Демократизација по рецепту Еврокомисије, био би повратак у Јељцинову епоху, свођење Русије на колонијални привесак Запада, распад кроз регионализацију, имплантирање евростандарда. Наравно, све идеолошке препоруке ЕУ за Москву су неприхватљиве. Русија жели научно-технолошку сарадњу, прагматизам, без просветитељског колонијализма. Почетком фебруара руски ИНСОР форум предложио је план политичке модернизације, са циљевима радикалнијим од јељциновских либерала
Изборна кампања у Украјини је у финишу. 17. јануара биће одржани 5. по реду председнички избори након проглашења независности земље. На највиши положај претендује 18 кандидата. Међутим, социолози прогнозирају да ће се у другом кругу планираном за 7. фебруар, за председничку фотељу борити лидер Партије региона Виктор Јанукович и актуелни премијер Јулија Тимошенко. Њихова предност према осталим претендентима је превише велика. При томе, разлика између лидера од 10 до 13 одсто је у корист Јануковича. По мишљењу политиколога, председнички избори ће постати епитаф за наранџасту револуцију захваљујући којој је пре 5 година на власт у Украјини дошао актуелни председник Виктор Јушченко.
Ипак, ако желимо да живимо у стабилном друштву, потребно га је усторојити по принципијелно сасвим другачијем моделу. Онај који доноси корист треба да стиче уважавање и признање, а лак новац ни под каквим околностима не сме представљати «пропусницу» у елиту.
Русији су такође неопходни Европа и Европљани.Реч је о сировинама, примени технолигије и коришћењу европских људских ресурса за борбу са смањењем становништва у земљи, источно од Урала. Европа и Русија - то су природни савезници кји потичу из једне цивилизације.Практично, савез Русије и Европе (једини гарант мира и независности за све народе континента) није само политичко-економски императив, њему треба стремити и зато што Руси и Европљани припадају истој цивилизацији.
Русија је изјавила да је тренутно уговори са Европском Унијом не интересују , већ је занимају искључиво билатерални уговори са сваком појединачном европском земљом. Будући да су такви односи Русије већ решени са Немачком и Италијом, прелази се, према тумачењу Кремља, на односе са најважнијом земљом Европске Уније, Француском, иако ово изазива револт у неким новим земљама Уније са истока, које су данас под атлантском управом. Како Руси кажу, ово не значи да Русија жели да поцепа Европску Унију. Али, када је реч о Европи, Русија жели уговоре на националном и државном , а не на супра-националном нивоу. За њу Европа постоји, али то је пре свега Европа држава и нација, барем док се Европска Унија заиста не "уједини", како они кажу.
Вашингтон се боји да би због очекивања великог финансијског колапса они морали да смање своје присуство у неким деловима света те да би то могле јачи геополитички играчи да искористе и да прошире своју сферу утицаја. Осећајући и европско незадовољство због тога што контрола нато-простора није ослабљена са пропашћу источног ривала – СССР-а, Америка мора да оцрњује сасвим принципијелан и позитиван руски предлог.
Мислим да би свака држава, на овакве изазове реаговала
мобилизацијом свих ресурса. Нажалост, у пракси се дешава нешто сасвим
супротно. Овом приликом нагласио бих и да политика разбијања Србије
није окончана. Овде се не ради само о територијалној декомпозицији, већ
и атомизаицији српске нације, кроз форсисирање бројних пројеката чији
је циљ “промена културног идентитета српског народа”.
«Дранг нах остен» се наставља и данас. Осетивши потребу за некаквом универзалном формулом тумачења проблема Другог светског рата, којом би биле задовољне све земље које су у саставу НАТО и Европске уније, западни политичари поново су поставили на штит концепцију «двају тоталитаризама». Као, Стаљин и Хитлер су поделили «несрећну» Европу пактом Молотов – Рибентроп, а онда се међусобно сукобили. Фирер је уз то једва успео да претекне совјетског вођу и први нанесе удар. И у резултату су сви, сем Москве и Берлина, жртве. А пошто је фашистичка Немачка разбијена и отишла у непостојање, Русија је, као правни наследник СССР засад жива, па тако њу за започињање Другог светског рата могу оптуживати Пољаци, Прибалтијци, Чеси и други који су дуго страдали због споразума Хитлера са Стаљином и од совјетске окупације. Украјина, која се борила у савезу са хитлеровцима против кудикамо страшнијег непријатеља – Москве, такође је, тобоже, жртва совјетске окупације....
Oвај пројекат није само
добар за Русију и Немачку, већ и за све земље Уније, а нарочито за државе на
Балтичком мору. Постоје државе у ЕУ које се противе изградњи „Нордстрима“,
нарочито неке земље са Балтичког мора. Они су против јер је у питању руски гас
Албанска мафија је рођена у крилу тајне службе Сигурими
у Тирани. Наиме, када је ова албанска тајна служба почела да се после
пуцања система Енвера Хоџе распада, њени челници су су своје доушничке
везе и системе деловања Сигуримија употребили за стварање мафијашког
поретка у подземљу. За разлику од осталих источноевропских земаља,
албанска тајна служба је у потпуности распуштена 1995. године. Сигурими
који је имао 10.000 службеника замењен је Националном обавештајном
службом. Сви припадници службе који су остали без посла нашли су излаз у организованом криминалу.
