Da nisu počele da sevaju bombe na sve strane, od Londona da Španije, od Turske do Egipta, nikada ne bih smogla snage da sredim svoju porodičnu kuću u Igalu, pokraj Titove vile. Ali, eto mene u Montenegru posle čitave četiri godine. Zapanjila sam se već na granici. Obiđoh čitav svet, ali ne videh da carinici na ulazu u državu sede. Ali, gle čuda, ovde crnogorski carinici postavili sto i stolice pa onda mogu natenane, po vrućini, da pregledaju svaki sumnjivi auto, ne podižući dupe, što je izuzetan izum za ovu branšu… I baš kad sam se bacila na farbanje, krečenje, dletovanje, uključim TV i čujem da se danonoćno pravi problem oko metalne crkve na Rumiji. Nisam shvatala u čemu je stvar, kome može da smeta crkva na vrhu brda? Onda se u lokalnoj štampi oglasi vođa nacionalne albanske stranke u CG, izvesni Mehmed Bardhi, koji me načisto prosvetli.

Stvar je, naime, u “Rolingstonsima”! Elem, do ovog međunacionalnog skandala u koji je uključen i jedan vojni helikopter, zbog koga su se naročito uzbudili Jevrem Dukljanski Brković, Novak Kilibarda i Petar od šahovnice Luković – došlo je zbog kotrljanja kamenja?! Dakle, kako priča Bardhi, tu oko Rumije lokalci, domoroci, i dalje upražnjavaju nekakav paganski kult kotrljanja kamenja uzbrdo, koji im je ovim činom oskrnavljen. Kuku majko, mislila sam da je Sizif poslednji što ga je gurao uzbrdo, ali eto, Bardhi kaže da kod njih, oko Rumije, svi to guraju kao blesavi, a sad ne mogu od crkve! Okej, uzmimo da ima raznih nastranosti, ljudi svašta guraju u sebe i oko sebe, pa neki eto i kamenje uz planinu, ali brate mili, kako im niko ne reče da to kotrljanje ostavlja užasne posledice po mušku populaciju?! Ili da kažem narodski, ostaće bez jaja, a time i bez mašala prirodnog priraštaja – a to nije politički korektno! Jok! Nije to ni evropejski, nimalo. U Evropu valja ući sa oba jaja.

Zato se Vladika potrudio da tu atavističku i u krajnjoj liniji mazohističko-samoubilačku naviku zaostalih meštana jednim hristijanskim blagorodnim činom, apsolutno iskoreni. I sada, gle čuda, umesto da mu se sve instance zahvale na toj civilizacijskoj misiji, na njega se okomila i kuka i motika, predvođena pomenutim “hodžinim sinom”, koji se zove Mehmed Bardhi. Ovom bivšem kotrljaču kamenja (kaže, gore su nakotrljali čak 300 kubika kamenja) ne samo da smeta crkva na Rumiji, on naime smatra da bogomolja predstavlja kontinuitet stogodišnjeg rušilačkog delovanja pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Njemu ne smeta samo crkva na Rumiji, njemu smetaju sve crkve, naročito manastiri oživljeni u poslednjih 15 godina. Tako i onaj na Skadarskom jezeru. Prema ovom hodžinom sinu, crkve ne postoje da bi se u njima izvodila liturgija, nego da po lepom komunističkom običaju budu kulturni spomenici, a da vernici biraju da li da idu u džamije ili da kotrljaju kamenje uzbrdo. I ne samo to, Bardhi, veran kultu Šen Džona (!!!), protestuje i što se na ranohrišćanskoj crkvi iz osmog veka, u Starom gradu u Ulcinju, postavio krst! Jest, stvarno, čudno – krst na crkvi (?!) Možda se njemu i njegovim istomišljenicima čini da bi bilo prikladnije da se uz crkve postavljaju minareti, ili u kotrljajućekamenoj kultnoj tradiciji – dionizijski falusi.

Ili bi trebalo, imajući u vidu njegove okultne afinitete, dovesti Mika Džegera da ekumenistički okadi iznad Crne Gori i Brda, jer eto, i on je “rolingstons”. Možda bi se onda Bardhiju, koji je svojevremeno hapšen jer je hteo da albanskog srbomrsca Kadarea uvrsti u lektiru, a Ivu Andrića izbaci jer je zagovarao istrebljenje (sic!) Albanaca, konačno prikazalo da je za njegove saplemenike, od Mikulića do Rumije, korisnije da se bave kotrljanjem lubenica i inog bostana, a da se on umesto kamenja do’vati motike pa pripomogne svojim sugrađanima da od Crne Gore naprave balkansku Siciliju, kako i priliči ovom velelepnom krajoliku.

I dok sa komšijskog radija dopire crnogorski hit - “Blago mene s njom, blago mene s mojom domovinom” – ja i dalje farbam i pitam se šta će biti sa crkvom, helikopterom i Bardhi Sizifom. Ova stvar me iskreno veoma zabrinula jer, ako pobede ove Kilibarda-Brković sizifovske snage, ne samo da će ovde svi biti okilavljeni i istegljeni, nego se možda kotrljanje kamenja uzbrdo proglasi za nacionalni sport, što je sasvim suprotno crnogorskoj svijetloj tradiciji kotrljanja kamenja nadole, prema Skadru i Bojani. Kad se sve sabere i oduzme, Amfilohiju ne preostaje ništa drugo nego da pored crkve organizuje i jednu misiju za lekare bez granica koji će nadgledati stanje crnogorskih i arbanaških testisa! Jer, što je rek’o Mik Džeger: “Ko nema u jajima, nema ni u mozgu…!”

Preuzeto iz dnevnog lista “Kurir”

http://www.kurir-info.co.yu/