Сви ови врли људи који се налазе на списку, у највећем броју случајева сами себе називају представницима Друге Србије, оне боље, лепше, паметније, модерније, европске и реформске оријентисане. Они сматрају да боље и више од других виде опасности од српског национализма, како за Србију тако и за цео свет

Ових дана, користећи медије под својом контролом, министар војни у Влади Србије је покушао медијским манипулацијама да избегне одговорност за срамну одлуку слања српских војника у Грузију на НАТО маневре којима се директно прети Русији.
Провидна игра у којој се наводно обраћа министру спољних послова Вуку Јеремићу требало је да некога другога означи као кривца за ову срамну одлуку. Без обзира како национална јавност гледала на Владу Србије и њене министре, сваком иоле обавештеном грађанину Србије јасно је ко је главни (Шу)НАТОвац у Влади Србије. Наравно, ми препуштамо министрима да се договоре ко ће све заједно одговарати за ову бруку српског народа и државе, и истовремено, без обзира на све садашње изговоре, неодступно захтевамо од министра војног да поднесе оставку.

Ако потпредседник и остали чланови Владе „сматрају“ да Србија може да се задужи још неколико милијарди евра, дужни су да то прво и докажу. Зато апсолутно инсистирамо на томе да се земља додатно не задужује док шира и стручна јавност напокон не буде добила јасан увид у државни буџет и његово трошење и док не буду направљене, на основу тога, јасне пројекције будућих државних прихода из којих би се нови зајмови враћали, као и јасне препоруке о уштедама у буџетским расходима где год је то могуће. Да видимо ми и цела јавност да ли је Србији заиста потребно 30.000 запослених у државној управи? Да видимо, у контексту скоро уништене домаће производње и драстичног пада светске потражње, колики се реални буџетски приходи из пореза на привредну делатност могу очекивати у наредним годинама?

   Зато, да се реалност мање јасно види, сада „крајскоманданти“ данашњице истурају свој последњи ешалон, нихилистичку стару гарду, која је толико душевно зависна од митолошког Запада да ће за њим скочити и у бунар ако треба. А лако ћемо их познати: То су црни људи. Облаче се у црно, то су црне жене и црна омладина. Окупљају се у црним кућама, јер у њиховим грудима бије црно срце.

Европска регија, латиница, Академија наука, замало премијер и министарства, представништво у Бриселу, међународни уговори, међусавети са Београдом, и тако даље, толико пута су већ виђени. Зар у овој економској и државној кризи отварати још један унутрашњи фронт са несагледивим последицама? Чији је то интерес? Националних мањина које већ уживају сва права? Војвођанских властодржаца који би још више власти, части и пара? Београдских власти које се одавно не питају ни за шта, већ су само сервис страних амбасада?

Неко је једном приметио да ће фашизам доћи у Србију заогрнут плаштом антифашизма. Догодило се нешто још горе. Фашизам се потпуно разоткрио, прави спискове, прети, дефамира, удара на интегритет, на породице, на сећања и наслеђе свих нас. Aутори филма "Врела крв" су, својим шокантно клеветничким односом према Покрету 1389, посегнули у онај арсенал бешчашћа какав су користили управо пропагандисти Хитлерове Немачке и Павелићеве НДХ: довољно пута поновљена лаж постаје истина, а објекат мржње је потребно најпре дехуманизовати, и онда су сва средства против њега дозвољена и пожељна.

Зашто се МУП-у Србије жури да почне са увођењем нових личних карата без претходно донетог Закона о заштити података о личности? Два разлога падају на памет: - Да би се удовољио лобију који је неовлашћено набавио опрему вредну око 100 милиона еура, чиме је садашњи МУП Србије свесно стао на страну бившег министра Душана Михајловића, који је ту опрему и набавио; - Да би се са подацима грађана Србије могло неовлашћено манипулисати, и да би њихови подаци могли некажњено бити дати трећим лицима или организацијама, у земљи и иностранству.

Od parola koje se prisutni nosili su najzapazenije bile "Kosovo je srce Srbije” i "Kosovo je Srbija, Vasington je mafija". Posle govora i pozdravnih pisama krenulo se, uz pratnju gradske policije, u protestnu setnju centrom Montreala. Organizatori ove manifestacije su bile mlade studentkinje Lili Petrovic i Diana Todic iz Montreala.

На отаџбинском сабору 17. марта, испред највише законодане установе, покренути родољубљем и опоменути косовском кризом, објављујемо Мартовску декларацију. Не желимо ратове, изолацију нити гушење слобода, али ни отимање Косова и Метохије, марионетску власт, колонијални статус Србије, медијско и економско ропство.