...«Гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер забранио је употребу речи “мама”, “тата”, “муж” и “жена” у калифорнијским школама, преноси WorldNetDaily. У групи нових прописа везаних за образовни систем, Шварценегер је потписао и дозволу школским дечацима да иду у женске тоалете, као и обрнуто. Новим правилима је, између осталог, забрањено било какво “негативно карактерисање” хомосексуалаца, бисексуалаца и других “алтернативних начина живота”.
Из школског програма биће избачени сви текстови који брак карактеришу као институцију између мушкарца и жене”, или пол детета “ограничавају” само на мушки и женски. Нови образовни текстови укључиваће историјске фигуре транссексуалних, бисексуалних или хомосексуалних опредељења, а у предмет сексуално образовање биће укључен и детаљан опис промене пола. Новим правилима у Калифорнији биће укинуто државно финансирање било каквог програма који не подржава сексуалну различитост, што укључује хуманитарне организације при Цркви. Понашање родитеља и наставника такође је обухваћено изменом, па тако родитељ који у присуству хомосексуалног учитеља каже детету да је брак само за особе супротних полова, може бити тужен за сексуално узнемиравање..”.
Слобода без разума и(ли) разум без савести
…”све нам је слободно, ал нам није све на корист”...
Апостол Павле
Колико дубоко и пророчки истинито звуче ове речи Христовог Апостола, када се оне изговоре у времену свеопште моралне хипокризије наше епохе. Колико само гласно те речи одзвањају за оне коме савест и свест није спржена у пећници новог светског поретка. Јер сви смо сведоци да се под плаштом разноразних слобода и права протурају појаве које дегенеративно делују на духовно, али и на биолошко здравље нација. У тe појаве убрајамо, између осталих и: слободно деловање деструктивних верских секти, подстицање кроз медије, кроз образовни систем и кроз целокупан систем вредности и јавног морала, промискуитетно, хомосексуално и свако друго изопачено сексуално понашање. Даље, подстиче се свако понашање које подтиче директно или прикривено агресивно понашање на систем традиционалних хришћанских вредности. Нарочито је свест деце изабрана као главни експериментални полигон за деловање неоружаних облика агресије на човекову личност, почевши од цртаних филмова који им утискују модел насилничког понашања у свест, преко играчака и филмова које пропагирају „ђаволчиће, вештице и вамприрчиће“ као несхваћене добрице и пријатеље деце, па све до “образовног“ система које афирмише изопачености о којима је мучно и говорити.
Људска права и уметничке “слободе”
Врло важно место у поменутом „узгоју“ нових генерација има и “модерна“ уметност. У тој и таквој уметности значајан простор даје се уметницима као што је амерички уметник који је у својој представи користио препарирана људска тела у „покрету“ и разним другим “комичним” ситуацијама какве само “живот” може да изрежира. Било је ту лешева са отвореним грудним кошем, а у положају грчког бацача диска и томе слично. На примедбу једног дела „конзервативне“ критике да је такав вид уметности више него морбидан, поменути „уметник“ одговара да су препарирани људи које је он користио били бескућници и да немају породицу. За њима нико неће жалити. У питању је, каже он, само уметничка слобода коју су неки без осећаја за “модерну“ уметност преозбиљно схватили. И ништа више.
Питање је само колико ће времена проћи док се у остварењу потпуних „уметничких слобода“ и „естетских доживљаја“ људи на (и иза) позорнице новог доба не почну да упражњавају канибализам или гадости попут „позоришне педофилије“ и сл. Јер када се једном изгуби граница моралности, све могућности које смисли изипачена људска свест долази у оптицај. То је, дакле, уметност новог доба (New Age културе), уметност „еманципације“ свега морално накарадног и изопаченог у једном друштву. Очигледно је да се на тај начин релативизује добро и зло, морално и неморлано и ствара погодно тле за „узгој“ читаве једне генерације духовних дегенерика и агресивних пробисвета без икаквих моралних кочница и заштитних механизама.. И све то у име слободе и људских права! На тај начин хришћански вредносни концепт поимања човека и света (који је и једини универзалан а о коме јасно сведочи људска савест која је јасан Божији закон уклесан у свако људско срце), бива потиснут у други план, док се у први план поставља поменуто начело апсолутне слободе. То су тзв. new age права колективитета, која представљају нешто у шта се не дира, својеврстан култ ове постхишћанске епохе.
Стража над савешћу
Докле ће ићи морална хипокризија човечанства нашег времена остаје да се види. Два поменута, и нажалост још безброј других примера, показују да је људски бездан веома дубок. И показују да је време по много чему слично оном из времена праведног Ноја, када је цело човечанство, због свога страшног моралног суноврата тога времена прогутао Божији потоп праведног гнева...Наравно, све осим Ноја, његове породице и његове барке. Тако каже Библија.
Остаје питање како ми да се заштитимо од новог духовног потопа који прети да одведе и наше душе у бездан новог Вавилона. Тај нови Вавилон људског безумља и лажне слободе тежи да утисне последњи антихришћански печат издишућем човечанству. Нама остаје да се надамо да ћемо ипак избећи минска поља језиве духовне празнине и пустоши коју нам тако великодушно нуде н намећу закулисни центри моћи. И да ћемо успети да се одржимо у нашој малој барци породице, вере и нације, коју ни „врата паклена“ неће надвладати, како каже Свето Писмо. Уколико ми данас не будемо свесни опасности која нам се спрема и потпуно спремни на изазове које са собом доноси глобализација, обистиниће се пророчке речи владике Николаја (Велимировића), да ће нас појести језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом.
ДУХОВНИ ТЕРМИНАТОРИ НОВЕ ВАВИЛОНИЈЕ
