ТРГОВИНА ОРГАНИМА СРБА НА КиМ И У ХРВАТСКОЈ

Представница за штампу главног тужиоца Хашког трибунала Олга Кавран изјавила је 17. мај 2008. да је тужилаштво тог суда добило "пар захтева" у вези сазнања о трговини органима Срба отетих на Косову и Метохији после 1999, и да ће у вези с тим пружити све информације које има, али да - у складу с излазном стратегијом - не може да води нове истраге још од краја 2004. "Тужилаштво, у складу са излазном стратегијом коју је прописао Савет безбедности Уједињених нација, не може да води нове истраге од краја 2004", рекла је Кавранова Тањугу. Према томе, сва очекивања неких у Србији да ће се Хашки трибунал бавити случајем трговином органа Срба отпадају.

ХАШИМ ТАЧИ УЦЕЊЕН?

Кавранова је објаснила да је Тужилаштво трибунала раније обавило прелиминарну истрагу поводом информација о отмицама људи на Космету, који су одведени у Албанију, где су им извађени органи, али да тада "није нађено довољно доказа који би оправдавали даљи рад Трибунала на томе, а у вези са његовом надлежношћу". Занимљиво је да за Тужилаштво трибунала сав материјал пронађен на месту истраге – употребљен шприц, две пластичне кесице за флебоклизу, празне бочице лекова од којих се неки од њихи употребљавају приликом хируришких интервенција, као ни трагови крви на зидовима собе „жуте куће“ на основу којих се сасвим је извесно моглу утврди бар да ли је крв људска или животињска, нису били довољни докази.

Неуверљиво звучи писање Крале Дел Понте да истражитељи нису били у стању да одреде да ли се ради о траговима људске или животињске крви. Можда се ради о нечем сасвим другом. Наиме, По Западним медијима се уз ову причу на посредан начин провлачи име Хашима Тачија, Поставља се питање зашто баш Хашим Тачи јер се исто тако моҗе провлачити и име Рамуша Хаараднија јер је он као командант терористичке ОВК контролисао границу према Албанији и тешко да је киднаповане Србе било ко могао прбацити у Албанију без његовог знања. Можда је неко тим медијима дошапнуо да је зет Хасима Тачија, Сајдију Баруш један од централних фигура организованог криминала у Албанији и да управо он контролише централни део Албаније.

У извештајима светских полиција организовани криминал Албанаца, како оних из Албаније, тако и оних са КиМ нигде се не помиње илегална трговина људским органима али се зато и истим извештајима то везује италијанску мафију. Сајдију Баруш, сарађује са италијанском мафијом на пословима кријумчарења наркотика, проституције, илегалном пребацивању избеглица у Италију и шверцу оружја. Тако да никакво изненађење не би било ако би једна права истрага открила да је Хашим Тачи свом зету Барушу слао киднаоване Србе, а овај организовао њихово затварање, хируршке интервенције и уз помоћ италијанске мафије вршио продају органа за трансплатацију.

Поставља се питање ко би овакве индикативне информације могао да дошапне западним медијима и зашто? Можда одговор лежи у чињеници да је енглеска обавештајна служба МИ-6 од 1999, године алфа и омега Хашког тужилаштва. Она је та која трага за осумњиченима пред Хашким трибуналом и обезбеђује доказе и сведоке – од оног обичног који неће крити идентитет до тзв. инсајдера, који уживају највећи степен заштите, укључујући и промену личног описа.

Велика је вероватноћа да је енглеска обавештајна служба дошла до доказа који оптужју Хашима Тачија и да је Карла дел Понте обамнута, а све у интересу политике енглеске Владе. Дозирано, МИ-6 пушта информације које су уствари порука Тачију да игра по правилима које успоставља Велика Британија.

ПИНГ-ПОНГ ХАШКОГ И АЛБАНСКОГ ТУЖИЛАШТВА

Кавранова је рекла да ће Тужилаштво пружити информације појединачним државама које покрећу истрагу о том случају и одговорити на захтеве истражних органа тих земаља: "То је нормална сарадња са државама која се одвија преко званичних захтева које те државе упућују, односно истражни органи, и на те захтеве се одговара."

На питање Тањуга да ли је хашко тужилаштво добило такав захтев од Албаније, Мисије УН на Космету (УНМИК), или неки други појединачни захтев, Кавранова је одговорила да је Тужилаштво добило "пар захтева везано за ту проблематику" и да ће, "наравно, пружити све информације које има": "Међутим, као што сам већ рекла, након обављања прелиминарне истраге, није више од тога рађено, тако да је на локалним органима да се тиме даље баве уколико то одлуче." Хоћу да верујем да је један од тих захтева, захтев државе Србије, јер Србија треба и мора да користећи све своје истражне капацитет реши случај трговине огранима отетих Срба. Ако то Србија не учини, то за њу нико неће учинити јер је сасвим очигледно да албанско тужилаштво и Хашки трибунал играју својеврсни пинг-понг. Наиме, како је пренела албанска национална агенција АТА, албанско тужилаштво изразило је раније спремност за сарадњу са Хашким трибуналом уколико Хашки трибунал буде сматрао да би истрага о оптужбама бившег главног хашког тужиоца Карле дел Понте о трговини људским органима требало да буде настављена у тој земљи. Речи Олге Кавран и став албанског тужилаштва, сасвим јасно указују да се ради о својеврсном пребацивању лоптица и да од некакве истраге коју би спровело албанско ту тужилаштво нема ништа.

ИСТИНА МОРА БИТИ ПРЕЗЕНТОВАНА

Према томе, спровођење истражних радњи остаје на држави Србији, на њеном Тужилаштву за ратне злочине и обевештајно-безбедносним капацитетима. Никако се не сме дозволити да овај случај остане нерасветљен и с њим неупозната светска јавност као што се то десило са истоветним случајем у Хрватској.

Наиме, Влада Републике Српске Крајине је још 1993. године о узимању органа Срба обавестила Савет безбедности и дипломатско-конзуларна представништва у Београду, али примаоци ове информације су то прећутали! То су прећутали и функционери Уједињених нација у Книну, којима су чланови Владе РС Крајине чињенице саопштавали и усмено!

Влада је имала у својој архиви податке о вађењу органа из тела српских цивила (што су чинили медицински радници хрватске војске), али је ту архиву запленила хрватска војска у време агресије на РС Крајину (Зону под заштитом УН) – 1. маја и 4. августа 1995. године. Срећом, неки добровољци у Југословенској народној армији су сачували фотографије о узимању делова из мозга српских цивила, па се те фотографије могу доставити надлежним телима УН и Међународном суду правде у Хагу.

Хрватски санитетски тимови су органе из тела српских цивила вадили 3. и 4. априла 1992. године на подручју српске општине Купрес – у Босни и Херцеговини Регуларне војне трупе из Хрватске су напале Општину Купрес (мада је Босна и Херцеговина, тог момента, била у саставу СФР Југославије. Током те агресије, санитетска екипа хрватске војске је узимала органе од похватаних српских цивила. Неке од Срба је отерала живе у концентрациони логор „Лора“ у Сплиту и друге хрватске логоре за Србе у Хрватској и Босни и Херцеговини, одакле се многи нису вратили, нити су им тела испоручена породицама. Код погинулог хрватског санитетлије су 7. априла 1992 пронађене фотографије о вађењу органа из тела српских цивила из Купреса. Те фотографије су предате адвокатима Слободана Милошевића и, нажалост, он није стигао да их искористи за своју одбрану, јер је преминуо пре завршетка судског процеса пред Трибуналом у Хагу.

И тако очигледни докази које поседујемо о вађењу органа заробљених Срба сад чаме у некој адвокатској канцеларији... Ваљда неко мисли ће истина сама изаћи на видело. Фотогрфије, приче и сведочења како о вађењу органа Срба отетих на Ким, тако и онима из РСК морају да запљусну светске медије у циљу притиска на релеватне међународне факторе како би се починиоци ових злодела извели пред лице правде.

То је прави пут. У супротном и даље ћемо плакати над злом судбином чекајући да неко други уради нешто за нас, иако смо сасвим свесни да том неком уопште није у интересу да истина угледа светло дана а злочинци буду кажњени, јер вероватно трагови нечовештва водили би и до њега. Зато у вези са вађењем органа Срба из РСК, одбрано покојног Слободана Милочевишћа, шта чекаш чему ли се надаш...

Слађан Николић