На жалост данас Србија нити има идеју која би јој била света нити има елиту која би ту идеју спроводила и због тога јој је будућност неизвесна, са могућим расколима, сукобима, пучевима, грађанским ратовима и сличним невољама које задесе народ који нема елиту или народ чија се елита „отцепила“. Наша елита је елита која се отуђила од народа и народне традиције. Она нема попут западне елите њене врлине интелигенције, храбрости, упорности и вредноће, она је само западна по томе што жели да се покори западу. Није дакле реч само о томе да је део елите дубоко заглибио у колаборацији према западним елитама, већ и о томе да већина елите, па и добар део друштва у томе не види никакво зло па се то ни не жигоше као нешто негативно. Неки су колаборационисти док други гледају само свој интерес а трећи су аполитични и тако да не постоји ни минимум оних који би се борили за национални интерес и општенародно добро. Осим колаборације и свеопште корупције постоји и презир елите према народу, нарочито од интелектуалне елите круга двојке, који је, јелте, „примитиван и варварски“.прочитај још...
Хесеов роман "Игра стаклених перли" је најлепши и најхуманији опис „католичке културе“ и схоластичког погледа на свет, и поред тога што је то написао један модерни секуларни западњак који је одушевљен Индијом. Из искуства "посматрања једног искусног играча елите који је компликовани апарат малих владцелских тајни познавао до ситница" може се разумети западна култура као један велики "систем". Организација западног друштва је "компликовани апарат" који у себи садржи мноштво "тајни" од којих најважније разумеју само припадници посвећене елите. Некад су то били племство плаве крви и ђаци схоластичке Сорбоне, а данас свршени студенти Харварда или неке сличне просветитељске "структуре моћи" и знања које је моћ.
Како створити Хармонију духа и живота на личном и националном нивоу, када смо сведоци свих могућих раскола и сукоба на душевном и на друштвеном плану. Тако што ћемо се вратити себи, својој вери, својој светосавској идеологији и свом начину живота који смо одбацили и заборавили. Редовна пракса светосавске културе живота оплемењује и развија сваког појединца и заједницу у целини. Здраво друштво се састоји од здравих појединаца
Гледамо ове рекламе за банке и зеленашке кредите које «рекламира» ни мање ни више но највећи јунак српске историје Марко Краљевић и питамо се о значају и утицају које рекламе имају, нарочито на млађе узрасте. Како је српска народна традиција све мање и мање присутна у официјелном образовању, а богами и у породичном васпитању испада да се слика о нашој традицији ствара посредством медија, па и реклама. А тамо их дочекују многе стратегије медијског обликовања свести од отвореног ниподаштавања и маргинализације до перфидног «учитавања» другог, а често и супротног смисла у традиционалне темепрочитај још...
Лажни пророци, који су прорицали крај света на јубиларних два миленијума од Христовог рођења, нису били свесни колико су добро одрадили још један посао када су обесмислили истинску причу о нашем времену које заиста има много обележја последњег времена. Њихова параноична интерпретација, поткрепљена прецизним прогнозама (које се наравно, није обистинила) тако је постигла супротни ефект, стварајући привид да је, будући да се нису остварила њихова катастрофична предвиђања, све у најбољем реду. А неред и хаос поступно и постепено, таман толиком брзином да се на њега привикнемопрочитај још...
У ноћи између 21. и 23. маја дошао сам до руба живаца због референдума у Црној Гори. Последња српска држава поделила се на двоје, захваљујући гласовима Албанаца, а изгледа и муслимана и католика у Црној Гори, али нажалост највише су томе допринели сами етнички Срби несвесни свог порекла («моје племе сном мртвијем спава» вели пророчки Владика), а и лаковерно привучени обећањима о «бољем животу» без Србије.прочитај још...
СВЕТИ САВА - НAШA ЗВEЗДA ВOДИЉA ДРАГАН МИЛАНОВИЋ Нaшa звeздa
вoдиљa je oбoжeни дух Свeтoг Сaвe, нajслaвниjeг и нajдухoвниjeг Србинa
свих вeкoвa нaшe истoриje. Oн je нajвeћи српски Учитeљ духoвни и
нaрoдни. Њeгoвa звeздa непромењиво сиja у Нeбeскoм Цaрству кao
Сeвeрњaчa у кoсмoсу. Свeти Сaвa je Вeлики Учитeљ, Прoсвeтитeљ Српскoг
Нaрoдa Бoжиjeг. Oн je у сeби oвaплoтиo Бoгoчoвeкa Христa и тaкo
дoстигao небеско блaжeнствo и нaдкoсмичку свeст. Свој народ je
прeoбрaзиo oд распуштене вучje хoрдe у стaдo Христoвo – Нови Израиљ.
Свeти је Пaстир нaрoдa свoгa, aли и Гoспoдaр вучјег чопора.прочитај још...
BOŽIĆ BEZ BOŽIĆA Dragan Milanović Ovako je naslovljen tekst u
Večernjim Novostima autora Dubravke Savić koja govori o novom trendu
proslavljanja Božića u Americi. Naime preovlađuje običaj da se iz
najvećeg hrišćanskog praznika na Zapadu izbaci sve što podseća na
hrišćanstvo. "Uoči i u vreme Božićnih praznika sekularne grupe koje
veruju u jelku, Božić Batu, crveno zelene boje i prateće religijske
simbole, čak samu reč Božić vide kao "politički nekorektne". Oni
smatraju da ovi motivi moraju biti uklonjeni, jer vređaju religijska
osećanja drugih verskih grupa". Umesto naziva Božić se u medijima kaže
praznik,прочитај још...
NE VERUJETE U DEDA MRAZA NI KAD POKLONE NOSI Dragan Milanović KO JOŠ VERUJE U DEDA MRAZA? KO JOŠ VERUJE U PROGRES? KO JOŠ VERUJE U OBEĆANO BLAGOSTANJE? KO JOŠ VERUJE U MODERNE MITOVE? Kada
sam bio malo dete verovao sam u Deda Mraza. Sad shvatam da bi neko
verovao u Deda Mraza potrebno je da bude malo dete. Kada sam bio
tijnedžer verovao sam u nauku i tehniku. Još nisam potpuno shvatio da
je potrebno da bi neko verovao u nauku i tehniku da bude tinejdžer.
Kada sam se učlanio u jednu stranku verovao sam u zakone i demokratiju.
Još izgleda ne shvatam da bi neko verovao u zakone i demokratiju
potrebno je da bude član neke partije. Kada sam bio romantičar verovao
sam u "srpstvo", a sada shvatam da bi neko bio takav nacionalista
potrebno je da bude patetičan. Kada sam bio politički ambiciozan
verovao sam u moć.прочитај још...
На жалост данас Србија нити има идеју која би јој била света нити има елиту која би ту идеју спроводила и због тога јој је будућност неизвесна, са могућим расколима, сукобима, пучевима, грађанским ратовима и сличним невољама које задесе народ који нема елиту или народ чија се елита „отцепила“. Наша елита је елита која се отуђила од народа и народне традиције. Она нема попут западне елите њене врлине интелигенције, храбрости, упорности и вредноће, она је само западна по томе што жели да се покори западу. Није дакле реч само о томе да је део елите дубоко заглибио у колаборацији према западним елитама, већ и о томе да већина елите, па и добар део друштва у томе не види никакво зло па се то ни не жигоше као нешто негативно. Неки су колаборационисти док други гледају само свој интерес а трећи су аполитични и тако да не постоји ни минимум оних који би се борили за национални интерес и општенародно добро. Осим колаборације и свеопште корупције постоји и презир елите према народу, нарочито од интелектуалне елите круга двојке, који је, јелте, „примитиван и варварски“.