Горан Буџак

ПОЛИТИЧКИ ПЛУРАЛИЗАМ У СРБИЈИ

Милош Кнежевић

ПОДЕЉЕНА МОЋ

Огледи из политикологије превишепартизма

ИИЦ Нова српска политичка мисао

Београд 2006, 208 стр.

Монографија водећег српског правног и политичког теоретичара и аналитичара, Милоша Кнежевића, представља резултат вишегодишњег студиозног проучавања настанка и развоја политичког плурализма у Србији оствареног у оквиру истраживачког пројекта «Друштвене и политичке претпоставке изградње демократских институција у Србији» Института за политичке студије из Београда.

Анализирани политички плурализам у току протеклих двадесет година одвијао се у Србији у две етапе: 1) у Милошевићевом раздобљу (1987-2000) и 2) постпетооктобарском периоду (2000-2006).

Обе поменуте етапе плурализације политичког живота у Србији карактерише неколико неравномерних фаза развоја: 1) иницијално симулована, 2) протоплурална (оснивачка), 3) конфронтирајућа (позиционо-опозициона), 4) досовска и 5) савремена.

У протеклом дводеценијском периоду заједничка држава је мењала облике, величину и значај. Од велике федералне Југославије – СФРЈ, преко резидуалне и умањене двочлане федерације – СРЈ, те српско-црногорске државне заједнице ДЗСЦГ, коначно се дошло до независне Републике Србије, чија је јужна покрајина Косово и Метохија од 1999. године стављена под протекторат УН.

Политичка моћ се диференцирала, организовала у партије, покрете и коалиције, што је довело до постепеног формирања вишепартијског парламентарног система у Србији. Дошло је до појаве огромног броја политичких актера од којих многи нису достигли потпуну политичку зрелост, што је довело до успостављања «превишепартизма» који је почео да оптерећује и гуши актуелни политички живот у Србији. Стога је у последњој фази дошло до нестанка бројних странака које нису прескочиле изборни цензус и до укрупњавања преосталих политичких партија и коалиција.

Уводни део ове монографије чини текст под насловом Разломци моћи, који на кратак, али веома аргументован и прегледан начин презентира мотиве и циљеве аутора, као и структуру књиге и резултате остварене анализе.

Пет огледа под насловима: 1) Политички кртичњак тегобног плурализма, 2) Милошевићево раздобље, 3) Легалисти против прагматиста, 4) Коалиције у условима подељене моћи и 5) Лево и десно у српском политичком пољу, од којих се састоји ова студија плурализације политичког живота у Србији, могу се сврстати у изборну политикологију и политикологију партија. Аутор је у складу са својом доследном применом појмовне политикологије и критичке геополитике анализирао својства политичког живота у Србији у контексту балканских и европских односа.

Први оглед Политички кртичњак тегобног плурализма са поднасловом Недоумице обновљеног плурализма је објављен у контексту анкете: «Левица и десница у Србији», а у оквиру теме броја «Левица и десница: смисао и перспективе» часописа Нова српска политичка мисао, бр. 1, Београд, 1998, стр. 49-69.

Други есеј под насловом Милошевићево раздобље и поднасловом Изгубљени простори – прошла времена је саставни део теме посебног издања «Србија после Милошевића» редакције часописа Нова српска политичка мисао, Београд, 2001, стр. 125-147.

Трећи текст Легалисти против прагматиста, који има поднаслов Морална акустика у понорима дневне политике, објављен је у зборнику «Избори и изборне коалиције» са саветовања у Кикинди, кога је приредио Јовица Тркуља, свеска 1, Кикинда, 2002, стр. 194-254.

Четврти прилог је Коалиције у условима подељене моћи са поднасловом Осврт на политичку сцену Србије, који је објављен у зборнику радова «Избори и изборне коалиције» Института за друштвене и економске студије, чији је уредник Алекса Милојевић, Бијељина, 2006, стр. 107-135.

Пето и последње поглавље је расправа Десница и левица на политичком пољу Србије са поднасловом Десно и лево умерењаштво, екстремизам и радикализам, које је објављено као чланак под насловом Лево и десно у српском политичком кругу, у тематском блоку «Десна Србија» часописа Нова српска политичка мисао, нова едиција, вол. XI, но. 1-4, Београд, 2006, стр. 81-103.

Значајно је напоменути да ова монографија садржи и три списка референтне литературе, који имају укупно 85 библиографских јединица релевантних аутора, тј. њихових монографија и зборника научних и стручних радова.

Осим тога, ова расправа је обогаћена и са 257 референци, тј. фуснота које упућују читаоца на одговарајућу ширу литературу и дају додатна објашњења и напомене аутора, што значајно доприноси бољем разумевању изнетих ставова.

Такође, треба нагласити да се на крају ове књиге налази и обиман именик, који садржи 259 цитираних домаћих и страних аутора поређаних по абецедном реду.

На самом крају ове монографије дата је кратка радна биографија аутора са фотографијом и списком објављених ауторских и коауторских књига (15), књига у штампи (5) и припремљених књига (8), као и кућном адресом, бројевима фиксног и мобилног телефона и и-мејл адресом на радном месту у Дому културе «Студентски град», (ДКСГ) на Новом Београду, где је запослен као уредник научног програма «Форум».

Када на крају овог осврта анализирамо све што је напред речено о овој изузетно значајној и актуелној политиколошкој и геополитичкој анализи настанка и развоја политичког плурализма у савременој Србији у последње две деценије, коју свесрдно препоручујемо нашој, не само научној и стручној јавности, већ и целокупној читалачкој публици у Србији и балканском и европском окружењу, потребно је, без сумње, да у закључном разматрању посебно нагласимо да је Милош Кнежевић у овој студији изузетно успешно остварио намеру да простудира симултани процес сецесионе разградње и преобликовања заједничке државе, упоредо са мењањем природе унутрашњег политичког живота. Истовремено је врло прецизно проанализирао и геополитичке транзиционе процесе, који подразумевају политичке, социоекономске и идеолошке промене у Србији и балканском и европском окружењу, оличене у трансформацији од једнопартијског монизма ка политичком плурализму и (пре)вишепартизму у посткомунистичкој фази.

Коначно, треба имати у виду да је ова студија, такође, резултат дугогодишњег ауторовог рада на пројекту Замах и да, као 15. монографија у низу, представља производ његовог мултидисциплинарног теоријско-филозофског и правно-политичког разматрања актуелних политичких феномена на нашим и глобалним просторима, који су део његовог тематског и проблемског поља анализе.