Ринг(иј)е, ринге. раја
Драган Милосављевић
Први тим бившег НИН-а, приморан да наступи анонимно, обија прагове листова и телевизија, шаље апеле истакнутим јавним личностима, не би ли обзнанили њихов вапај да се не дозволи даље претварање часописа у инфо карикатуру.
Заиста, без много листања, да се закључити да је некада најбољи српски и југословенски недељник данас играчка нове селекције новинара. За њих нема алтернативе, осим вежи коња.... где газда каже.
Ти мисионари из високотиражног листа, који су на „блиц“ освојили уређивачку политику и колумне НИН-а и без отпора јавности потисли боље од себе, јер на папиру све је легално и легитимно, часопис пресвлаче у жутог сапутника Wацовој „старој дами“.
Ко је прочитао досадашње бројеве НИН-а, у новом власништву, који је недавно продат Рингеру заједно са просторијама, али и са немерљивим учинком високог угледа (све за за пуких 800.000 евра ), заиста стиче утисак да се ради о „зезању кризе“.
Под тим насловом је нова концепција сагледавања стварности представљена на насловној страни једног од бројева.Још, ако је тачно, да су само просторије бившег НИН-а ових дана понуђене за троструко више пара, знаће се ко је зезнут, а ко се у кризу уградио добитком.
Док доказани аутори некадашњег НИН-а губе простор, новинари декретлије пишу и за свој жутим подвучени матични дневник, али и за НИН. Паралелно. То је дакле та чувена формула транзиције, да се уз помоћ „невидљиве“ руке од готовог прави вересија..
Довољно је бацити поглед на уводник написан од стране новинарке, некадашње врло национално прегрејаване Дуге, па сада у обрнутој улози, која води хајку протин национално опредељених које сврстава у хулигане, као преко партијског мегафона. Сипа ватру по рецепту директива из ЦК.
У данашњем српском новинарству, да не набрајам листове које уређује продужена рука страних акционара, тајкунског и дипломатског лобија, недвосмислено владају људи огромних апетита и амбиција, али оболелих од тоталне амнезије.
Они деле памет са позиција глобализма и неолиберализма, а потпуног заборава, шта су за кога и како некада писали. Додуше, увек у дворским улогама, данас у миљеу отвореног антисрпског једноумља, а у све лажнијем вишепартизму.Да ли су све то учили још у Кумровцу?.
Они попут апокалипсе језде медијском спрженом земљом Србијом у име ружичасте елите, Ти делатници медијског прања мозгова би да за потребе власти још извргну и руглу и понижењу све оно што је ова досад издала, продала или ћутке предала.
Као део тог сценарија имамо и општи преваспитни цунами уперен на рају, којој се нуде врсне варијанте заглупљивања. Почевши од ТВ глупирања уживо, до добијања аутомобила телефоном, па пута у бању, кућу из снова и све то седењем у столици, испред телевизора. Бесплатно. Без рада.
Поручује се раји да је опасно изаћи на улицу, а да је боље држати се порука и понуда малог екрана. У том виртуелном свету, пуном пресних лажи, црева тише крче, а хормони среће цветају без правог повода.
Ако се цела прича мало дубље зачепрка, испада да је у српској политици и журнализму, као у археологији. Што дубље копате све су новији слојеви сазнања, а тиме и опипљивије истине колико је полувековно бољшевичко једноумље пало на плодно тло овдашњих спин мајстора демократуре.Ударило је темеље садашњем моралном расапу, а тиме и уништењу историјских вредности Србије, у које, када је у питању информисање, свакако спада НИН.
У целом том сплету инфо интрига, где доктори, пошто су претходно ошишали бирачко рајетинско стадо, сваком појединачно убризгавају страх од пандемије свињског грипа, ошамућенима препоручују да на једној од сеанси Великог брата, у виду компензације, за одузете мотиве и просперитет, гледају „секс уживо“.
Терају рају да се у улози пасивног посматрача задовољава идиотима, који су пристали да буду дворске луде на ползу промотера истополних бракова и слободе робовања наметнутим извитопереним вредностима Хоћемо ли поново, завођени и залуђени, јер медијски рат против Србије не јењава, све док не буде раздробљена, бити ухваћени и у ову ринге раја, ујдурму. Од недавно и са магазина жртвом транзиције, иза кога стоји нешто што није НИН,а није ни недељник. Лажно представљање у туђем перју.
Надметање српске политичке елите, почевши од председника, ко ће се домоћи микрофона и ока камере, одмах после победе Антићевих момака, и готово потресне изјаве овог честитог човека „то је успех Србије“, који је наш углед и не само фудбалски вратио на ниво самопоштовања, јако наличи управо на медијску подвалу „гребања“ о туђ зној морални и сваки други капитал.
Заиста смо добили листове и магазине и ТВ по мери наше петооктобарскер елите. Коначно морамо се упитати да ли нам је и за то искључиво други крив и како то да се пред очима целе Србије распродао странцима цео информативни систем. Тај антисрпски „милосрдни анђео“ не засипа бомбама већ добро упакованокм пропагандом, а најревноснији војници су му из редова домаћих лажних заговорника толеранције и тобожњих противника „говора мржње“.