РАЊАВАЈУЋИ МАЈКУ КОЈА ПОРОДИ ПЛАЧ, КОЈА ОБРИСА СУЗЕ И ДАРИВА СМЕХ, МАЈКУ НАД МАЈКАМА! ДА ВИШЕ ДЕЦЕ НЕ БУДЕ, ДА ВИШЕ СМЕХА НЕ ЧУЈУ, НИКАДА ВИШЕ СЕРБИЈЕ!
Али, с поносом то можемо рећи: имамо Рашу Бунтовника, Рашу Копљоносца у јуришу на Аждаху Тајкунске Транзиције, Рашу Старог који је Раша Млади, Рашу Новог Бертолда Брехта који је, у исти мах, и Раша Храбри Банаћанин. Читајмо "Спев о Транзицији" Раше Попова, да бисмо опет били спремни да устанемо против голе силе, чудовишне лажи "слободног тржишта", антиљудске, антихришћанске Звери из Бездана. Раша је устао у одбрану свих нас, малих и скромних људи, који хоћемо да живимо од свог рада и да својој деци оставимо наду.
Разумије се, посебно за оне који су овдје, читаву деценију и више,
изложени од власти програмираној субверзији њиховог националног,
културног и језичког идентитета. Па им се, ево, намећу и читанке у
којима се разним култур-трегерским методама настоји «доказати» њихова
стваралачка и језичка инфериорност и неутемељеност на њиховом вјековном
етничком и државном простору, а тиме непостојање и било каквог њиховог
насљеђа и права која им по том основу припадају; читанке којима их неко
«убјеђује» да чак и не постоје у сопственој држави. Јер - ако су Његош,
С. М. Љубиша, М. Лалић, Р. Ратковић итд., само црногорски а не и српски
писци, и ако у овим читанкама нема ниједног писца рођеног у Црној Гори,
који је и српски, онда, у Црној Гори, нема ни српског језика, па самим
тим, ни српског народа, нити га је било икада.
Србија полако
постаје пуста земља. Нестајемо. А поред тога што нестајемо дешава се и
да се остатак хиљадугодишњег народа концентрише по градовима и већим
местима стварајући илузију да нас " још има " и да се " множимо ".
Нажалост, све нас је мање. Између србских градова углавном је пустара.
Да ли сте прочитали Гогољеву приповетку «Нос»? Ако нисте, требало би што пре да се упознате с овим класичним делом фантастике. Међутим, да се не разочарате, не ради се о жанру епске, већ «бирократске» фантастике. У тој приповетци је описан случај државног чиновника који се једног јутра пробудио без носа. Док се чиновник безуспешно трудио да прикрије наказни недосататак на свом лицу, његов «нос» је уобразио да је високи државни функционер и покушао да побегне у иностранство.
Sa pravom su druge države reagovale i odbile da prihvate oporavljenu srpsku valutu, koja je u međuvremenu postala još jača, jer bi se tako širio i srpski nacionalizam. setite se samo kao je moćno zvučalo kada se govorilo ne tako davno „nemačka marka", ili „američki dolar". zamislite samo katastrofu da se istim tonom u svetu izgovara „srpski dinar"? strah me je da će krediti koje je nedavno uzela VAŠA vlada, uz ekonomske mere koje preduzima, toliko doprineti jačanju srpske valute da je ovakav razvoj događaja veoma moguć.
тајкуни!
