И нови кредити ММФ-а трајаће док се не поједу неки нови чварци. А тада Србија више неће бити потребна ни Западу ни Истоку, јер смо изгубили поверење на обе стране. Насупрот тога, политика која би сарађивала и са Истоком и Западом је једина шанса за Србију. Но, то сигурно није ова садашња политика са Цветковићевом Владом, која ради само у корист своје и наше штете.

Новый Деспот Стефан – вот что нужно Сербии сегодня. Человек, который, если возникнет такая необходимость, будет лоялен по отношению к сильным мира сего, но прежде всего будет верен своей Родине. Она уступает на всех фронтах (Еулекс, Воеводина, «Сребреница», Республика Сербская), при этом делая все для сохранения патриотической риторики «национального интереса» и «борьбы за Косово». Эта власть получила выборы на искусственно созданном образе в СМИ, показавшим ее в «стефановском» виде. Но сегодня большая часть общественности уже поняла, что Тадич и Еремич – только «патриотический маркетинг».

Тако је и у Србији данас - владајућа екипа је дошла на власт тако што је понудила медијску обману «политички риалити» у виду готово опипљивих 1000 евра сваком, преко «перформанса» уговора о стратешкој инвестицији Фијата у «срцу Шумадије» до отварања простора за «200.000 нових радних места». Овде није била толико реч о простом обећању колико о креирању једне слике виртуелне будућности у којој ће Србија бити богатија и срећнија.

Тако се историјски ревизионизам у коме важан сегмент има и умањивање улоге српског и руског народа у антифашистичкој борби, те представљање те борбе као „освајачке и хегемонистичке“ представља идеолошки инструмент ширења НАТО-а на исток

Нови Деспот Стефан је оно што је потребно Србији – човек који ће ако треба бити лојалан моћницима овога света али пре свега веран отаџбини. Потребни су нам људи који ће дати мање но што се тражи од њих, а не као наши властодршћи и више но што морају. Данас власт само симулира ту позицију кроз синтагму „и Европа и Косово“. Она попушта на свим фронтовима (Еулекс, Војводина, „Сребреница“, Република Српска) при томе настојећи да негује патриотску реторику „националног интереса“ и „борбе за Косово“. Ова власт је добила изборе на вештачи створеној медијској слици који ју је приказао као „стефановску“, али је сада велики део јавности већ свестан да су Тадић и Јеремић само „патриотски маркетинг“.

Један мој пријатељ свом сину који има пет година говори за заставу ЕУ да је то „непостојећа држава“, а за њене звјездице да су „мамац за будале“. Тако тај мали дјечак боље разумије суштину ЕУ од већине аналитичара и политичара којима је еуро убио савјест, а ЕУфорија помутила памет. Мали народи су сировинска база и нека врста колоније великих играча у неоколонијалном поретку Европске уније.

Новост ових избора је да први пут ДС и ЛДП иду у заједно у предизборну коалицију. Овај нови почетак старе „емотивне везе“ ДС и ЛДП-а има везе и са лаганим политички-медијским заокретом ДС-а и променом односа према НАТО-интеграцијама, геј парадама и резолуцијама о Сребреници. Локална коалиција не мора превише да говори али у контексту ових и других промена у ДС-у можемо говорити о појави да Тадић, и други из ДС-а, све више и све чесшће говори језиком и стилом Чеде Јовановића

А какве су наде биле рођене пре две деценије, када су нам говорили како је „постојање сиромаштва доказ неспособности власти”! А какве су тек биле рођене када су обећавали стотине хиљада нових радних места, улазак у ЕУ-у и социјално одговорну владу! Уместо свега, под режимом „социјално одговорне владе”, једино се приближавамо сиромаштву. Они „богатији” могу да се радују што држава италијанској фирми гарантује њихов кредит за „абгрејдованог фићу”. Србија је све више и више земља сиротиње која тоне у безнађе, и која тако личи на сиротињске земље трећег света.

Незапосленост,наш горући проблем, рак рана нашег привредног живота, као тема поменута је у неколико речи. Наиме, Катић је скренуо пажњу на следеће: „Ви сте овде (у Србији) навикли да разликујете само две категорије лица према њиховој запослености. Говорите о запосленим и незапосленим лицима, пошто је ранији систем инсистирао на пуној запослености. Међутим, у свету, поред тих категорија, говори се и о „незапосленим лицима која нису на евиденцији”. Према МОР (Међународна организација рада), и онај ко, на пример, у времену када га прате на „бироу” изведе у шетњу пса неког бизнисмена, па за то прими накнаду, новчану или неку другу, рачунаће се као запослен.

Жели да им они буду послушнији но досад и да им не сметају. Неки би опет рекли да је «криминална револуција» транзиционе Србије ушла у фазу легализације. На тај начин су политичке и «друге структуре» добиле нову «вазалну заклетву» од једног броја новоизабраних судија који су постављене на значајне позиције у судству Србије. Тиме је судство дошло у још већу зависност од политичко-финансијске олигархије него што је икад било те је на тај начин престало бити посебна и аутономна грана власти у држави.