Улози су далеко крупнији него што је судбина српског, босанског и албанског живлља. У погрому 450 заробљеника, потврђује се недодирљивост појма холокауст (у чудној брзини, а без ваљаних доказа проглашеног у Сребреници и приписаног српском народу), мада усвајање такве квалификације, у овом случају, не иде у прилог ни правди ни истини ни чињеничном стању.
Тај киборг наставља да гази Србију и после бомбардовања. Наређује да
њене светиње на Косову убудуће чувају албанске паликуће и скрнавитељи
православних светиња по чијим развалинама и згариштима, а има их преко
100, они нужде већ деценију Преко интелектуалних киборг ухода
нападнута је култура, надире се у веру, обилато испушта мастило
метиљавог новоговора. “Мама плиз“, „вау“, „упс“, Камо си Вуче да те
науче новосрпском у лекцијама „бенефита„ на телевизијама великог
брата? Можеш брко добити и пунто и пут око света, само ако се укључиш,
прихватиш да и ти будеш „ин“ по мери таблоида.
Нису ни захттевали рехабилитацију голоотачких сужања, али ни именовање
њихових крвника. Нису никада у анализи оног чувеног НЕ Стаљину и
посредном приступању НАТО-у нешто касније, препознали наговештај
дубоког реза са Русијом и као државом и као народом. Раскид, очито
стратешки планиран за вовјек и векова, да нас одвоји од јединог нашег
могућег ослонца. Макар то било онда, када нам се интереси поклопе.Тако
је уосталом и стварана држава Србија...
Био сам непосредни сведок ове либеријског Термидора, егзекуције председника и 11 министара, окривљених за корупцију. Први у свет, као дописник Тањуга, послао сам са лица места опис извршења “ преке правде” Само суђење, дан пре стрељања, било је полусатана формалност. Тако, уосталом, бива у “револуцијама “.Тејлор је лично преклао Доа, како је то и наредник урадио са председником Толбертом, а на очи присутне гомиле жељне освете над корумпираном политичком елитом .
Католичка црква, Чека и Удба биле су ненадмашне да од својих жртава извуку самооптужујућа признања. Сада је то хоби модернизоване европске инквизиције. У новој серији изнуда и притисака атлантисти намећу Србији, у виду самобичевања у парламенту, „окајање“ Сребренице. То све више наликује и на додатни услов (уз Хаг), за улазак у ЕУ.“
У светлу тих чињеница, већ на старту године у којој су обећана нова, неизбежна одрицања за све већ погодјене транзуцијом, тонете у нирвану још дубље беспомоћности. Све чешће, бројни из ваше околине, изоловани у беспомоћне индивидуе, рећи ће вам, слежући раменима.“Нема нам спаса, не може се ништа променити. ОНИ су наша судбина“. Ерго, праведнаказна за српску неслогу, склоност пречицама, аљкавост према историји, недовољно поштовање према жртвама .
Виђен као неизбежни коалициони партнер демократа, а можда чак лидер будуће владе, која ће се „самопрегорно" прихватити рашчишћавања згаришта транзицијом „спаљене земље" Србије, Тома Николић је болно искрен. Како и приличи. По његовом мишљењу, које ће посебно занимати све оне који су једва преживели досадашње реформе, кравље и политичко лудило, птичији и свињски грип, дакле већину Срба, биће (непре)болних услова да доспемо на листу кандидата добродошлих у ЕУ.
Затекао сам се у Риму током те својеврсне објаве рата Ватикана Србији , који је потом одрадио НАТО .Нисам био, с обзиром на одмакли процес распада државе СРЈ, затечен злослутном претњом Свете Столице. Моје извештавање са прага Ватикана после три месеца било је оокончано због мојих, по оцени редакције, нереалних процена, да ћемо изгубити не само српске просторе у Крајинама већ и Косово и Војводину.
Наше горе лист, будући скретничар на еуро коридору, тада ће мртав ладан.”Е па онда бих позвао свог старог, свог тату.” “Зашто тату?”, углас ће чланови комисије. ”Па рекао бих му, дођи ћале да видиш судар какав још нико није видео.” Комисија закључује да је то завидна доза хладнокрвности па и хумора и то баш пожељног, обећавајуће еуроциничног, а неопходног на претешком послу одговорног лица на прузи “еуро експреса”.