„Док је над целом земљом магла и снег, довољно је да кажем себи: „Сад је у Дубровнику Сунце", па да осетим како ме издалека греје", започињао је Милош Црњански опис Дубровника. Потом, указује др Злата Бојовић, он ниже импресије, повишеним тоном дочаравао је природне лепоте које је посматрао и које је призивао из сећања. Постепено се учвршћивала слика старог Дубровника. Стварала се она од опаски о острвима „ некадање старе Републике", о Лопуду „богатог Миха Працата"

Ко­нач­но, ко су до­бит­ни­ци, а ко гу­бит­ни­ци? Све­тла­на Ло­гар ка­же: „Мо­же се ре­ћи да је од ула­ска у вла­ду нај­ви­ше про­фи­ти­рао СПС а нај­ма­ње Г17." За Бран­ка Ра­ду­на „до­бит­ник је ДС ма­да им не­ке ства­ри са­да до­ла­зе на на­пла­ту. Али пра­ви до­бит­ник је СПС, јер су сло­ми­ли при­чу о две Ср­би­је и по­пра­ви­ли свој имиџ. Гу­бит­ни­ци су ми­ни­стри из ДС-а и Дин­кић као нај­од­го­вор­ни­ји за еко­ном­ску по­ли­ти­ку." Цви­је­тин Ми­ли­во­је­вић ми­сли да­је „гу­бит­ник ДС јер је по­ста­вио јаз пре­ма СРС и фор­ми­рао вла­ду са оста­ли­ма без об­зи­ра на то ко су. До­бит­ник је СПС, али ни­сам си­гу­ран да је то ду­го­роч­но."

Инспирисан љубављу према Византији, какву вероватно само Руси имају, филм је један од ретких пројеката са православном едукативном компонентом у мору литературе и кинематографије прожете страним идеолошким духом и туђинским утицајима. Огроман је број паралела и поука, који се може кроз гледање филма, повући између пропадања византијског и сада српског друштва. Зато сваки Србин треба да га погледа јер он осветљава историјске изазове и грешке у великој мери објашњава и данашње наше пропадање и указује на спасоносне излазе.

Све је то фарса и лукава превара јавности. Тобож да „патриотизам" Вука Јеремића не одговара Западу је вештачка, јер знају они добро ко је Вук Јеремић и шта им је нудио пре четири-пет година када им је говорио ''када ћете нас ослободити баласта, званог Косово и Метохија, али да то упакују у неку бољу понуду, награду'' (по Срђи Трифковићу). Вук Јеремић је велика превара наивних Срба којима се он сервира као ко зна какав борац за Косово,

А права помоћ њима као и мушкарцима који трпе насиље била би у томе да их неки ауторитет подучи која су њихова права која произилазе из закона,како да их користе,као и како да преузму одговорност за себе и свој живот. Постоји добар разлог зашто полиција избегава да интервенише код "кућних свађа";Често се дешава да се насилник и жртва удруже против полиције,или жртва повлачи пријаву,или тврди да јој је исказ изнуђен,или...

Утеха ми је, данас, у томе што знам да га је тешио Утешитељ, док се приближавао међи живота и смрти, пишући "Писмо" и "Четири канона", неугасива светла под непцем србског језика, настојећи да своју реч осоли Речју Божјом. Био је то пут ка архетипу насушне нам Византије - ка Небеском Јерусалиму. Господ да помене Свог песника, Ивана, у непролазном Царству светлости.

Што се тиче Србије, сматрам да је најгоре решење пасивизација. Решење политичких манипулација и угњетавања слободног мишљења није повлачење у сопствени субјективитет; потребно је платити већу, личну цену, дати себе целог у одбрану начина живота за који верујемо да је исправан; јер баш то је суштина слободног мишљења и говора. Ништа се не може постићи, чекањем и прижељкивањем. Борите се за свој став. Одважно, без страха. Да нас се не постиде ни преци ни потомци.

Знао је како ће временом неки изгубити своје картице и тако постати неспособни да купују и продају док им се не установи идентитет. Желео је да се донесе закон по којем би свако морао да има истетовиран идентификациони број на руци или челу. Тај би број био видљив само на једном посебном светлу и био би повезан с компјутером. Сваки би компјутер био повезан с једним огромним централним компјутером, како би Фабијан могао знати све о свакоме.

Залажем се за два облика својине - колективну, народну, која би представљала ''велику'' привреду, велика предузећа и привредне системе, где би радили они који немају предузетничког духа, и за оно што се некада називало ''малом'' привредом као комплементарним наставком велике, али која мора бити законски ограничена како се појединци у њој не би обогатили до те мере да помисле како сунце ради њих сија, и како да обарају или постављају владе... 

Невиђени Јакшићев безобразлук је тврдња „... да је то највећи злочин почињен у Европи после Другог светског рата...", као да српских жртава и највећег етничког чишћења, које није запамтаила та иста Европа, није ни било. Учинило му се да са наведним није добро поткрепио своје мисли, након чега износи жешћу тврдњу „... да Србија још није прошла кроз колективно прочишћење..." Шта то значи „колективно прочишћење". Значи ли то да свако српско дете треба да носи на своме нејаком врату новинарову болесну оптужбу.