Обраћам Вам се као доказаним родољубима које имам част да познајем кроз Ваше деловање и лично. Време у којем битишемо поставило је и пред ову генерацију Срба још један наизглед немогућ задатак: Сачувати Србију од свакојаке пропасти.

У току је дезинтеграција територије, народ је пљачком доведен до изглдњавања да би лакше прогутао лажи о бољем животу у ЕУ, патриотски медији су угашени или маргиновализовани, а државни нас обасипају измишљотинама и убеђују да је пред нама бољи живот, а да нас у њега може одвести само коалиција на власти . Парламентарна опозиција је поткупљена и под контролом влаасти , бела куга односи сваке године 30.000 живота, криминалци постају угледни бизнисмени, партијски кадрови без искуства и сумњивих квалитета управљају државом, а њима управљају домаћи тајкуни и страни амбасадор уз свесрдну помоћ којекаквих  НВО. Основ друштва, честита и вредна породица која верује у рад и поштење се исмева, деградира, разара и нестаје. Друштво по диктату владајуће класе усваја нове вредности, полтронство, алкохол, дрогу, партијску припадност класи на власти. Други стубови друштва  (војска, полиција, судство, просвета, црква) су или корумпирани, или  или доведени до пропасти како би народ изгубио веру у њих, изгубио свој идентитет и заменио га неидентитетом, односно глобализмом.

Већина становника Србије је плански доведена у стање сталног страха од губитка посла, јер знају да ако га изгубе, други неће наћи. Због тога су принуђени да раде за цркавицу, трпе свакојака малтретирања и боре се за голи живот да се неби борили за више вредности. Омладина је затупљена лажним вредностима, дрогом која је све доступнија јер је све јефтинија, они који пуше марихуану више нису  идоли, идоли су они који се дрогирају хероином. Тако се васпитавају да је уживање увек доступно, само треба набавити новац за дневну дозу, није битно како. Наркомани су све млађи. Дрога је одавно и у основним школама. Стварају се генерације које неће размишљати, осим како да набаве новац за наркотике. Они који одоле и успешно заврше школовање, одлазе у иностранство.

 Колико је режим снисходљив према САД и ЕУ, толико је осион према сопственом народу. То боли и вређа. Режим је већину убедио да је најбоље да ћуте и гледају своја посла, страх је заменио храброст, себичност и отуђење присан однос са ближом и даљом породицом, комшијама. Село које нас храни је готово запустело.

Поштење се исмева као несналажљивост, политичка припадност је потиснула профeсионализам.

Ми који се не миримо са овим се боримо свако на свој начин за  другачију,бољу Србију. Међутим , разједињени смо и као такви наше могућности да променимо стање наше отаџбине на боље су минималне. Ми већ трошимо време будућих генерација.

Наш народ на чију смо историју поносни толико је пута доказао да суочен са уништењем проналази личности и покрете који га спашавају, враћају идентитет и достојанство.. Ми смо добили тај задатак и можемо га остварти једино заједно, а не свако за себе. Уједињење свих родољубивих снага како појединачних, тако и већ институционализованих  у патриотске организације јесте наш једини прави и могући одговор. Овако смо само декор тираније и привид демократије, без реалне моћи да било шта променимо.

Русија је пре осам година била у истом положају као Србија. То је доказ да је уз право вођство у кратком року могућ препород. Уједињени ћемо сигурно изнедрити вођу достојног наше славне историје и задатка који је пред нама, као и  план спаса и напретка нашег народа и државе.

„Живот је борба, борба је живот“ рекао је Горки.Ово је наша борба, ово је наш живот.Заједно можемо да будемо покретачи и покрет који ће пробудити енергију наше нације, енергију која није нестала, али је умртвљена страхом, ратом, лажима, пљачком, велеиздајом.

Имате мој мејл, одговорите ми, проследите овај позив онима који су достојни овог величанственог подухвата.

Љубиша Спасојевић