ЈУБИЛЕЈСКА ПЕСМА
Датум: 08.02.2012


ЈУБИЛЕЈСКА ПЕСМА

Прошло је од тада десет лета

Још смо сви колатерална штета.

Деца, мајке и други цивили

Побијени су јер су Срби били.

Срби су били за одстрел мете

Милости нема за српско дете.

Памтимо наше невине жртве

Осветићемо све наше мртве.

Хуманост на делу, то су дали

Дарови са неба нама су пали.

Небом су кружили лешинари

Пријатељи наши то су уствари.

Небом су шпартали бомбардери

У њима су седеле НАТО нељуди

Спаљени возови, болнице, људи

Доказ су њихове зверске ћуди.

Нисмо ни ми њих само само гледали

И ми смо њих добро уједали

Небом је летео ноћни соко

Па се забио у њиву дубоко.

НАТО је Србе добрим задужио

Невиђену хуманост он је пружио

Сто на једног. то је борба права

Тако се стиче НАТО слава

Уранијум и звуци сирена

Део су сада наших гена.

Звуци сирена су за миран сан

Уранијум поклон за добар дан.

Милијарде година полу распада

НАТО су поклон, хуманост Запада

НАТО садистичке, вампирске сеансе

Доказ су хуманости те алијансе.

Дар су нам и бомбе из касете

Још увек налазе невине мете

Дарови су за сећања дуга

Сећања су јад, чемер и туга.

Србин мртав је човек по мери

Тако говоре НАТО бомбардери

Криво је и то Српче Милица

Радошћу сијају НАТО лица.

Пуно је још било српских беба

Којима је смрт стигла са неба.

Очи нек' им се заувеки склопе

За хуману мисију Европе.

Посао добар то је још један

То нису људи већ накот бедан

Злочинци говоре о злочину

Увече мирно у сан почину.

Небом клепећу НАТО аждаје

Србија поново жртве даје

Још један успели то је лет

За лепши, бољи, без Срба свет.

Небом крстаре НАТО ракете

Циљ је важан, нека је и дете

Србе убијају и НАТО лажи

Српске жртве Европа тражи.

Српским главама бољи живот се зида

Невиним жртвама злочинац ране вида

Милосрдни анђео Србију кида

Без милости, без савести и без стида.

НАТО пилоти драги су гости

Из земље вире жртава кости

Пилоте чека тепих црвени

Жртве траже бар сандук дрвени.

Важан нам је став Западног мњења

Слаћемо свуда ми извињења

Трпети, гутати понижења

Ев - ропска су сада наша хтења.

На том путу без алтернативе

Србија пузи, Срби једва живе

Та два чувена, паралелна пута

Све више српских жртава гута.

На пут нас терају они са Запада

Запад је пријатељ и када напада

Ви Срби што увек ходате усправно

Ваше је време прошло много одавно.

НАТО нам крваву руку нуди

Хаг родољубима поштено суди

Србија сад НАТО чизму лиже

Да би јој Европа била ближе.

Кажу да је НАТО агресија

За нас спас, да дош'о је месија

Наше жртве вичу из гробова

Да ово није земља робова.

НАТО бандити, НАТО бомбардери

Маштају о свету по НАТО мери

То ће остати само маштања

За НАТО злочине нема праштања.

Љубиша Спасојевић

Нови Београд







Овај чланак је са Vidovdan.org
http://www.vidovdan.org/arhiva

URL чланка је:
http://www.vidovdan.org/arhiva/article1840.html