Ти профитери ружичастих пучева, који су претходно прошли кроз експерименталне докторске руке ЦИА психиолога, стручњака за НВО мутанте, који су опремљени за операције брисања историјског памћења и православне савести, само су наизглед наши суграђани. И управо та, погрешна представа, док их гледамона тв екранима,у разним будаластим перформансима, тера људе да се, авај, закаснело, питају да ли нам се уистину догађа оно што нам се догађа

Велике су жртве кројача светске политике, али,  рекла бих,  и сопствених политичара. Слушала  сам  своје колеге из Србије. Не треба само говорити празне речи о Космету, него да се лате озбиљног посла и направе  историјски, национални  пројекат опстанка Срба на Косову и Метохији ,  а дугорочно гледано, можда  и повратак КиМ под окриље Србије. Надам се да ће  после неколико генерација, ситуација ће бити много боља, за све Србе. И за Балкан. 

Да, оно једино исправно, сада је нечињењем у времену (током последњих десет година) постало сан који будни сањају о Слободи. Међутим, болеснику се кад-тад, а најбоље је одмах, мора усадити жеља за животом и скинути га са инфузије страног капитала те мотивисати да живи искључиво од свога рада чије резултате му не сме нико одузети. Ићи, дакле, ка Слободи, а не ка предприступним фондовима за нестајање. То је моја жеља у 2010. години Србима и свим народима који живе у Србији.

У филму јунаци откривају да је велики чаробњак из Оза, у ствари онемоћали старчић, ујка Henrry. У нашем случају катарза долази иза завесе од кредита. Најпре наступа ММФ. Међутим, како ММФ промишљено и опрезно својих 210 милиона еура прилаже да покрије трошкове операције државне администарције и да обезбеди опстанак постојеће гарнитуре на власти, прича није доведена до завршетка.

Дакле, евидентна је активизација напора низа држава западног блока (Турске, Немачке, Аустрије и Италије) и наднационалниох института (укључујући Ватикан) на консолидацији региона Западног Балкана под окриљем Европске уније. Повећавање кризе у Србији у вези са проблемом Војводине и заоштравање међупартијске борбе праћени су грозничавим покушајима Београда да нађе ослонац вани. При том актуелне српске власти немају јасне представе о спољнополитичким приоритетима и перспективама земље.

Од почетка златне, капиталистичке грознице, па до формално добровољног учешћа у борби за обећани добитак у блату неког егзотичног острва, сточне фарме, контејнера званог ''Велики брат'' или столице срама, историјски није пређен дуг временски период али епохалан јесте

Ваља  се у том контексту присетити  и саопштења ИРА, иначе једне  од најлукавијих и најсофистициранијих терористичких група икада делатних, која је, након што је Скотланд Јард осујетио њихов план да изведу атентат на тадашњег британског премијера Маргарет Тачер током конвенције Конзервативне партије 1984. у Брајтону, поручила британској влади и јавности: „Данас нисмо имали среће, али не заборавите да је нама довољно само једном да имамо среће, за разлику од вас, који ћете морати стално да будете срећни“.

Његов сарадник је прирости и симпатични дебељко из трећег света - мали мексиканац Чико. Загор је наводни пријатељ индијанаца и природе, дакле један сасвим постмодерни еколошки јунак који се може учинити као човек „ван система”. Он се прилагођава природи и обичајима домородаца, те је стога пријемчивији за комуникацију са њима. Он се стога чини као неко ко би и био на страни нападнутих и угњетених племена. „Дух са секиром” представља оно отвореније и мултикултурније лице америчког „Јануса”. Као што су многи поверовали како „мултирасни” и „толерантни” Обама доноси мир, за разлику од Буша који само показује империјалне мишиће у свету тако су и неки од нас као деца били склони да верују како је Загор бољи од Блека.

То је било довољно да усвоје њихове наопаке вредности и изопачени морал, по психолошком обрасцу који је тим поводом назван «Стокхолмски синдром». Таквом синдрому поистовећивања са агресором је подлегао добар део наше “елите” и мањи део народа. Сви се они надају да ће учешћем у ритуалним испољавањима колективног мазохизма и медијским “посипањем пепелом” по глави, амерички Ђура „опростити што нас је тукао”.