Зоран Грбић Шинејд о Конор – ирски православац?
Датум: 08.02.2012


Шинејд о Конор – ирски православац? 

Пре скоро двадесет година написао сам текст о Шинејд, објављен у магазину Ритам септембра 1990. године, који је до тад вероватно био први велики текст написан о њој на простору бивше Југославије. У њему сам најавио светску славу за Шинејд, што није било баш пророчки, јер су многи од ње очекивали исто. Две године након тога, имала је три албума, иза себе наступe са Стингом, Питером Гебријелом, урадила је музику за анти-британски филм ,,У име Оца'', наступала на чувеном концерту Роџера Вотерса ,,Зид'' у Берлину, уз бројне друге звезде радила je на албуму обрада песама Кол Портера,... Имала је сва врата отворена пред собом. 

До тога ипак није дошло. Иако је одавно светски позната, ипак никад није постала класична звезда, ни по заради, ни по третману у медијима. 

За свој статус звезде на граници сазвежђа сама је одговорна. Барем два догађаја су пресудно утицала на то. Прво је у Њу Џерсију, на америчкој турнеји августа 1990. одбила да наступи након извођења америчке химне. Мало пре концерта објаснили су јој да, по правилима тог места, њен концерт мора да буде одржан након извођења америчке химне. Рекла је да ,,не жели да наступи након националне химне државе која спроводи цензуру над уметницима'', и да је то ,,лицемерно и расистички.''. Након преговора, химна ипак није изведена, концерт је одржан, али је читава прича стигла до медија, што је резултирало бојкотом од њихове стране, па и од неких колега музичара (Френк Синатра се истакао). 

Други скандал је далеко значајнији, и он је дефинитивно и пресудно утицао на то да њен пут ка светској слави тада буде прекинут. Вест о томе, једном од највећих скандала у популарној музици, је чак стигла и до нас. Они који су у то време слушали Шинејд можда се сећају да је снимак о томе био пренет и у нашем Другом дневнику, наравно, из посебних разлога.

Инцидент се догодио у чувеном шоу Saturday Night Live, који је изнедрио и одржао многе америчке забављаче и глумце и чији утицај превазилази и његову гледаност. Шинејд је наступила вечери у којој је домаћин био Том Робинс, у музичком делу програма, када је требало да отпева ,,акапела'' верзију песме ,,War'' Боб Марлија, која је написана на основу чувеног обраћања Цара Хајле Селасија Генералној скупштини Уједињиних нација1, октобра 1963. Песму је певала као мешавину црквеног појања и реге звука, уместо речи расизам изговарала је ,,злостављање деце'' а на крају је, на речи ,,зло'', извадила слику Папе Јована другог, коју је пред камерама поцепала и изговорила већ чувену реченицу "Fight the real enemy'' (Бори се против правог непријатеља). Никад пре тога, вероватно ни после, у студију те телевизије није била већа тишина. Што би се рекло, ,,у Њујорку – мук''. Требало би погледати тај видео (линк), барем његов крај, док се неко не досети да га скине. 

Већ сутрадан почела је медијска хајка. Ко год је желео да стекне мало медијске пажње, могао је то да уради једноставним пљувањем по лику и делу Шинејд о Конор. Чак је и велика Мадона, која је (поред злоупотребе имена) своју славу на почетку каријере стварала скандалима везаним за Католичку цркву и (зло)употребу крста, није одолела да дели моралне лекције младој Шинејд. У Америци тих дана јавно су, као некад књиге у Хитлеровој Немачкој, уништавани дискови Шинејд, и то се чинило са нескривеним поносом. 

Ма колико реално овај скандал био велики по значају, о чему говори и податак да станица НБЦ још увек не дозвољава јавно приказивање цепања Папине слике, следећи (за којег Шинејд није директно одговорна) је био још већи по драматичности, и сигурно представља један од најсрамнијих догађаја у историји америчке музике. Две недеље након догађања у студију НБЦ-а, одржавао се концерт поводом 30 година рада Боб Дилана. У препуном њујоршком Медисон Сквер Гардену, међу осталим гостима, требало је да наступи и Шинејд и отпева Диланову ,,I Believe in You'' (што се показало као скоро бизарно2). Одмах након поносите најаве Крис Кристоферсона, који је несумњиво утицајан међу том публиком, посетиоци су се поделили у два табора. Малобројни су аплаудирали а други звиждали најављеној гошћи, а са бине је та какафонија звукова из таме вероватно изгледала као борба добра и зла. Узвици увреда су врло брзо надјачали изразе подршке. Шинејд је стоички издржала све повике од неколико десетина хиљада људи, чекајући да престану. Чак је прекинула покушај музичара да започну песму, склонила се од микрофона и стала пред публику. Кад је клавијатуриста по други пут започео извођење песме, Шинејд га је је рукама поново одлучно прекинула, затражила да укључе микрофон, скинула слушалице и видно изреволтирана, поносито и бесно (да не кажем пркосно) поново одрецитовала речи Хајле Селасија из спорног тв наступа, које су ту добиле нови смисао, након чега је поново погледала публику и дигнуте главе напустила позорницу, да би иза ње, онако женски и девојачки, могла на миру да се исплаче. 

Препоручујем свакоме да погледа снимак (линк). И онима који не слушају Шинејд, па чак и онима који не слушају музику уопште. Не верујем да постоји, нити ће постојати, снимак на позорници од четири минуте у којем су стале огољене до своје суштине, у чистој форми, све основне људске емоције показане у публици и људима на сцени – мржња, радост, туга, увређеност, понос, храброст, љубав, бес... Све, па и више од тога, стало је у тако мало времена. Шинејд је те вечери победила. Па иако је за њу те вечери то била пирова победа, ипак је за вечност показала да људско достојанство нема цену, да је могуће да девојка од двадесет пет година буде јача од руље од хиљада људи, да право на изношење става није нужно везано са мишљењем већине о томе, и да се људскост мери по спремности да се бори за оно у шта верује, а не по умећу утапања у гомилу. 

Шинејд наравно, није ,,Ортодоксни Келт''. Барем не још увек. Али, и поред сукоба са Католичком црквом, она је дубоко религиозна. Каже да ју је Бог спасао и да би, да није веровала у њега, била мртва, пијаница или наркоман. Уосталом, сукоб и није био везан за веровање, него за случајеве злостављања деце који су у то време игнорисани од стране цркве, а за које је она тврдила да се чине са знањем врха Католичке цркве. Шинејд, која је као дете и сама била злостављана, мало након дешавања у емисији Saturday Night Live је за магазин Rolling Stone изјавила ,,Ми би требало да схватимо да они владају светом, сваком владом на свету, они су Светска банка. (...) Што се мене тиче, ми живимо у паклу. Постојање злостављања деце значи да ђаво побеђује. За мене он није мали црвени лик са трозупцем, он је тип са крагном и великом црвеном капом који иде около говорећи ,,млади Ирске, ја вас волим'' кад млади Ирске седе на улицама хероина. (...) Они не знају шта је Бог. Они су Римска империја, људи који су измислили злостављање деце. Само треба да погледате њихову историју да бисте то видели.'' 

На последњем албуму ,,Теологија'' Шинејд је отпевала четири псалма (33, 91, 104 и 137) и делове из књига Старог завета (Исаија, Песма над песмама, Јов, Самуил). Вероватно се и даље декларише као растафаријанац, али то све више изгледа као православно осећање него поштовање Етиопске културе и Хајле Селасија. Боб Марли би вероватно био поносан. Ако је Марли могао да постане православац, зашто би било чудно од ње то једном очекивати? Чак је и Том Хенкс (узгред, један од омиљених и честих водитеља Saturday Night live, који је недавно снимио филм ,,Анђели и демони'' који критикује Ватикан) крштен у грчкој православној цркви, иако је претходно био католик. 

Шинејд у Београд долази 3. јула, након Љубљане и Загреба. Код нас је позната углавном по хитовима ,,Nothing compares'' to u и ,,Mandika''. Али требало би се подсетити и (поред њених других хитова) сјајног живот извођења Last Day Of Our Acquaintance , дуета са Shane MacGowan ,,Haunted'', наступа са Роџером Вотерсом у Берлину ,,Mother'', обраде песме Кол Портера ,,You Do Something To Me'' и одличном песмом за филм У име Оца ,,You Made Me The Thief Of Your Heart''. Љубитељи њеног гласа не би требало да пропусте ни песму Масиве Атака ,,Special Cases'', и нипошто не треба заобићи одлично извођење традиционалне (данас патриотске) Ирске Óró 's é do bheatha 'bhaile коју изводи на матерњем Gaelic-у, у верзији која је спојила ирску и реге музику. 







Овај чланак је са Vidovdan.org
http://www.vidovdan.org/arhiva

URL чланка је:
http://www.vidovdan.org/arhiva/article2024.html