БУДУЋНОСТ ЕВРОПЕ - ЈЕ РУСИЈА!

Више  нема сумње у то да се окончањем "хладног рата" завршила више него дуга етапа светског развоја - 400-500 година, у току којих је у свету доминирала европска цивилизација. На врхунцу те доминације последично се развио историјски Запад.

Нову етапу некад одређују као 'постамеричку'. Но, разуме се,  - то није ' свет после САД' нити без САД. То је свет где услед пораста других глобалних центара моћи и утицаја опада улога Америке коју је имала у току последњих деценија у глобалној економији и трговини. Лидерство - то је већ друго питање, пре свега питање постизања сагласности у кругу партнера и способности бити први међу једнакима.

При дефинисању настајућег светског поретка  наводе се и термини као што су многополарни, полицентрични, бесполарни.

Ми не делимо бојазан у погледу тога да текућа реконфигурација неизбежно води у "хаос и анархију". У току је  нормалан процес форморања међународне архитектуре - како политичке, тако и финасијско-економске која одговара новој реалности.

Русија себе сматра делом европске цивилизације са заједничким хришћанским коренима.

Ригидни англосаксонски модел социјано-економског развоја поново, као и двадесетих година ХХ века, почиње да доноси неуспех. Глобална финансијско-економска архитектура је у многоме саздана по моделу Запада. И сада, када се види по свима признати помак финансијско-економске моћи и утицаја у правцу нових брзо растућих економија као што су Кина, Индија,Русија и Бразил запажа се очигледна неадекватност таквог система новој реалности. У суштини ствари, потребна је таква финасијско-економска основа која би одговарала полицентричности савременог света.

Годину дана после ових речи Сергеја Лаврова (јун 2008 год.) може се констатовати да је финансијска криза у потпуности доказала њихову тачност. Преносећи своје метастазе целом човечанству, Запад се припрема за други план. Свима нама је једноставно неопходно да схватимо какву ће улогу у том измењеном свету играти народи европског континента.

У време када су линије рздвајања све мање и  мање уочљиве,  важно је постати свестан тога да ће једина шанса  за преживљавање европских народа постати одрицање од самоубилачког "атлантстског" курса у корист развоја и ширења сарадње са Руском Федерацијом како би пар "Европа-Русија" обезбедио мир и напредак нашег континента у новом многополарном и полицентричном свету.

У многополарном и полицентричном свету Европи је неопходно јединство

Заборавимо на политику, структура света сутрашњице се одређује економијом и демографијом. Пад утицаја САД одражава се на јачање утицаја других играча, делом групе БРИК, а такође и богатог људским и енергетским ресурсима арапског света. Бројећи данас 6,5 милијарди људи становништво Земље ће до 2050. године достићи број од 9 милијарди. Становништво Европе, где је тренутно настањено 728 милиона становника, (трећина њих - изван ЕУ), ће се смањити на 564-632 милиона, што чини 7-8% становништва планете и мање од 20% од светског БДП (приближно једнако БДП Кине). Ако посматрамо Француску, 2050. године у њој ће живети 70 милиона људи (0,8% становништва Земље), старост трећине станвништва ће прелазити 60 година, а већина младих неће бити европског него арапско-афричког порекла.

С тим у вези, излазак из ЕУ и враћање националном суверенитету представља најмање благотворно од свих могућих решења без обзира на убедљиве речи људи као што су Никол Дупон Ењан (Nicolas Dupont Aignant), Пол Мари Куто (Paul Marie Couteaux) и Жан Пјер Шевенман (Jean Pierre Chevènement). ЕУ је безусловно 99% несавршена организација, али се тим несавршенством управља из Брисела, који представља филијалу "америчке партије", која Европу гледа само у својству колоније САД. Американци (чије главно стремљење је - сачувати доминантну позицију и заштитити своје интересе) не желе да Европа постане јака и јединствена, способна не само да одустане од праћења САД у незаконитим војним кампањама него да им се и супротстави како дипломатским тако и војним средствима. Баш из тог разлога Американци улажу велики напор да за Европу вежу свог тројанског коња (Турску), који ће сејати раздор и дестабилизовати настајуће јединство. Не треба заборавити и то да Турска (друга по величини армија НАТО), као и Израел, представља пиона САД на Блиском Истоку и сноси одговорност за војну окупацију дела Европе (Кипар).

Ево због чега су Американци учинили све да наговоре Де Гола да одустане од идеје нуклеарне независности и изласка из здруженог командовања НАТО. Независна Француска је увертира независне Европе, која би могла створити кризу стратезима САД који би изгубили у току рата стечену војну надмоћ (окупација Западне Европе) и доминацију на западном делу континента.

Баш због тога су неки стратези "америчке партије" у Европи одлично схватили користи "отказивања" ЕУ, које они стичу подршком "антисавезних партија" и "еврофобских" странака, како је то било на пример са Libertas у Ирској. Недавно се "бриселофоб" Филип де Вилије (Philippe de Villiers) придружио "атлантској" партији Саркозија "Савез за народни покрет" (са отворено "еврофилским" погледима), без обзира на то што је вратио Француску у здружену команду НАТО.

Губитак суверенитета европских  држава је дуги процес који се може поделити у две етапе

Прва етапа је залазак империје настале Вестфалским споразумом који је поставио као приоритет свега појам националности. Та "национализација" европских народа је створила услове за 30-годишње ратове, који су опустошили наш континент у первој половини XX века. Иронијом судбине, сам Вестфалски споразум је означио крај 30-годишњег грађанског рата у Европи.

Другу етапу  чини стадијум регионалне фрагментације.Тај процес, који нам представљају као прогресивну политичку појаву (региони треба да постану финални стадијум европске политичке интеграције), у пракси представља резултат спољашњег политичког утицаја у циљу слабљења Европе. Код насталих малих целина неће бити ни економске независности ни војног суверенитета. Тако је већ било у Источној Европи, сетимо се Чехословачке, Југославије и СССР. Резултати разбијања тих држава су познати: они нису ушли у западни клуб.

Ма како било чудно, главне "регионално" настројене партије Европе све активније иступају у корист ширења НАТО и евро-атлантских интеграција. То је и политички правац и бриселских комесара, најватренијих заштитника америчких интереса у Европи. Нормално, заслепљена Бриселом, Европа постаје потпуна супротност јакој и независној Еврпои коју желимо да добијемо. Европљани морају сами одлучивати о својој судбини, постати активни чиниоци, а не обични посматрачи. А за то је потребно да унија постоји у стварности а не на папиру. Свет сутрашњице тешко да ће бити отворенији од садашњег. Пре свега, то ће бити свет конфликата, супротстављених блокова, територија, зона и цивилизација.Кључни задатак Европе у том свету растућих тензија је стварање сопственог система одбране којим ће омогућити заштиту својих интереса и интереса свог становништва. У том смислу предлози председника Медведева о стварању паневропског система безбедности (уместо НАТО) изгледају као посебно важан задатак за Европу.

У полицентричном и многополсрном свету је неопходно одустати од НАТО и изградити континентални систем одбране

НАТО - је војна алијанса основана 1949 године ради супротстављања СССР, а такође и спречавања ситуација у будућности као оне настале у Немачкој. Појава те, Англосаксонцима предвођене алијансе довела је до веома брзог стварања конкурентске организације у совјетском блоку:  1955 године је потписан Варшавски споразум. Две војне алијансе су поделиле свет на два непријатељска табора, тада кад је де Гол решио да 1958. године изађе из англосаксонског блока, како би се окренуо развоју сопственог нуклеарног програма. 1966. године је Француска изашла из командовања НАТО, и врховни штаб организације се преселио из Париза у Брисел где је остао до данас.Тако су се у престоници Белгије нашле и европске институције и институције НАТО. На повратак под окриље алијансе, Франциска се одлучила 30 година касније.Преговоре о повратку државе у обједињену команду НАТО је започео Ширак 1995 године, а процес је завршио Никола Саркози 17 марта 2009 године.

Поставља се питање који су резултати повратка Француске у НАТО у својству једног од кључних играча? У овом моменту алијанса има још само две функције које отворено одговарају интересима Америке и не мање јавно противрече интересима Европе. Пре свега, алијанса је постала америчко оружје за  заузимање Европе. У том смислу је њено ширење на исток и придруживање нових држава (нове Европе), прикривено лажним страхом од руског империјализма који практично не постоји, али се задржава у главама људи захваљујући напорима америчких стратега.

Под мотом "евроатлантског партнерства" НАТО се позиционирао у самом срцу Европе како би истиснуо Русију на њене источне границе и поново поделио континент размештањем војних база пред рускоим границама. Таква је била ситуција и са базом "Бондстил" у Србији (по логици Пентагона она је пион Русије). Тиме се објашњава и организовање наранджасте револуције у Украјини чији циљ је био изградити на Криму америчку поморску војну базу уместо садашње руске.

Од 11 септембра 2001 године НАТО се претворио у армију крсташа у очима муслиманског света, а стратези нас уверавају да је алијанса бастион на путу тероризма и агресивног исламизма. Међутим, не треба бити много паметан, па схватити да победе у ирачкој и авганитанској кампањи (које се по свој прилици неће ни десити) не могу да ставе тачку на исламски тероризам. Исламизам се данас јавља као штит за оправдавање давно поставњених геополитичких задатака. Не чини ли се да је из 11 септембра произашао напад на Авганистан испланиран давно пре тих догађаја и да је стварни циљ америчке операције било пробијање снага САД у само срце Евроазије? Да ли је могуће поверовати у то да је Ирак Садама Хусеина стварно био једно од жаришта светског тероризма? А можда је суштина свега у нафним налазиштима?

Ратови за очување  доминације америчке империје су ратови за контролу над природним ресурсима који су сконцентрисани (не рачунајући Арктик) између Арабијског полуострва, Ирака, Ирана, Персисјког залива, југа Русије и Авганистана. Ти, измишљеним мотивима изазвани конфликти нису потребни Европи. Више од тога, они могу довести до појаве етничких и верских нетрпељивости на њеној територији. Распад Југославије је показао колико је заиста потребан одбрамбени систем за подршку унутрашњег склада и супротстављање спољашњим дестабилизирајућим факторима.

Недавна ситуација на Косову очигледно показује да Американци Европу користе као полигон за "освајање" Евроазије (и не у последњем реду Русије), стварајући напрегнуте односе између народа Европе и Русије којој је посебно била намењена српска "опомена". Вишом тачком те освајачке политике сматра се 1999 године у Конресу усвојени "Акт о стратегији свиленог пута", створен за "развој независности држава Кавказа и Централне Азије", а такође и преусмеравање маршрута трговине тих земаља са Западом (које сада иду кроз Русију) на стари пут свиле у турске луке тј у државу НАТО. Пролазећи кроз Грузију нафтовод Баку-Тбилиси-Џејхан одлично описује ту стратегију и делимично објашњава јачање војне помоћи Грузији доласком на власт Михаила Сакашвилија.

У полицентричном и многополарном свету је неопходно избећи распад континента

1999 године долазак на власт Владимира Путина је омогућио Русији да поново стане на ноге после 10 катастрофалних година и да заузме место у међународној политици које јој доликује.У позадини привржености Европљана идејама НАТО ( земље Европе су учествовале у агресији против Србије) Русија, Кина и централноазијске државе су основале Шангајску организацију сарадње 2001 године и Организацију споразума о колективној безбедности 2002 године. Циљ тих евроазијских и међурегионалних војних алијанси је постало супротстављање окруживање Русије и Кине америчким војним снагама и заштита евроазијског региона. Како је рекао Збигњев Бжежински: "Као реакција на евроазијску стратегију САД настаје зближавање Русије и Кине. Две државе стварају садашњу војну алијансу ради одупирања војној алијанси англосаксонаца и њихових савезника.".

Америчко ступање на исток (од Берлина до Кијева) одиграло се у две основне етапе од 1996 до 2009 год

1996 године је основана организација ГУУАМ, у коју су ушли Грузија, Узбекистан, Украјина, Азербејџан и Молдавија. Те земље су намеравале да се"извуку" из постсовјетског простора после распада савеза и у позадини рушења руске државе. Наравно те државе су поседовале стратешки важна географска пространства што их је на крају и учинило жртвама цветних револуција (наранџаста револуција, револуција ружа и тулипана, а такође и нереди после недавних избора у Молдавији), финансираних од стране НВО повезаних са ЦИА. Симболом "цвета" те асоцијације су постали њени чланови-посматрачи - Турска и Летонија (!). При томе, револуционарна дешавања њиховим присталицама нису донела очекиване резултате (ступање у ЕУ и НАТО, побољшање животног стандарда итд.), а насупрот томе, погоршали су економску ситуацију без икакве интеграције у евроатлантски систем.Баш због тога, излазак Узбекистана 2005.године и одсуство конкретних резултата доводи организацију у стање политичког дремежа. У мају 2006 године азербејџански политиколог Зардушт Ализаде изражава своју сумњу у вези "перспектива развоја алијансе и достизања конкретних резултата".

Данас већ видимо агресивну реализацију друге  етапе кампање кроз стварање новог  фронта који се скраћено може назвати  ГУА (Грузија, Украјина, Арктик).

Политичка неспособност председника Грузије довела је америчке стратеге до отпочињања ратне операције у августу 2008 године која је пропала укључивањем руске војске која је ослободила територије Абхазије и Јужне Осетије. Тај рат представља први конфликт Русије и Америке у руском граничном појасу (претходни је био вехабијски устанак у Чеченији подгрејан деловањем ЦИА ).

Недавни гасни конфликти са Украјином сведоче о порасту тензија. Један еминентни аналитичар је изјавио да "је у будућности могуће избијање конфликта на основу територијаних спорова што ће мање или више довести до застоја у испорукама гаса као што су раније гасне кризе изазване да би припремиле Европљане за такав ток догађаја".

Арктику је такође неопходан одговарајући развој За боље упознавање ситуације, препоручујем упознавање са мојим ранијим радовима на ту тему и блог zebrastationpolaire.

Политика опкољавања, блокаде и дестабилизације има  неколико циљева:

- Контрола над Црним, Каспијским и Балтичким морима који представљају основне транзитне зоне између Истока и Запада.

- Управљање будућим енергетским коридорима помоћу пројеката изградње нафто- и гасовода из региона Каспијског, Црног и Балтичког мора, заобилажењем Русије.

- Максимално ширење НАТО на исток, у срце Евроазије да би се сузила сфера утицаја Русије(у ближем окружењу и посебно у Европи), а такође и омело ширење утицаја Кине у Централној Азији.

Неискусни читалац ми може приговорити да Руси и Американци нису престајали са конфликтима од 1945 године, и да се то генерално не одражава на пут Европе и Европљана. У самој пракси, све је обрнуто...

У полицентричном и многополарном свету ће алијанса Европе и Русије постати основом мира на целом континенту

Горе наведено сада може имати катастрофалне последице  по Европу. Можемо бити одвојени од Русије на цивилизацијском, геополитичком, политичком и енергетском пољу. При чему нови зид у Европи неће пролазити кроз Берлин, него кроз Украјину делећи је на проруски Исток и проамерички Запад.Поједностављено, та линија ће приближно поделити континент на католичку и православну Европу у складу са теоријом подељених цивилизација представљену у Хантингтоновој књизи "Сукоб цивилизација". Треба приметити да Кина, по свој прилици,  сматра Европу одговорном (због НАТО) за њену блокаду како са запада (на централноазијској арени), тако и са истока (на Тихом океану и приобаљу). Несагласност са два тако важна играча као што су Русија(највећа земља света) и Кина (лидер у броју становника) је двоструко опасан. У случају раста тензија између НАТО и ШОС, Француска и друге земље Западне Европе ће бити увучене у конфликт са организацијом, која обухвата трећину светског становништва , 20% светских резерви нафте, 38% гаса, 40% угља и 50% урана.

Циљ стратегије раздвајања Русије и Централне и Западне Европе је пре свега другог, "затварање" Европе на микроскопској територији на западу континента, ускраћујући јој огромне могућности које би донело партнерство са Русијом.

Европи је Русија неопходна на пољу енергетике, јер она располаже потребним залихама нафте и гаса. Русија - то је поуздани добављач што показује и њен однос са Турском која никад није осетила проблеме са испорукама (овде треба нагласити да је прекид у снабдевању гасом у току конфликта са Украјином изазвао Кијев иако су медији за све окривили Москву). Питање енергетике остаје једно од важнијих , пошто Европа под комнандом САД, прави избор у корист ризичних варијанти, као што је покушај замењивања Русије Турском (чланицом НАТО и кандидатом за ЕУ!) у својству снабдевача енергентима ("Набуко" уместо "Јужног тока") или учешће у ратним сукобима за енергетске ресурсе без којих то не би прошла.

Европи је потребан огроман потенцијал Русије , било да су то људски ресурси (140 милиона становника), огромна територија (17 милиона км²) или излаз на Тихи океан. Захваљујући томе, она може постати играч из првог плана у Азији која се убрзано развија.

Русији су такође неопходни Европа и Европљани.Реч је о сировинама, примени технолигије и коришћењу европских људских ресурса за борбу са смањењем становништва у земљи, источно од Урала. Европа и Русија - то су природни савезници кји потичу из једне цивилизације.Практично, савез Русије и Европе (једини гарант мира и независности за све народе континента) није само политичко-економски императив, њему треба стремити и зато што Руси и Европљани припадају истој цивилизацији.

Како је недавно изјавила Наталија Нарочницкаја: "Садашња сарадња Русије и Европе може дати нови подстицај развоју нашег континента на почетку трећег миленијума. Велика романо-германска и руска православна култура деле исте апостолске, хришћанске и духовне основе. Европа, било да је то Запад или Русија, дала је свету најзначајније обрасце латинске и православне духовности".

Због тога је будућност Европе -  Русија.

Александр Латса

Geostrategie.com / Перевод ИноСМИ.Ру, 06.10.09

опубликовано  на сайте: 13.10.09  
 

http://www.narochnitskaia.ru/cgi-bin/main.cgi?item=1r1200r091013103247