Ненад Дукић Новинари Сарадници
Датум: 08.02.2012


Новинари Сарадници

О Србији данас, драги моји читаоци, доста говори положај новинара. О њиховом положају шта рећи. Може се повести прича о томе да данас медији, штампани и електронски, мање зависе од политичких структура, а више од богатих компанија (домаћих и страних), новокомпоновааних бизнисмена и и од донација моћних невладиних организација.Може се говорити о незаштићености новинара, у малим и великим градовима, који из страха за свој живот не откривају истину до краја о стварности која их окружује, о разним мафијама њихових средина.Јер, рекао би неко, ко би жртвовао своју и егзистенцију своје породице за 20, 25 000 динара колико обичан новинар у Србији добија.Или споменути да случајеви убистава новинара Ћурувије, Пантића, Даде Вујасиновић још нису решени и починиоци приведени правди, иако су прошле године од њихових смрти. Или говорити о лаким новинским и ТВ и радијским садржајима ,који преовладавају, колико они деградирају новинарску професију, која би требало да буде , према некима, савест друштва кад га оно нема и заступник малог човека кад "велики" почну да му газе основна права .

О свему ово би се могло причати, али осврнућу се на једну појаву у новинском и друштвеном животу Србије. То је једна нова професија- новинар-репортер, новинар- волонтер. Највећи штампани и електронски медији у Србији, да споменемо дневне новине " Вечерње новости и Пресс" и ТВ РТС и ТВ Б92, на својим интернет и штампаним страницама, и на својим програмима, позивају читаоце и гледаоце да им пошаљу своје вести, фотографије, видео записе.

Тако "Вечерње новости" траже од својих читалаца информацију за даље истраживање, поверљиву информацију,детаље или најаву догађаја.Читалац може додати слику или видео запис свом тексту, а оставља свој е-маил. “Пресс” тражи вести, фотографије, фото вести са позивом “Јавите нам нешто што ми не знамо”. Има посебан мејл за радове Пресс репортера, а репортери волонтери могу своје информације послати и смс-ом и ммс-ом.

Како ТВ регрутују репортере? РТС позива грађане да постану репортери и пошаљу своје фотографије и краће филмске записе и-мејлом или ммс-ом. Најбоље фотографије ће бити објављене на РТС- овом интернет сајту и у емисијама РТС-а -Београдском и Јутарњем програму. ТВ Б92 се усредсредила на видео записе дописника од којих је састављена емисија “ Дописници без граница”. Од дописника се траже видео записи у трајању до 10 минута, да наведу наслов видео снимка, кратак опис догађаја,своје име, и-мејл адресу.

Да ли постоји каква надокнада за репортерски труд? Вечерње новости не траже вести, већ пре свега информације, најаве догађаја и не наводе на својем сајту да ли ће репортер бити награђен за свој труд. Остали медији, Пресс, ТВ: РТС и Б92 нуде објављивање вести, фотографија и видео записа, као и извесну новчану награду, најбољим репортерима.

Шта се из овог може закључити? Новости траже информације за своје новинаре, остали траже пре свега готове прилоге. И тако највећи медији у држави добијају гориво за свој рад. А да не плате много. Оно што није неког квалитета опет може бити искоришћено за даљи рад. Испада да плаћени новинари ових медија спадају с ногу и не могу да пронађу све занимљиве теме. Или је у питању нешто друго?

А то друго је да истраживачки новинарски посао није нимало јефтин. Треба платити бензин, хотел и остале трошкове ,ако треба. Зато треба консултовати репортере сараднике да они одраде тај теренски посао и да пошаљу сирову информацију или још боље вест. И тако, у одређеној мери, наше се новинарство демократизује, тојест свако може бити новинар. Али да ли ће квантитет дати квалитет? Резултат ове демократизације, ипак, није боље новинарство. Само се брже долази до информација и вести, али је све мање квалитетног критичког увида у стварност Србије.Јер зато је потребно време и искуство. И више новца за одговорне и ризичне теме.

Отворите дневне новине, оне најчитаније, и видећете да се вести мало разликују.Укључите ваше ТВ пријемнике, ситуација се не мења. Угао гледања је сличан, ако не истоветан. А оно куда иде новинарство , а и Србија и њени грађани, све више и висе, то је једна полустварност- смеса илузија, заблуда и високих очекивања.

Грађани су слабо информисани, а за самоинформисање нема се времена, треба се преживети. Отуда смо половични, пуни заблуда и предрасуда. Отуда се тешко мењамо и суочавамо са изазовима. Отуда , код многих, порази на сваком плану-породичном, друштвеном, националном. Зато ће и потреси у будућности бити велики. Као да су за Србију и њене грађане они, нажалост, потребни да би се она пробудила из свог тешког сна, из лажне слике о себи.







Овај чланак је са Vidovdan.org
http://www.vidovdan.org/arhiva

URL чланка је:
http://www.vidovdan.org/arhiva/article1868.html