Упркос њеном отпочињању, домаће власти су кризу игнорисале. Уместо заштите народног интереса, предузети кораци домаћих власти су били потпуно деструктивни по јавне интересе. Гувернер Јелашић упорно брани нереално високи курс динара чиме докрајчује домаћу извозну привреду. Динкић је између осталог, успео да упропасти концесију за један важан аутопут, ради чега ће Србија само морати да накнади штету оном који ће доћи, иако није добила ни километра аутопута. На том послу се троши јавни новац који би паметно уложен, грађанима веома могао да помогне у наредним годинама кад се криза са финансијског нивоа прелије на социјални. Влада је допустила стварање монопола у пољопривреди и дозвољава стварање огромних латифундија. Дозволила је да странци гомилају у свом власништву пољопривредно и грађевинско земљиште, без обзира што матичне земље тих субјеката не признају реципрочна права српским купцима и улагачима. Наше власти су предвођене Млађаном Динкићем уништиле домаће инвестиционе банке, довукле су у Србију стране шпекулативне установе, које су преплавиле Србију. Огроман број људи је запошљаван у јавном сектору, док су домаће фирме пропадале. Ти људи су се задужили ради својих стамбених и других потреба, потпуно несвесни опасности од лихварских клаузула којима су их стране шпекулативне банке уплитале у своју мрежу.

Уместо да Влада хитно приступи изради плана националног спаса, она савршено игнориише чињеницу да је Србија под банкротом и још одлаже доношење буџета, окривљујући за то опозицију. Годинама јавност обмањују књиговодствено представљајући задужења као «добит», а приход од продаје домаћих предузећа као «зарду». Министар Дулић препоручује стучне мере штедње енергије: «Заклопите лонце и не проветравајте собу зими» (министар је, иначе, лекар). Они који су од Милошевића отели власт, затекли су земљу без страних шпекуланата, задужену само са 8 милијарди $. Данас је Србија задужена са скоро 30 милијарди $, иако су распродали и појели скоро све што се могло продати и појести. Крију од грађана истину да од нашег чланства у ЕУ нема ништа, али и да од ЕУ више нема ништа. Режим који је на власт дошао перманентним уличним протестима и револуционарним «кризним штабовима», сад говори избезумљеним радницима како је «непримерено износити своје захтеве на улицама». А како, где и коме да се жалимо? Шапатом, пред метлом, иза врата? У Србији све поскупљује, само цена рада и цена хероина пада.

 Велики финансијски крах ће задестити такозвани Запад у првој половини 2009, чиме ће се финансијска криза тамо окончати масовним банкротом банака. Исто ће се одмах проширити по читавом свету у оној мери у којој су делови глобалистичког тржишта имали поверења у финансијске производе шпекулативног банкарства. Наш «банкарски митраљезац» то одлично зна, па се спрема да се «повуче» на резервни положај, у неку земљу чији је лобиста годинама био. «Лажа» је својевремено поделио у пошти наивним Србима беле папириће на којима је писало «добићете акције». Сад је његова «Паралажа» послала такве папириће, само са печатом, поштом кући. Само новац не шаљу нигде ником. Једина западна инвестиција вредна хвале за осам година сумњивих «приватизација», у Србији, US Steel, гаси се, баш као што се гасе и велике US, и баш као што се пре две деценије гасио огромни USSR. Запосленик «Гласа Америке» у Србији, Миша Бркић је, на пример, на сва уста хвалио продају Смедеревске железаре Американцима пре пет година. Логично би било да он данас, кад Смедеревска железара гаси котлове и затвара перспективу читавом граду, Миша каже како се преварио? Али, данас Миша на сва уста куди продају НИС-а Русији. Логично, јер «гдје је благо ваше, ондје је и срце ваше».

Крајем зиме вероватно, а с наступањем пролећа сигурно, наступиће серија банкротстава страних лихварских банака у Србији. Запослени у банкарским пословима ће масовно бити поотпуштани, а њихови послодавци су далеко у иностранству да би били принуђени на поштовање српских социјалних прописа. Нека се не радују они који су узели кредите за некретнине. Нека не мисле како ће банкротство банке њих на волшебан начин ослободити од кредита. Не! Повериоци пропалих кредитора ће једноставно преузети кредите, пошто је за преузимање статуса кредитног повериоца довољно просто уступање дуга. Облигациони прописи не траже за то и сагласнот кредитног дужника. Размислите добро колико ћете бити солвентни кроз пар месеци, јер може да скочи и швајцарски франак, евро, еврибор и либор (банкарске стопе по којима се коригује ваш дуг), а ваша плата сигурно неће, ако је уопште будете имали (услед опасности од масовних отказа).

«Неће ваљда моћи свима да нам одузму станове?». Оваква Влада вам свакако неће помоћи ако до тога и дође. С друге стране, немојте се надати «мораторијуму» на хипотекарна потраживања. Премало је хипотекарних дужника код нас. Преслаба нам је држава да би се успротивила оном који ће преузети потраживања. Боље одмах продајте своју некретнину под хипотеком, иако јој та хипотека обара цену, пошто ћете сутр,а кад будете морали да је продате, продати у бесцење. Ово друго је ипак још мање зло, него да вам прода нови поверилац, онај који ће доћи, уместо банке која вам је дала прескупи, неповољни кредит. Јер, продаће је принудно «на добош», а ви ћете сносити трошкове судског и извршног поступка. Онда, ту су камате и измакла добит повериоца због ваше неуредности у извршењу обавеза.. У овој земљи ће бити много већих социјалних проблема од танке, у самом настанку презадужене, виртуелне «средње класе» и вас, кога су шпекуланти убедили да тој класи припадате.

«Па шта да радимо?» Ево шта да радите: Одмах напустите свој шпекулантски посао. Ако сте брокер, банкар, «пи – ар», консулатант или менаџер, напустите посао одмах и хитно. Не можете, јер вам је плата добра, а имате кући породицу, којој је нужан ваш приход? Тим пре! Навикните их, на време, да преживе оскудицу која је неминовна, а натерајте и себе да се снађете у неком поштеном, производном занимању са којег вам сутра неће дати отказ, послодавац коме ћете бити потребни.

Продајте зато што пре стан којег сте купили на кредит, ако можете, продајте га смањивши цену 10 – 20% од тржишне понуде, јер ће врло брзо постати непродављив и упола цене. Одмах купите кућу на селу, са што већом окућницом за почетак. Пожељно је да купите и пољопривредну земљу и нешто пољопривредног алата, ако вам новца преостане. Ваша супруга ће се јако бунити. А тек деца? Подигните супрузи кокошињац, себи свињац. Будите духовити, представите то себи и њој као «поклоне». Невоља се лакше прогута уз шалу. Распитајте се како да се ради са живином, још боље – са свињама, а најбоље – како са кравом. Благо оној која ће сутра мусти краву и чији ће муж чистити шталу. Тешко оној којој на врата буде закуцао онај који ће доћи да је најури из куће због дугова рекавши учтиво: «es tut mier Leid»!

«Али имам уштеђевину у сламарици.» Дисперзујте је у разне валуте. Немојте куповати стан у граду, сутра ће овим некретнинама у градовима јако пасти вредност. «Ма боље да купим стан, живећу од кирије ако останем без посла» - не варајте се. Кад сутра буду отпуштања масовна, како ћете наплатити кирију? Купите пољопривредно земљиште ако можете. Било би добро да имате где да купите златног и сребрног новца, ако можете да се снађете, мада у нашој земљи нема берзе племенитих метала. Немојте да се варате са картицама у виртуелном платном промету интернета, које су ваша исправа за капитал обрачуант у племенитом металу. Она сутра може да вреди као потрошена телекартица – ништа.

Исто је и са папирном валутом, али кеша је мало (тек око 10% глобалног новца је кеш) и мање је вероватно да ће он рапидно да губи вредност. Ипак, паметно је да дисперзујете уштеђевину у неколико валута, никако динарску и никако доларску. Један амерички финансијски стручњак је давно поручио свету: «Долар је наш новац, а ваш проблем». Динар је наш, и новац и проблем - кажемо ми.

«Имам ја уштеђевину у банци.» «Не наседам ја на приче о``теорији завере``.» Е, па ти који вас убеђују да ће банке сигурно сачувати ваш штедни улог, обећавали су пре осам година да ћемо 2007. године ући у Европску унију са платом од преко 2000 € по запосленом. Кад је заказани рок прошао, нису се сетили да нам објасне зашто нисмо у ЕУ коју су нам обећали. Осим тога, знате ли да је главни «научни радник» на разоткривању српске «заверологије» пилот ваздухопловства једне силе која нас је пре десетак година бесомучно бомбардовала? Сигурна уштеђевина у банци није била ни код Милошевића, а он је био наш. Зар стварно мислите да наше уштеђевине туђин поштовати више? Интелектуално задовољство симулацијом критичког става које доживљавате волећи страно виће од домаћег, емитовано је противно здравом разуму са јавних сервиса Западних шпекуланата. Тaј осећај неће вас и ваше наситити, угрејати вам стан, угрејати и обући вам децу.

«Али, сви кажу да ће криза проћи брзо»? Лажу! Сетите се краха СССР. Трајало је деценију и тек сад Руси живе мало боље од нас, а остали грађани бившег СССР углавном знатно горе. Америка је оборила совјетску «тврду моћ», пропагандом огромног раста стандарда грађана, заснованом на емитовању низа хартија од вредности у ланцу наплативом кроз неколико генерација, које се до тада могу успешно препродавати. Сада је дошло време наплате. Једна генерација неће моћи то сама да плати, већ ће оставити дебелу дужничку заоставштину унуцима, праунуцима, чукунунуцима и «белим пчелама». Уосталом не пише ли у Библији: «очеви једоше грожђе, а унуцима трну зуби»? А «очеви оснивачи» САД су били веома поштени и побожни људи, међу којима је било и таквих који су свакодневно читали Библију. Онај који ће доћи нема намеру да оде, бар не брзо. Ви нагомилајте огрева, ако можете. Добро,за то вам треба кућа. Е, да, покријте и њу термоизолационим материјалом. Купите зејтина, шећера, брашна, конзервиране хране, оставите пушење и друге штетне навике... сетите се деведесетих.

«Нисам се ја ваљда школовао да бих отишао у неку селендру?» Ако ваше школовање вреди, имаће цену и на селу. Нисте се школовали за племића. Сетите се да су вас баш у школи учили да сте рођени «у земљи сељака». Немојте презирати вашу Србију. Србе је земља генерацијама хранила. Бог је дао да овде увек добро роди кромпир, жито и кукуруз. Сваке године има паприке, сваке јесени купуса и пасуља. Бивало је глади, али не памти се да је у Србији икад ико био жедан. Волите вашу земљу и све што на њој рађа поштујте и служите му па ће вам она ту љубав вратити. Сетите се старе изреке: «ко није добар чобан и јунак, ни све школе да заврши, ништа му не вреди». А јунаштво је «стићи и утећи и на страшном месту постојати». Криза ће сутра бити ваше «страшно место». Нема се више где побећи од кризе. Ипак, неће вам нико вадити очи живе (осим ако сте се задужили са неколико десетина хиљада €, па немате да вратите). Данас сте стручњак за маркетинг, менаџер, асистент, шеф, можда чак директор - Па шта? «И цар на земљи стоји», каже Свето Писмо Старога завета. Станите на ту Божију земљу, макар једном ногом. Неће вам круна пасти с главе због тога, напротив. Осим тога, онај који ће доћи, јако се боји српског села. Он није спокојан на српској земљи. Видећете зашто.

Дакле, ускоро ће доћи до одлучног прелома кризе. Бели протестанти чекају да онај који ће отићи преда власт црнцу, па да прође народно весеље. Онда ће се испоставити како су прикупљена «средства за санацију финансијске кризе» сасвим потрошена почеће страховитог преливање кризе са финансијског на социјални ниво, све са наоружаним «white thrash» у ванредном стању. Али, то није наша брига. Системски и тренутни крах банака у Србији оставиће Србију без инвестиционог банкарства. Многи ће остати без посла, а држава ће спасти на финансирање из пореза и других реалних извора, без задуживања из иностранства. То значи онда – или инфлацију или отпуштање запослених из јавног сектора, где ће се показати да је 70% запослених вишак. Новца ће бити још мање кад нам пропадне оно што је наша, цивилно окупирана држава, уложила у стране банке и што још увек троши да одржи скуп динар, у интересу онога који ће доћи. Дознаке из иностранства, пет милијарди, које се слију у Србију за новогодишње и божићне празнике, последњи пут у историји су тако велике. Догодине ће многи наши грађани у иностранству остати без посла, а они који не остану имаће мање приходе. Још мање ће бити расположени да троше новац на домаћу родбину у отаџбини. Ако незапослени из иностранства доћу кући, ето нама «екстра бонус» незапослености догодине. Нека се не варају они који још увек раде за агитпроп такозваног Запада да ће бити поштеђени – тек они ником неће требати, баш као што ником неће требати ни менаџери, асистенти, брокери и шпекуланти разних врста. Чак шта више, биће лоша реклама за онога који ће доћи, када дође, јер ће самим својим постојањем подсећати несрећнике на срамоту заблуде о евроутопији у коју су веровали.

Не морате поверовати у ово.

Само немојте веровати у «стотине хиљада нових радних места», у «лаку лову», «Лаки кредит». Нас је «лако ћемо» и довело довде. Доведимо се у памет, да будемо паметни у 2009. години, кад дође онај који ће доћи.

Ако не срећна, онда што мање несрећна вам била,
Нова 2009.

Бранко И. Крстић

Аутор је финансијски консултант у области

банкарског и берзанског пословања

са дугогодишњим искуством у пословању

на неколико престижних берза у иностранству.