskih režima. Današnji okupirani Kosmet kao takav i jeste pravi primer fašističkog marionetskog režima ali je kao takav primer koji treba izbegavati a ne primer koji treba medjunarodno afirmisati i legalizovati, što Ahtisari i Roan neumorno pokušavaju da urade.
Rešenje koje se priprema za Kosmet neće biti samo krvavi početak privremenog srpskog zatiranja u tom delu Evrope. Ono će biti i slika i prilika takodje haotičnog pa i krvavog stanja koje će verovatno moći da se vidi u dobrom delu Evrope u ne tako dalekoj budućnosti. Ni jedan rat većih razmera nije počeo pojedinačnim zločinom iz strasti, mada su to već dva puta pokušali da kao razlog iskreiraju u Bosni, već ozbiljnim zločinom protiv medjunarodnog mira, to jest, zločinom protiv države. Istorija nas uči da će i takozvani projekat nezavisnog Kosmeta, vrlo verovatno biti inicijalna kapisla novih medjuevropskih sukoba i krvoprolića. Bojimo se da će Bušov rat civilizacija će biti samo blagi valer u odnosu na tamne boje kojim će nas kontinent biti ofarban zbog današnje osione politike prema jednom od svojih malih hrišćanskih naroda.
