Аутор, уистину, није толико наиван да помисли да су алиментирани добошари и стипендирани споукомени - ти надничари (на)страних интереса - кључни играчи продужетка овдашње кризе.  Зато су у првом плану његових интернет колумни ипак главни проблеми узроковани и подгревани споља, са којима се Србија, са променљивом срећом, непрекидно суочава од 2000. године.

Најзад  верски фундиран тероризам, је највише  као савремени феномен повезан  са исламским тероризмом. Он добија на значају од 11 септембра и нарочито је идентификован са Ал Каидом. Међутим, његови облици су испољени и раније у свету, где захватају и балканске просторе, попут Босне и Херцеговине, Косова и Метохије, западне Македоније и др.

Политичка моћ се диференцирала, организовала у партије, покрете и коалиције, што је довело до постепеног формирања вишепартијског парламентарног система у Србији. Дошло је до појаве огромног броја политичких актера од којих многи нису достигли потпуну политичку зрелост, што је довело до успостављања «превишепартизма» који је почео да оптерећује и гуши актуелни политички живот у Србији. Стога је у последњој фази дошло до нестанка бројних странака које нису прескочиле изборни цензус и до укрупњавања преосталих политичких партија и коалиција.

Књига «Пад на памет» као прва у циклусу Смутна времена, а 19. у оквиру дугогодишњег научно-истраживачког и публицистичког пројекта Замах, изузетног (гео)политичког и правно-филозофског теоретичара и аналитичара, Милоша Кнежевића (1952), представља збирку од четрдесет краћих чланака и интервјуа објављених у дневним новинама и недељницима: Јавност, (Српско Сарајево), Демократија, Грађанин, Наша борба, Данас, Блиц, Глас Црногорца, (Подгорица), Глас јавности, Политика, Балкан, Ревија Дан, (Подгорица), НИН и Правда.

С обзиром на велику атрактивност теме, како у стручно-научним круговима тако и у ширем јавном мњењу и читалачкој публици, сматрамо да ће научна монографија др Драгана Петровића Русија на почетку ХХI века – геополитичка анализа, с обзиром на начин како је обрађена, а нарочито имајући у виду мултидисциплинарно образовање аутора, испунити очекивања издавача и завредити посебно интересовање како научне и стручне, тако и шире читалачке публике на овим просторима.

Научна разрада мр Горана Буџака у овој књизи лежи у варијацијама поделе власти између законодавних и извршних органа у сва три типа политичког система било парламентарним, председничким или полупредседничким, основним параметрима преовлађујућих мера стабилности (виталношћу) једног режима, мерењу доминације уз сагласност задатог критеријума према врсти промене једног председничког кабинета, као и могућности помирења статичког и динамичког принципа тј. еластичношћу као мешавини најбољих особина парламентарног и председничког система.

Неко ће ипак рећи: „Све је то лепо, али зашто Срби да проучавају историју земље која им географски није баш тако близу, нити је велика сила, од које зависи наша судбина?“ Одговор је кратак и јасан. Зато што треба више да знано о пријатељској, верски и национално блиској земљи, која је српском народу у најтежим тренуцима искрено пружила подршку, а изложена је шиканирању и пропагандном блаћењу од стране истих центара моћи који су Србе оцрнели широм света. Ниједан релевантни политичар света, осим белоруског председника Александара Лукашенка, није се током агресије на Србију залагао, да се њој, и по цену рата Русије и Белорусије са САД, свим средствима притекне у помоћ.