ХОЋЕТЕ МИР? ОНДА УЋУТКАЈТЕ ЈОШКУ ФИШЕРА!
Један од најактивнијих
учесника у заједничком злочиначком подухвату бомбардовања СРЈ, ратни злочинац а
по некадашњем положају и политичком опредељењу "достојни" Рибентропов
наследник Јошка Фишер, огласио се "случајно" на Православни Божић ауторским текстом у листу Зидојче цајтунг, а о својој пословично омиљеној теми
- Србији.
Наравно, већ од наслова
текста - Хоћете мир ? Онда србија мора у ЕУ ! -, имплиците се закључује да је Србија
у овом тренутку само једна силом укроћена држава, која ће
оног момента када дизгине попусте опет отићи у "........радикални национализам, базиран на рату и употреби силе и насиља.....".
Фишер понавља сада већ отрцане али још увек у употреби антисрпске ставове а ла
"Ова, некада највећа југословенска, република је под Милошевићевим режимом
изазвала кризу на Балкану и бројне ратове на подручју бивше Југославије. Преусмерење
већине Срба на радикални национализам, базиран на рату и употреби силе и насиља,
прави је узрок кризе и рата на простору бивше Југославије. То је довело до четири
рата: у Словенији, Хрватској, БиХ и на Косову, док је пети, са Македонијом, спречен
у последњем тренутку уз помоћ НАТО-а и ЕУ, чиме су српском национализму постављене
границе."
Фишер се у тексту критизерски осврће на замор ЕУ што се тиче проширења и пледира за пријем Сбије у ЕУ не зато што цени наш народ, државу, културу и традицију, или макар "демократски напредак Србије", већ то веома вешто покривено ради са позиције представника наднарода којег мрзи да се опет обрачунава са "балканским српским варварима". Уосталом, као и 1999-е, када је огрнут плаштом еколога немачку
Партију Зелених силом гурнуо у обичан натовски подкомитет и у њеној до тада чистој
и племенитој историји деловања оставио један сраман и крвав белег партије која се
залагала за рат, тако би сада Фишер својим текстом још један ратнохушкачи који гласи
- ЕУ против Србије. Он се уживео у улогу ратног победника па са тих позиција
кривотвори историју те Србију проглашава јединим и главним кривцем за ратове на
територији бивше СФРЈ, што ни тада није са лакоћом и без присиле могло да се прогута
у међународној јавности, а камоли сада када се и "оном суду" у Хагу
неколико пута омакло да тужи и осуђује (како-тако) и Хрвате и муслимане. Тај лажов
и пробисвет, који се у политику пробио на основу,у немачкој политици, туђих транге
франге погодби и који је са лакоћом и у својој земљи заборављен, покушава опет на
конто Србије, сада пратећи тренд ( јер је тренутно у већинском делу ЕУ политички
коректно обећавати Србији улазак у ЕУ) али застарелом реториком да себи пронадје
ухлебљење у оквиру институција ЕУ. Фишеров текст није никаква озбиљна анализа, упозорење
и нема никакву тежину јер је и за укус мрзитеља Срба написан ванвременски, штеточински
и расистички острашћено. Фишер каже да се кризе на Балкану циклично дешавају и да
Србија у све томе увек има главну улогу као да је он рођен негде у Заиру а не у
држави која је један од кључних криваца за све "циклусе" о којима говори,
јер Хитлера је родила Клара Хитлер а не нека Стојанка Мајка и обе Хрватске
и Словенију није признала прво нека лева држава и са тиме изазвала грађански рат,
него баш његова Немачка.
Можда је Србија циклично по Фишеру била крива и 1914. и од 1941. до 1945. па су припадници његовог народа тада са правом, у коалицији са разноразним Ханџар дивизијама, усташким покретом и балистичким бандама извршили праведан али не до краја извршен геноцид над Србима. Фишер
говори о томе да Србија нема ЕУ перспективу ако не реши питање граница, јер тај
олош мисли да је Кипар био по једном основу изузетак а да Србија по истом не може
бити, јер јој је већ отимање територије у којем је и он страсно учествово проглашено
као оправдан изузетак. Безобразлук ове сподобе, јер човек није, наставља се и у
његовом суфлирању Европи "да у свом суседству заведе ред и мир" и хитно
решава проблем Републике Српске и Космета а преко српске кандидатуре за улазак у
ЕУ, који је као такав "историјска шанса". Фишер као прави наследник
истинског духа немачке политике када је Србија у питању, коначног свођења Србије
на предкумановске границе, се не одриче великогерманског поимања Новог светског
поретка, који он у свом ауторском тексту назива "Нови глобални поредак".
Зидојче цајтунгу али и Дојче велеу који је пренео његов текст, можда није засметало
мало трећерајховског бледила на својим страницама и етру, али ако неко у Бриселу
заиста хоће да води истинску мирољубиву политику а не да спроводи тестаменте пропалих
царевина и фашистичких диктатора, онда мора Фишеру показати правац за назад у историју,
када у затвору за њега већ нема места.