ЗАПАД ЈЕ ПРОЗРЕО:
Финансијски спекуланти су опасни за друштво
У Европи је започела «економска катарза». Криза је зауставила западно друштво да преиспита сопствени систем вредности и окрене се самокритици. У Британији су изведени уистину револуционарни закључци који могу довести до рађања нове економске етике. Приметно је да биланс епохе монетаризма своди држава која се сматра историјским «инкубатором» светске финансијске елите.
У Европи је започела «економска катарза». Криза је зауставила западно друштво да преиспита сопствени систем вредности и окрене се самокритици. У Британији су изведени уистину револуционарни закључци који могу довести до рађања нове економске етике. Приметно је да биланс епохе монетаризма своди држава која се сматра историјским «инкубатором» светске финансијске елите.
Недавно је медијска корпорација BBC објавила податке агенције New Economics Foundation. Истраживање изненађује својом основном тезом: «Болничари и хигијеничари у болницама доносе друштву више користи него банкари». Хигијеничари доносе болницама 10 фунти додатне вредности на сваку фунту стерлинга коју им плаћају. Банкари , напротив, на сваку уложену фунту доносе 7 фунти губитка, констатује NEF. Истраживачи су упоредили шест професија и корист коју оне доносе. Тако, водећи банкари који добијају од пола до 80 милиона фунти стерлинга, држави доносе 7 фунти стерлинга губитка на сваку фунту коју зараде.У групу професија које упропаштавају земљу су ушли и маркетингари и адвокати – специјалисти за смањивање пореских обавеза.
У групу максимално рентабилних професија су ушли запослени у здравству, образовању и прерађивачи отпада. По мишљењу аналитичара, они држави доносе „чисту добит“.
Логика NEF је чврста. Живот сваког човека је економски пројекат. Постоје рентабилни и нерентабилни пројекти. Револуционарно у овом истраживању је то што се економија овде третира као морална категорија. Из контекста NEF потиче (ако и не проговара) појам «опште користи », који постаје мерило рентабилности. Поставља се питање колико «општа» ће бити та корист за глобални систем. Европски истраживачи користе реч «држава», «корист за државу». То значи да долази до принудне рехабилитације изолационизма, али на нивоу економске етике.
То представља озбиљну промену у свести навикнутој да користи искључиво смернице постмодерне ка неограниченом индивидуалном богаћењу.Одлази у прошлост цела епоха финансијских империја изграђених на костима и клонираним слојевима масовне културе. Епоха, која је живела по закону апсолутног потрошачког егоизма.
Право личности на задовољавање потреба за последњих 50 година добија сакрална својства, заменивши аскезу традиционалног друштва где се потребе усаглашавају са религиозним ставовима и ограничавају осећајем «стида» у односу на окружење. Испоставило се да нису све потребе појединца до краја легитимне. Конкретно-жеље за богаћењем су непролазне.
Истраживачи позивају политичаре да «донесу мере и изравнају плаћање рада са његовом социјалном и еколошком користи и уведу још прогресивније опорезивање». У преводу на обичан језик, то значи да банкарима макар принудно обзнане појачано присуство државе у економији.
«Ваша делатност је штетна за европску економију», – саопштава банкарима New Economics Foundation. Звучи ново и смело. Ипак, изводећи такав закључак, BBC не задире у саму срж проблема,тј. на сам принцип обогаћивања путем спекулативних послова.Постоји намера да се он још мало коригује и ништа више од тога.
Ипак, ако желимо да живимо у стабилном друштву, потребно га је усторојити по принципијелно сасвим другачијем моделу. Онај који доноси корист треба да стиче уважавање и признање, а лак новац ни под каквим околностима не сме представљати «пропусницу» у елиту.
Артем Сериков
http://www.win.ru/ideas/3065.phtml
