Новинарски приказ књиге „Промене политичког система Србије“

Научна монографија „Промене политичког система Србије“, као заједнички рад др Драгана Петровића (1964) и мр Горана Буџака (1961), наставак је претходног макро истраживачког рада ова два аутора везаног за период од 2003 - 2005. године. Занимљиво је напоменути да су оба пројекта, овај садашњи везан за перспективно сагледавање политичке реалности у Србији за период од 2006 - 2010. године, као и претходни - предмет основног и планског истраживања под покровитељством Министарства за науку Републике Србије.

С тим у вези, ова књига има два дела, од којих је први Др Драгана Петровића везан за посматрање развоја политичког система у Србији кроз историјску призму и води нас почев од Сретењског устава из далеке 1835. године, све до времена садашњости када је крајем јесени 2006. године, донет и нови Устав – Митровдански - са укључујућим освртима и битним претпоставкама политичког система Републике Србије у будућности.

Анализе, критичко сагледавање и преиспитивање актуелног модела хоризонталне организације власти Србије у оквиру пројекта - ДРУШТВЕНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ИЗГРАДЊЕ ДЕМОКРАТСКИХ ИНСТИТУЦИЈА У СРБИЈИ, дао нам је мр Горан Буџак у другом делу ове књиге на који се наслов и пројекат и односи.

Успони и падови политичке државности Србије, обележили су свесност потребе за установама које су подстакли устаници још из И српског устанка, преко потребе Скупштине као основе политичког живота, па до формирања темеља Универзитета (Велике школе) и стварање монархистичке власти, док оно што уоквирује политички систем и представља његов развој - није у пропорционалној једнакости са процесом модернизације друштва и означава његову I фазу развоја крајем 1808. године.

Друга фаза развоја обухвата период од Берлинског конгреса 1878. године до почетка I светског рата 1914. године и представља историјски врхунац политичког система у Србији, претходно када Стара Србија и доживљава свој појачани демократски капацитет и изградњу основа политичког система, након прикључења Србији и Црној Гори с догађајима из 1912. године.

Трећа фаза развоја политичког ситема јесте период између два светска рата, док IV фаза развоја након II светског рата осликава регресију и завођење једнопартијског система.

Почетак деведестих година карактерише V фазу са успостављањем тржишног друштвено-продукционог поретка, док се следећа фаза због октобарских догађаја сматра као посебна целина и убраја се заједно са претходном у транзициони део развоја.

Са новом самосталношћу Републике Србије из половине 2006. године и јесењским - Митровданским уставом, завршена је и тзв. VII фаза развоја политичког система савремене Србије.

Цео историјски ток развоја и структуру политичког система као и врсту владавине по политиколошкој теорији, аутор Др Драган Петровић разматра у начелу и у пракси кроз четири чиниоца и то: политичке субјекте, политичке односе, политичке идологије, и што је најбитније, по мом сазнању уводи нови параметар истраживања -политичку делатност, који се императивно односи на два постулата који су дуго недостајали у нашој политичкој реалности, сврсисходност и ефикасност.

Уз нагласак да саме идеолошке разлике и нису толико опасне по постајање извесне стабилности у српском друштву, колико би само начин у политичкој борби и изражавању супротног мишљења довео до осцилација и слабљења политичког система, као и чинилац политичких односа у коме се указује на извесна ограничења рада опозиције, аутор даје перспективу и одреднице политичког система кроз упоредно објашењење и анализу савременог система европског парламентаризма који се налази у британском (двопартијском) и француском (вишепартијском) систему.

Са кратком и сажетом демографском анализом и подацима развоја привреде и руралних средина, као и чињеницом да смо још далеко од консензуса око најважнијих националних питања, те изграђености државних институција и других важних и неважних питања, стиче се увид у претњу латиноамеричког синдрома транзиције без јаке и утемељене средње класе друштва, као још једном од битних фактора који утиче на слабљење и развој политичког система у Србији.

У потрази за добитном стратешком формулом, енигматски ребус лежи у разумној и умереној политици уз синергијски (укрупњавајаћи) ефекат групације унутар два крајња табора политичке сцене СРС и ДС, спремности за приближавање политичком центру, избегавању искључивих решења, тежњи ка новим унутарсрпским компромисима, оживљавању привреде путем ослонца на сопствене снаге са потребом да најшири слојеви политичких субјеката и грађана управљају највећим делом привредног капитала путем развоја радничког акционарства, деоничарства и задругарства - па закључујемо, да би модернизација политичког система земље у ближој перспективи ослободила нову енергију у креативне подухвате и унапредила и учврстила развој и његових подсистема, али и умањила социјалне неједнакости и друге неприлике становништва у земљи.

С друге стране, када разматрамо хоризонталну организацију политичког система, дескриптивно ћемо је одредити као интеракцију централних државних органа са универзалним критеријумом уставне државе, а противу концентрације једне власти и на тај начин вршење и успостављање и процедуру демократских вредности и владавине закона.

Из разлога, да није идентичан појам парламeнтаризма и самог вршења парламентарне демократије, аутор мр Горан Буџак у овом делу књиге увиђа, укратко упоређује, али и даје систематску аналитику предности и слабости једног таквог система са основним и суштинским питањима попут „Шта је заправо демократска брана једног система“- како се јавља и функционише кроз хоризонтални модел организације, те у исти мах види и оцењује питање слободе и квалитета јавности, јавног мњења и медија као израз политичке заједнице грађанства, правим речима - спреге друштвене гаранције од отуђења друштва од грађана.

За еталон изучавања председничког система као модела хоризонталне власти, узет је пример данас свакако најдоминантнијег, најутицајнијег, најмоћнијег и најобимнијег постојећег модела председничког система у САД-у. Ако нисте имали прилике да видите или проучите саму и комплетну процедуру избора председника САД-а са специфичностима уставних овлашћења које има, механизме опозива истог, кратком историјом неколико импичмента (популарна код нас од Била Клинтона), механизмима утицаја на Конгрес, полугама власти у Белој кући и кабинетима, прилика је да сазнамо да овај модел председниковања (условног председништва) представља заправо носиоца политичке одговорности и да се кроз целокупну мрежу и пресецање носиоца извршне власти јавља као својеврсна трећа грана законодавног тела у Америци.

Суштина поређења или доминације извршне власти у односу на законодавну је управо интересантан предмет изучавања за нас када је реч о полупредседничким системима, а политичка теорија аутора Дивержеа о томе да ма како устав давао моћ једном председнику, увек ће бити релевантнија следећа три параметра која осликавају један политички систем и то почев од комбинације традиције и околности, састава парламентарне већине и утицаја самог председника на ту већину, па је сама хоризонтала политичког система сходно наведеној теорији примењива за већину посткомунистичких земаља у коју спада и Србија.

Научна разрада мр Горана Буџака у овој књизи лежи у варијацијама поделе власти између законодавних и извршних органа у сва три типа политичког система било парламентарним, председничким или полупредседничким, основним параметрима преовлађујућих мера стабилности (виталношћу) једног режима, мерењу доминације уз сагласност задатог критеријума према врсти промене једног председничког кабинета, као и могућности помирења статичког и динамичког принципа тј. еластичношћу као мешавини најбољих особина парламентарног и председничког система.

Управо је тај модел еластичности - француски модел помирења статичког и динамичког принципа - кључ и узор многим земљама у последњих 40 година, нарочито земљама након ослобођења од колонијалне власти и стицања независности и земљама трећег света, тј. почетком деведесетих земљама источне Европе - земљама у транзцији, па се сходно томе ова књига и њено изучавање политичког система бави паралелама хоризонталне власти које владају и у Француској и сада самосталној Србији.

Следећи такав државнички традиционални дух и оригиналност српске и француске политичке стварности, уз наметање постојећих политичких модалитета у свету са пратећом финансијском и економском кризом, следи - да је за наше примере и услове уз наглашену кохабитацију политичких субјеката - неопходно значајније прецизирати председникова овлашћења у односу на Парламент и Владу, узети у обзир историјске осврте и напоменути социјалне околности, подигнути политичку културу и утицати на саме водеће личности које нису присталице оваквих одела, а све у циљу потпуније демократске контроле и равнотеже свих органа власти ради одбране интереса и права свих грађана као политичког субјекта.

Интердисиплинарни приступ ове монографије на преко 200 страна у пластифицираном повезу у издању „ХЕКТОР ПРИНТ“-а из Земуна, своди је на мали историјски и уставни приручник где су своје рецензије дали др Игор Јанев и др Зоран Милошевић, па се препоручује за коришћење не само стручним круговима људи већ и обичној читалачкој публици, било да је она потребна за неко подробније изучавање или служи у сврху лакшег и разумнијег праћења дневно-политичке ситуације, те свакако заслужује много већи број од почетних 300 штампаних примерака.

Речима жаргона да је савремена политика као клима и њених променљивих на неком подручју, значају ове књиге придодаје, у много већој мери, чињеница да на почетку саме књиге стоји поред уводних напомена и приказ теоретско-методолошког увода изучаване грађе, па иако је реч о делу под покровитељством, историјске паралеле у првом делу књиге и оне ближе историјске и садашње са паралелама устава Србије и Француске, дочаравају нам политичке субјекте и механизаме политичке стварности скоро као табелу неког информативног програма са најавама о времену.

Модернизацију нове књиге или надоградњу старе очекујемо да поново прати један стваралачки дух са напоменом да ће она бити утолико вреднија - уколико помери стандарде научне преписке, али и да заузме још једну, овом приликом, недостајућу правну форму, односно оквир који ће ова сазнања одвести у праксу.

Књигу можете непосредно наручити на сајтовима аутора: www.petrovicdragan.com i www.goranbudzak.com

П Р И Р Е Д И О:

слободни новинар

Зековић Зоран