Ипак, то је поглед болесника у сопствену постељу и ране. Поглед на горе, ка Створитељу и Смислу творевине, неће обећати повратак у врт Едена, али ће омогућити  прихватање несавршенства свог и туђег, прихватање одговорности за учињено и донети МИР -  предуслов за целовитост људског бића и креативан одговор на све промене света... Српски народ је, имајући уз себе балженопочившег патријарха Павла, примио  директну опомену и позив – не морамо поплавети и пустити реп, довољно је да останемо Људи...

Када је 1821. године тадашњи државни секретар а каснији председник САД Џон Квинси Адамс указивао Америци како «она неће ићи у свет у потеру за неманима које треба уништити», његово упозорење се односило и на спољнополитичко понашање, али и на слутње о менталитетском наличју тада младе демократске нације. Способност свођења сложене стварности на поједностављене супротности у моралистичком кључу (просветитељски «бинарни модел»), самоубеђеност у сопствену исправност и старозаветни талионски приступ «разрачунавања са злом», у америчком случају нераскидиво су испреплетени. Америка као светионик, «град на Гори», и Америка као крсташ - никада се нису могли одвојити

ЖИВИМО ДАНАС, У ДАНУ, КОЈИ ВЕЋ ВИЂЕН ЈЕСТЕ.

КОЈИ ВИДОВДАН И ЗОВЕ СЕ!

ДАН КАД ИЗГУБИСМО НАДУ,

ЉУБАВ, ЗАМЕНИСМО ПАТЊОМ И БОЛОМ,

И САМО ВЕРА НАМА ОСТАДЕ!

Да смо били јаки у ћирилици не би нас смели напасти. 
(Одговор медицинског техничара у пензији на питање какав је његов став о ћирилици)

У доба свеопштег клањања Западу, површној култури и слободи која је измакла контроли и уродила са можда више штете него користи како да се један народ једва видљив на мапи свијета одупре? Како да не посустане кад и његова браћа хрле у загрљај? Продају се људи данас за ситно. Тога је било увјек, зар не? Имали смо и Јуду и Бранковића, и многе друге код свију нас. Лако је преживјети тако. Само, ко ће им бити крив ако буду некад сопствене жртве?!

Да је српска Влада хтела да брине о интересу и српског народа, а не само о интересима националних мањина, за које министар Љајић јавно рече да су заштићени као нигде у свету, она би плаћала лингвистима писање само оног правописа који је усклађен са Уставом, односно, у коме се латиница ни не помиње. Српски ученици и студенти би учили из буквара и правописа да српски језик има једно своје писмо ћирилицу, као што је једно писмо и у језицима свих осталих народа. Тада не би ни била потребна удружења грађана за заштиту Ћирилице.

Резултати културне стратегије постпетооктобарских власти катастрофалне су – Народни музеј не ради већ осам година, а национално културно-историјско благо у њему је пропало, биоскопи у већини градова су позатварани, многа позоришта очекује слична судбина, а велике издавачке институције доведене су у ранг новоотворених приватних издавачких кућа, или су приморане да престану с радом, док је уметност сведена на пропалу индустрију забаве 

Хиљадугодишња српска ћирилица је национално фонетско писмо. Српска ћирилица је темељ и ослонац српског духовног и историјског постојања. Наша - српска ћирилица је миленијумско писмо ! Један од најревноснијих чувара наше ћирилице до дана данашњег јесте Српска Православна црква.

Зашто је Владимир Велмар-Јанковић, син вараждинског проте, романописац, драматург и суптилан књижевни критичар, постао „сарадник окупатора" у Другом светском рату? Зашто је тај озбиљан, од старинске грађе саздани човек, кога ће, лирски нежно, његова кћи Светлана описати као тајни ослонац и привиђење за којим се трага, пристати да свој образ заложи за будућност Србије, тамо где је знао да ће бити „ратни злочинац"?

У Србији све је наопако
све натрашке стоји постављено!
За вештице конгреси се праве
у част им се и ломаче пале!
Парада се спрема за онога
који није нормална већина
већ је кажу "друкчија "мањина,
што до јуче болесно је било
сад је закон стао да га штити!