Re: Видовдан.орг као место окупљања (Оцена: 0) од Петар Милатовић Острошки у 22.02.2009
Поштована господо, имајући у виду претходне коментаре поводом ове племените замисли ВИДОВДАНА, дозвољавам себи слободу да у овој неслободи укажем на један од приоритета српске националне мисли која треба у српском случају да обележи XXI век.
Ако је XX век, био век лутања и посртања, изузимајући занемарљиво кратак период од 1903. до 1914. године, XXI век треба да буде век усправљања посрнулог и скупљања расутог. А и једно и друго ће бити успешно само ако будемо: хтели, смели и умели. Зналачком синтезом ових начела (хтети, смети, умети) заживеће СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРЕПОРОД на свим нивоима и с лева, и с десна и по средини, што је врло битно, јер на тој широкој лепези је српски национални корпус који је, на жалост и срамоту, поцепан по Брозовом и Хитлеровом тестаменту.
Дакле, у XXI веку морамо почети од неутрализације три основна марксистичка зла: атеизмa, материјализмa и класнe борбe, јер ова три зла су негација здраве памети у нацији.
Безочној атеизацији треба супротставити лековитост веровања.
Малоумној материјализацији треба супротставити умну духовност и по хоризонтали и по вертикали.
Класној борни супротставити социјалну стабилност нације.
Ове три делатности у сфери живљења и мишљења престављале би национални СРБОСЛОВ као основни програм свих будућих надограђујућих програма, дакле темељ који су покушали у српском националном бићу да разруше са атеизацијом, материјализмом и класном борбом, али сви антисрпски креатори библијског страдања Срба изгледа да су заборавили просту истину која гласи: БИЋЕ СРПСКЕ НАЦИЈЕ ДАЛЕКО ЈЕ СТАРИЈЕ ОД СВАКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ, ОД СВАКЕ ПОЛИТИЧКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ и имајући ово на уму треба знати да ће српско биће надживети и ове најбезочније инструментализације!
Све је ово сасвим довољан повод да се све српске невладине организације окупе испод једног националног крова на Светосавској њиви.
У оквиру зналачке синтезе препородитељских начела (хтети, смети, умети) постоји широко поље за свачији допринос резултатима рада, јер обавеза има превише, а времена је све мање, а најмање времена треба трошити на споредне ствари и партикуларизам, ма са чије стране он долазио, што значи да само обједињујуће деловање може да донесе резултате на ползу целокупног српског народа, а у противном, бојим се, да онај ко то није у стању већ на себе навлачи презир српског потомства које ће, извесно је, правилно судити свакоме, како због злог чињења тако и због нечињења и од суда потомства нико неће побећи нити ће иједног дефетисту и капитуланта моћи било ко било када да амнестира, јер, у крајњем случају, државно-правно и територијално уједињење српског народа од Неготина до Книна и од Суботице до природне српске морске границе (онако како сам се залагао 13. маја 1989. године у Никшићу, због чега сам још увек на полицијској потерници у недовршеном судском процесу у Подгорици), практично је историјска неминовност коју нико под капом небеском не може да спречи. Имајући у виду ову историјску неминовност треба се на време припремати, а сада је секунд до дванаест и ако се сада српске патриотске невладине организације не укрупне кроз један широки национални фронт под српским патриотским кровом на Светосавској њиви, значиће да онај ко одбија уједињење тај унапред пристаје да сутра буде на репу догађаја и да одговара властитом потомству због нечињења.
Превише је времена потрошено у разна ишчекивања, узалудна надања, из шупљег у празно пресипања. Сада је време да све српске патриотске невладине организације безусловно нађу заједнички концезус око онога што уопште није спорно, а то је српски национални интерес који је у снажном српском националном јединству свих према заједничком српском националном циљу који се зове УЈЕДИЊЕНА СРПСКА ДРЖАВА на српској етничкој и историјској територији, јер нема и не може бити европског уједињења и истовремено српског разједињења на Балкану који је био Европа пре сваке Европе!
Као човек који се од 1968. године, дакле од своје ране младости доследно борио за српски народ, примајући мирно све ударце кроз хапшења, ломљења руку и ногу, осуђивања, три робијања док је зликовац Броз био на врхунцу моћи и у најбољој снази, на крају као човек који је (без лажне скромности!) сам у емиграцији створио властиту читалачку империју, као човек кога не интересује никаква корист, положај, сем само иу искључиво чист образ, спреман сам у оквирима мојих скромних могућности да са чашћу дам све од себе што будем могао у циљу обједињавања српских патриотских невладиних организација!
У то име нека Вас све Бог благослови по пространству образа испод три прста, нека Вас надахњује космичка лековита доброта Светога Саве, нека Вам ослонац буде усправност Обилићеве главе на коцу, да гледате небеским Лазаревим очима, јер само тако ћете имати његошевску мудрост, карађорђевску храброст, Николајеву свечовечност, Дражину правденост и Јустинову просветљеност ума и душе!
