Али, чим наступе боља времена, питање ће постати поново актуелно. Јер главно интересовање Запада за Украјину је геополитичко, треба је држати у сфери свог утицаја. Зато се украјинском друштву упорно улива мисао да зближавање са Русијом носи претњу губитка државне независности.

Демократизација по рецепту Еврокомисије, био би повратак у Јељцинову епоху, свођење Русије на колонијални привесак Запада, распад кроз регионализацију, имплантирање евростандарда. Наравно, све идеолошке препоруке ЕУ за Москву су неприхватљиве. Русија жели научно-технолошку сарадњу, прагматизам, без просветитељског колонијализма. Почетком фебруара руски ИНСОР форум предложио је план политичке модернизације, са циљевима радикалнијим од јељциновских либерала

Изборна кампања у Украјини је у финишу. 17. јануара биће одржани 5. по реду председнички избори након проглашења независности земље. На највиши положај претендује 18 кандидата. Међутим, социолози прогнозирају да ће се у другом кругу планираном за 7. фебруар, за председничку фотељу борити лидер Партије региона Виктор Јанукович и актуелни премијер Јулија Тимошенко. Њихова предност према осталим претендентима је превише велика. При томе, разлика између лидера од 10 до 13 одсто је у корист Јануковича. По мишљењу политиколога, председнички избори ће постати епитаф за наранџасту револуцију захваљујући којој је пре 5 година на власт у Украјини дошао актуелни председник Виктор Јушченко.

Ипак, ако желимо да живимо у стабилном  друштву, потребно га је усторојити по принципијелно сасвим другачијем моделу. Онај који доноси корист треба да стиче уважавање и признање, а лак новац ни под каквим околностима не сме представљати «пропусницу» у елиту.  

Русији су такође неопходни Европа и Европљани.Реч је о сировинама, примени технолигије и коришћењу европских људских ресурса за борбу са смањењем становништва у земљи, источно од Урала. Европа и Русија - то су природни савезници кји потичу из једне цивилизације.Практично, савез Русије и Европе (једини гарант мира и независности за све народе континента) није само политичко-економски императив, њему треба стремити и зато што Руси и Европљани припадају истој цивилизацији.

Русија је изјавила да је тренутно уговори са Европском Унијом не интересују , већ је занимају искључиво билатерални уговори са сваком појединачном европском земљом. Будући да су такви односи Русије већ решени са Немачком и Италијом, прелази се, према тумачењу Кремља, на односе са најважнијом земљом Европске Уније, Француском, иако ово изазива револт у неким новим земљама Уније са истока, које су данас под атлантском управом. Како Руси кажу, ово не значи да Русија жели да поцепа Европску Унију. Али, када је реч о Европи, Русија жели уговоре на националном и државном , а не на супра-националном нивоу. За њу Европа постоји, али то је пре свега Европа држава и нација, барем док се Европска Унија заиста не "уједини", како они кажу.

Вашингтон се боји да би због очекивања  великог финансијског колапса они морали да смање своје  присуство у неким  деловима света те да би то могле јачи геополитички играчи да искористе и да прошире своју сферу утицаја. Осећајући и европско незадовољство због тога што контрола нато-простора није ослабљена са пропашћу источног ривала – СССР-а, Америка мора да оцрњује сасвим принципијелан и позитиван руски предлог.

Мислим да би свака држава, на овакве изазове реаговала мобилизацијом свих ресурса. Нажалост, у пракси се дешава нешто сасвим супротно. Овом приликом нагласио бих и да политика разбијања Србије није окончана. Овде се не ради само о територијалној декомпозицији, већ и атомизаицији српске нације, кроз форсисирање бројних пројеката чији је циљ “промена културног идентитета српског народа”.

Oвај пројекат није само добар за Русију и Немачку, већ и за све земље Уније, а нарочито за државе на Балтичком мору. Постоје државе у ЕУ које се противе изградњи „Нордстрима“, нарочито неке земље са Балтичког мора. Они су против јер је у питању руски гас