Гдје су паре, ко их покраде, шта је са страним банкама имелама, шта би са афером везаном за Конзулат у Њујорку, шта је са Коридором 10 и земљом на траси пута у власништву (на тренутак заборавих имена), шта је са луком Београд, шта је са центром Ушће, шта би са „Ц“ маркетом (ах та Марбеља, има најљепши Касино Ројал), шта се оно тамо дими, дуванска „м“ човјече, шта би са сателитом и екс министром војним, гдје су наши Березовски

Као што су годинама САД одржавале Тита да плива, наоружавале и економски помагале Југу, тако је сада Џозеф нашао у Београду екипу англокомуниста, екипу која је пристала да се помири, опрости (злочиначка агресија, Космет), која ће извршавати све његове налоге. Упитаћете се, шта би требало радити.

Хрватска по инструкцији Њемачке (канцеларка: „Хрватска напријед у ЕУ, остали стој“) уприличила је посјету бојовника ради испуњавања обавеза према ЕУ да се са сусједима морају, макар формално, уредити односи. „Сарађујемо са геноцидном Србијом, коју смо тужили за геноцид“, порука је бојовника Хрватске Европи. Хрватску не занимају односи са Србијом, њих занима да експолоатишу овај народ на економском плану у чему су и успјели, да се протјерани не враћају у њихову им лијепу плаву...

   Поуздано се може закључити да омладина Србије интензивно подржава улазак ове земље у ЕУ, за разлику од житеља тзв. трећег доба (о изузецима не говорим), код којих је изразит евроскептицизам. Један велики проценат омладине Србије се толико залаже за улазак у ЕУ, да им, износим лично мишљење, понекад недостаје реализам (ако се развије права полемика, без увреда, глупих препуцавања и надмудривања, ако се развије дијалог, Платоновки дијалог, изнијећу шта подразумијевам под синтагмом „недостаје реализам“ ). Велики проценат српске омладине жарко жели да напусти земљу и жели да живи у САД, Њемачкој, углавном на Западу.

   Сами Бог је хтио да се недавно појави филм “Отето Косово”, двојице храбрих и надасве моралних умјетника из Чешке. Да није било тога филма, обиљежавање отимачине Космета скоро да би прошло непримијетно. Изнијели су и коментаторски и сликом истину о отимачини Космета. Ти страни људи, за разлику од разних домаћих јахача и јахачица апокалипсе, србомрзаца, ушли су у срж проблема, историјски, правно, приказавши злодјела шиптарских терориста и њихово друговање са разним зликовцима друге феле, као што је Холбрук, Кушнер, шеф Цивилне мисије ОУН на Космету (познат по изјави:“Прошле недјеље имали смо деветоро убијених Срба, а ове осморо. То је јасан напредак”), Жак Ширак (“Срби су народ без закона и без вјере. То је народ разбојника и терориста”), Жан Кот, бивши командат УНПРОФОРА у БИХ (“Што се Срба тиче, то је данас један болестан народ”), разне Солане и сва друга од Шиптара добро плаћена болумента.

Ко је близу памети, да поновим, не може износити аргументе да је Црна Гора требало да призна накараду од државе Космет. Међутим, на другој страни Србија поново повлачи погрешне потезе зато што се не зна, као и у Црној Гори, ко у спољној политици, односно у држави пије, а ко плаћа (опростите, зна се ко плаћа – народ). Недавно Предсједник Србије изјави да Косово може да постане члан међународних финансијских организација. У Црној Гори су то једва дочекали и протумачили да је то „први корак ка српском признавању Косова као независне државе“. Србија је морала са свим земљама које су признале Косово прекинути дипломатске односе, а задржати конзуларне, који су темељ у односима међу земљама и који су засновани на конкретним, како је већ било речено, радњама заштите људи и добара.

Надам се да ће му једнога дана полагати цвијеће на споменик у Приштини Високопозиционирани Срби се грле и љубе са шиптарским вођама, терористима, онај шеф СПО здравио се (љубио јој руку), са црном удовицом (познати отровни паук) Олбрајтовицом и многома, дочекивали су и дочекују на кољенима највеће крвнике српског народа, попут Солане. Српски глумци (од којих је један бивши министар) играју у америчко-холандском филму „Људски золошки врт“ (приказан на Берлинском фестивалу), који се бави Србима на најпрљавији начин, приписујући им силовања, злочине, крађе и то банака на Космету у вријеме бомбардовања и др. Стотине је других још жешћих примјера.

Влада, умјесто све то да објасни и саопшти, посебно гладним и голим грађанима, и да их једном за сва времена увјери да неће кршити Устав и своје држављане протјеривати или, блаже речено, испоручивати (вала их је испоручила довољно у смртоловницу Хаг за цијели наредни вијек) прави, опет по диктату Амбасаде Империје зла, недопустиву грешку и све завија у вео тајне, поготово што је морала знати да ће та Амбасада опет натјерати неку од својих кртица да некоме шапне, а коме другом него масмедијима, ради стварања хаоса у земљи и што дужег трајања афере. И гле чуда, баш одабирају „Борбу”!

Ovaj vapaj dokazuje da izuzetno uvazavam instituciju Predsjednika drzave. Kao ozbiljan covjek, pravnik i politolog, imam majstorsko pismo za to sta je drzava i koliko je to ozbiljna stvar, a u drzavi diplomatija (diplomatski sastav) i spoljna politika zauzimaju najvise mjesto, posebno sto je spoljna politika odraz unutarpolitickog stanja. Ocekujem da ce Pradsjednik u 2009. godini svoja velika ovlascenja, kao dupli Predsjednik - drzave i vladajuce partije – koristiti za dobrobit naroda. Normalno, ne bih mu zamjerio da uvede petogodisnju diktaturu sa deset prosvecenih civila na celu, jer je to jedini nacin da se ova zemlja dovede u red, a ne da je u “red dovodi EU”, koja ce se neminovno raspasti.

На крају, молим Вас цијењени професоре, да својом мудрошћу, а она се стиче само годинама, утичете на све оне који у овом моменту мисле да ће се осветити својим дојучерашњим саборцима, са којима су јели и пили, друговали и трговали, стварањем неке нове партије и преузети заставу СПС-а. Цијела српска историја је проткана осветама и завјерама од Немањића до данас. СКЈ био је завајереничка партија, а и садашње водеће ДОСОВЕ ништа нису боље, зато би требало, понављам, прекинути са оснивањем нових партија (распустити постојеће) ујединити се и организовати на другим и другачијим основама, ради спашавања српског националног бића и Србије, која ће ускоро бити сведена на Београдски пашалук.