У његовом скиту Ветрово живи велики, умиљати мачак Барсик, на полицама, по зидовима је библиотека са стотинама књига. Недалеко од келије је дрвена црква у руском стилу. И нема ниједне душе на стoтине километара унаоколо. Без чамца и локалног водича се овде не може стићи.

Данас је проблем Сребренице постао предмет политичке спекулације, у коју увлаче Србе, иако се појављује све више података да је Сребреница испланирана и добро изведена операција западних специјалних служби. Лаж о Сребреници се шири по свету огромном брзином и борити се са њом постаје све теже. Муслиманску верзију жртава нико и не покушава да провери, сви је прихватају као аксиом.

Нешто слично као ширење панике поводом свињског грипа. Срећом, и широки слојеви знају размишљати својом главом, или бар не слушати беспоговорно све што им се каже. Стога рационални аргументи неће ништа помоћи онима који су плаћени да понављају исту причу, али могу помоћи онима који се двоуме, суочени са агресивном кампањом.

Међутим: постоје народи који не могу да усвоје оно благостање којим се представља НАТО организација у свету. Она пропагира евроатлантски поглед на свет и америчку вредносну лествицу која се своди на тројство које представљају профит, престиж и похлепа. Постоје народи који  никада такав поглед на свет и та начела као надначела не могу да прихвате. У такве народе спада и стари српски историјски народ.Међутим: постоје народи који не могу да усвоје оно благостање којим се представља НАТО организација у свету.

Рекло би се да се Влада, у неку руку, према Русији понаша, као данашња Црна Гора према Србији. Декларативно, ми смо најближи једни другима, јер делимо заједничку прошлост, културу и историју. Али када погледамо конкретне спољнополитичке потезе, видимо, да не само да нису у складу са речима, него су у потпуној супротности. У случају Црне Горе, то је „прозелитизам“ доказивања западним менторима своју подобност.

 Нервозни верници и таблоидно политичко новинарство, у вези злоупотреба подигли су огромну "прашину" од погрешних премиса и неистинитих закључака, у вези актуелних проблема у Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској. У овој магли скрива се ружна стварност Србије с ове стране "конторолних пунктова" којима влада ЕУЛЕКС.

Србија може изаћи из ћорсокака само преко формирања покрета који израста „одоздо“ и који би у себи имао и тежњу ка социјалној правди и борбу у одбрани виталних националних интереса. Само широк друштвени покрет који би превазишао постојеће и јалове српске поделе на десне и леве (на поделе од пре две деценије или од пре пола века на „наше“ и „њихове“) би имао шансу да уједини Србију и поведе је напред у сигурнију будућност.

Ако резолуцију усвоји, Србија ће за НАТО постати зрела крушка. Ко је спреман да призна да је крив за оно зашта није, и да осуди своју децу на срамоту (и евентуално плаћање огромних обештећења), готов је и да ропски пролива крв за туђе интересе. Срби нису били део агресивне Алијансе током 90-их, када је Америка била на врхунцу војно-политичке моћи, а њена економија је деловала просперитетно.

Најпогубнији и најгори порази биле су победе над сопственим народом, зарад неких интернационалистичких идеја које су обећавале лошије данас за боље сутра, а од тог боље сутра на крају буде мало сутра. Повратак себи, вери, традицији, Православљу и Светосављу, јачање самопоштовања, достојанства и националног самопоуздања, треба да буду основа наше државне идеологије, јер ћемо тако и најбоље одговорити на изазове будућег мултиполарног света и нових међународних односа.

На изјаве Срба, држављана Србије, не могу се упућивати демарши, али их је требало судити. Нећу цитирати разне Бисерко, Кандићке, Павићевићкле, Васиће, Жарковиће, Чеде, Богдановиће и многе друге. Умало да заборавим „генијалну“ изјаву Срђе Поповића: „Нема мира док Србија не буде војно поражена“. Његова жеља је испуњена. Чак и више од тога.