ХРВАТСКИ РУЧНИ РАДОВИ У СЛУҖБИ ТРГОВИНЕ ОРГАНИМА СРБА

Докази који упућује на закључак да су и Хрвати вадили органе Србима а онда их прослеђивани до купаца, полако али сигурно излазе на видело и позивају на једну темељну истрагу.

Текст господина Јове Бајића у „Гласу Јавности“ под насловом „Сведочење снимака из Молована“ поткрепљује информације из текста „ТРГОВИНА ОРГАНИМА СРБА НА КиМ И У ХРВАТСКОЈ“, међутим на текст господина Бајића се нико није осврнуо, ни „Европејци“ ни „Народњаци“, ни Радикали... Не чује се ни глас оних силних невладиних организација. Ћути и организација за заштиту људских права „Хјуман рајтс воч” (Human Rights Watch)... А сетимо се само њихових гласова и дела кад се у јавности појавио филм о злочинима „Шкорпиона“. Тај филм, текстови о њему и коментари, обишли су цео свет.

И није та ћутња случајна. Ћути се намерно јер један текст у новинама без подршке других медија и акције државе не значи готово ништа. За пар дана ће и они који су прочитали овај текст суочени с морем других информација заборавити на њега. Знају добро то они који ћуте. Рачунају на нашу заборавност, неорганизованост, заблуду да истина увек излази сама на површину, заблуду да правда сама побеђује..... Готово да више нико не прича о случају трговине органима Срба на КиМ. Тема полако пада у заборав.

Истина и правда не побеђују ако се за правду не бори а истина не презентује, и ваљда би то требало да нам буде јасно свих ових година страдања. За истину и правду се не бори само мачем. Мач је крајње средство. Њега као крајње средство потежу и силници тек ако не успеју да своје лажи протуре као истине, и ако своје интересе не успеју да остваре неконвенционалним средствима.

Наша средства за победу правде и истине треба да буду иста она којима су се други а пре свега САД, користили против нас а то је организована медијско-дипломатска кампања.

Сасвим је погрешна теза појединих аналитичара да се на медијском плану на Западу не може учинити ништа јер главне медије контролишу управо они који су на демонизовали. То је потпуно дефетистичка теза а Западних медија преко којих се може водити кампања за истину и правду има итекако као и новинара – Мариа Лина Века, Јирген Елсесер, Скот Тејлор, часописи Конкерт, Junge Welt... Таквих медија, новинара али и невладиних организација на Западу ће бити све више, само се треба организовати, направити план и кренути у акцију.

И то су нека од ненасилних средстава о којима толико причају господа Европејци а о њима немају појма.

Вероватно они тако образовани и тако светски прате Интеренет и читају новине. Ево сад имају и текст на Интеренету, имају слике па да их видимо како се ненасилним средсвима боре за свој народ.

Понешто можемо учинити и сами пишући „Хјуман рајтс вочу” упућујући их на текст господина Јове Бајића, и овде на ове фотографије којих нема у тексту. Уредници “Гласа јавности“ из њима зананих разлога их нису објавили, а поседује их господине Бајић као и војска Србије. Такође, не чекајући никог исте емаиле можемо упућивати свим светским медијима, пријатељима по свету, новинарима... Време је да грађани предузму иницијативу јер ако будемо чекали да то уради држава. бојим се дочекати нећемо...

ФОТОГРАФИЈЕ УЗ ОБЈАШЊЕЊА ИЗ ТЕКСТА

Фотографије су нађене код мртвог хосовца 10. априла 1992 на купрешкој висоравни.

ФОТОГРАФИЈА БР.1

На једном од тих црно-белих снимака био је приказан човек који је лежао на леђима, на обичном лежају у сеоској кући. Десна рука и лева половина грудног коша били су му обавијени некаквим белим омотачем.

Друга два снимка снимљена су у просторији у којој је лежао поменути човек

ФОТОГРАФИЈА БР.2

Ова фотографија приказује под просторије у којој је био лежај, нека врста кревета са ногарима. По широким подницама текли су „поточићи“ крви, што наводи на закључак да је жртва имала велике ране из којих је истекла крв. Такође се види и снимку види се некакав нож, којим су највероватније ране задате.

ФОТОГРАФИЈА БР.3

На трећем снимку је такође крвав под са крвавим траговима војничких цокула

Фотографија 4 и 5 нађене на истом филму нису снимљена у истој просторији.

ФОТОГРАФИЈА БР.4

На фотографији је приказан горњи део нагог тела, жртве чија је глава, којој се не види лице, у првом плану. Изнад те главе је човек коме су снимљене само руке са хируршким рукавицама, поред којих је некакав хируршки алат, и који, рекло би се стручно, отвара лобању жртве која је пред њим. Све ово наводи на претпоставку да је човек који се нагнуо над жртвом, чије су руке биле у хируршким рукавицама, био медицинске струке.

ФОТОГРАФИЈА БР.5

Ова фотографија приказује исте руке, исту жртву чија је лобања већ била отворена.

На ове фотографија више светла могла би да баци изјава Марка Грабовца, представника комисије за тражење несталих из Босанског Брода, дата у марту ове године. Грабовац тврди да постоје докази да су од маја до октобра 1992. године војници Хрватског вијећа обране, који су у то време контролисали Босански Брод и околину, из Срба логораша, али и представника других народа вадили виталне органе и негде их продавали. Цена једног органа била је око 20.000 тадашњих немачких марака. У време узимања органа на фудбалски стадион у Босанском Броду из суседне Хрватске слетали су бели хеликоптери, који су довозили двојицу хирурга из суседног Славонског Брода, који су стручно узимали виталне органе. Тела људи из којих су извађени органи и који су потом убијани бацана су у масовне гробнице.

Слађан Николић