Драган Милосављевић
У испошћеном и затрованом ткиву српске нације, сведоци смо, израста малигно устројство нескривеног демо(н)кратског цинизма актуелне власти. Толико опијене сопственом моћи, да себи може приуштити и обесну „искреност“ према пониженој нацији.
У 2010. избори не решавају проблеме, вели председник, а Србији ј потребна чврста рука али, како се да разумети премијер, само у оквиру садашње, партократски устројене судске, извршне и законодавне власти.Ове новогодишње поруке звуче јако познато сужњима полувековног једноумља.
Добили смо, дакле, додатна упуства уз мантре из 2009. о „ ЕУ будућности без алтернативе, а то је да немамо другог избора осим демократуре партијских картела.Ето нама брозизма, макар кроз прозор, мада су његови данашњи епигони 5. октобра тврдили да су га протерали на врата.
У светлу тих чињеница, већ на старту године у којој су обећана нова, неизбежна одрицања за све већ погодјене транзуцијом, тонете у нирвану још дубље беспомоћности.
Све чешће, бројни из ваше околине, изоловани у беспомоћне индивидуе, рећи ће вам, слежући раменима.“Нема нам спаса, не може се ништа променити. ОНИ су наша судбина“. Ерго, праведна казна за српску неслогу, склоност пречицама, аљкавост према историји, недовољно поштовање према жртвама .
То уверење само је наизглед кртичка самоспознаја. Уставри, знак је потпуне дезоријентације нације, већ погодјене биолошким опадањем.Не морате пропадати са лифтом заједно . Можете у њему бити рецимо силовани, а затим, после емитовања снимка скривене камере, постати личност дана.
У брижљиво, на телевизији узгајаном царству страха, чије се границе уз помоћ пандемија и смишљеног вакцинисања паником , незауставиво шире, молићете за кревет у сигурној кући. Без обзира којег сте пола и узраста.Породица и брак у држави сиромаштва прете вашој егзистенцији. Поверите зато себе и свој градјански глас НВО.
А можете, иначе, бити прогласени фашистом, ако, хеј, нисте за геј. А могу у вама открити и нацисту , расисту, (пре)великоСрбина, што је најтежи вид одбијања да се ујкључите у наредјене, ничим порециве еуропске вредности.
И зато, ко год понашање демо(н)кратске секте, предводјене заводјливим свудаприсутним жрецом, сматра само варијантом необољшевичке бахатости, обогаћене несташном неолибералном похотом за поседовањем свега постојећег , погрешиће.Ради се о добро обученим творцима нове Србије , у којој ће Срби бити сведени на прописане демонстандарде. Или их неће бити.
Да није те мрачне поруке, која се вуче по новостваралаштву њихове постмодерне, уз радосну асистенцију гомиле сатрапа и негатора свих националних вредности, али и Божјих запосвести , ово што нам се дешава, у виду система менталне репресије и бруталне пљачке, могло би се тумачити само као поигравање неваспитаних.
Неки и дан данас теше себе да је на делу само суперегоизам сналажљивих мангупа из наших редова. Са задовољењем њихових апетита, верују наивни, даће Бог, сигурно ће сванити бољи дани.
Нажалост, обратно је. Реч је о групи обавезаних фаустовским синдромом, преко којих се управља њиховим али и нашим животима. . Они су предодредјени за прецизно изводјење планова и устројства смишљеног у лабароторијама мондијале , а наградјени су у овом животу правом на пљачку и деструкцију ближњих и отаџбине. .
Било је тога већ у колонијама и то по моделу лукавих Британаца, кретора синтагме „ ко није са нама против нас је“ ( ко неће под нама нек иде под земљу ). Уствари, суштинска иницијатива у утеривању пропасти и зла, у преименовању културе, вере и језика у Срба , која предстоји, то није у надлежности одлука овдашњих поглавица. Они су само изводјачи радова.
Ти људи, који свакодневно дефилују на екранима , цере се са насловних страна новина , на седницама владе у скупштини, свима гледају у очи без стида. Они обећавају, уверавају, прете, отварају и затварају афере, стварају од Србије интлектуални сенгруп. Ка нама се слива оно најгоре од свесно произведеног заглупљивања за модерно робље. Они знају шта раде, за кога раде и не кају се.Свој рубикон давно су прешли Заувек.
На њих се не односи она тако људска и топла реч Патријарха да несвесним грешницима ваља опроститити. Они не праштају никоме , поготово ономе ко оспорава легалност њихове „револуционнарне“ моћи. Они се не обазиру ни на прошлост, ни на претећу, мрачним бојама означену будућност.
Искључиво време са којим калкулишу је садашњост .У њој сваки дан мора бити испуњен ритуалима отимачне, наметања мазохизма, циничног посдмевања сопственом демо(н)кратском салду. Уз истовремени захтев од ропских медија и зблануте јавности да их воздижу као спасиоце и то у улози тамних андјела.
Тај октопод, који се наднео над Србију , увукао своје пипке у њену мождину, у срж, у крвоток у историју, културу, надире у веру, обилато испушта мастило метиљавог новоговора. О „бенефитима“,о „препознавању вредности“ у њиховом новосвету, о невероватним чудесима , која чекају вернике њиховог учења.
И док су очи полупридављене нације окрените кулисама, маглама , приказама , пипци немилосрдно, у самом заметку, сатиру не само покушај , већ и помисао на другачије од постојећег, наметнутог.
Изричу се клетве, претње , свакодвено смишљају прљаве харанге, у још прљавијем казалишту од живота, који се убрзава ка суициду логике. У том амбијенту више не важе ни закони природе, ни поруке Бога. Важе њихови законици које на стотине усваја њихов парламент, а све то не оставља ама баш никакву наду у стварни бољитак
Овом политичком садомазохизму није потребана ни идеологија, ни занос. Није потребан полетан и вредан, запослен народ, који ствара, ради, размножава се, увећава своје богатство знањем и умећем, а тиме јача и моћ државе. Потребни су им ходајући, али немислећи., чији су идеали лидери балони, надувани спекулативним капиталом и корупцијом , а сликани лажном медијском срећом.
На миг својих инструктора, ти синтетички, силиконски импланти од политичара, дижу рампе на прелазима испод којих нема ко од поштених да продје , нуде чар недоступних рајева , од пореских до сексуалних.
Они се наслађују депресијом својих поданика који се пропињу на прсте да досегну њихов „препухани“ статус и моћ , уствари, немоћ и неспособност да ишта, истински и корисно, створе за друге.
Неко је доста упрошћено, па и наивно, пре деценију, цео подухват назвао предузећем за обрт капитала у једном смеру, на сопствене рачуне. Притом сметнуто је са ума да се у суштини не ради само о контигенту добро утренираних шибицара, већ о извршиоцима налога мондијале, снабдевеним опасним овлашћењима.
Та колона, са менталитетом ванземаљаца, која је створила сопствену парадржаву, параинформисање, параполицију, параправосудје, иде ка коначном циљу својих налогодаваца . Стварању паратериторије , која ће једним потезом пера, без реалног противљења у јавном мнењу, бити потопљена у глобално царство А пашће Србија, ако се нешто драстично не промени , како Андрић рече, шапатом .
У том сценарију, изабрани за повлашћене, лукавошцу компјутеризоване пропаганде , уз помоћ орвеловског прања мозгова, граде дефинитивну пропаст словенског и православног у српској цивилизацијској основи .Праве Орвелијанум.
Добиће, ако се препустимо овој пошасти, своју награду за причињено зло и радоваће се што са вертикале немaчко-ватиканског прозелитизма и пангерманизма имају добар поглед на доле. На понирање Светосавља, на расап српских теротрија , што је био идеал њихових бољшевичких отаца.