Препакивање Сребренице                                                  

Драган Милосављевић 

Католичка црква, Чека и Удба биле су ненадмашне да од својих жртава извуку самооптужујућа признања. Сада је то хоби модернизоване европске инквизиције. У новој серији изнуда и притисака атлантисти намећу Србији, у виду самобичевања у парламенту, „окајање“ Сребренице. То све више наликује и на додатни услов (уз Хаг), за улазак у ЕУ.“

 Сребреница очигледно стоји на путу бољих односа и разумевања ЕУ и Србије, јављају медији из Брисела, цитирајући оцене Дорис Пак и Ханеса Свободе из Аустрије. Наравно ту су и претње неизбежног Кацина, из Словеније.

 У морбидној сеанси, кроз изнуђивање признања и кајања за наводни геноцид, фигурира и претња откривања “нових сазнања”, до сада скриваних, до којих би дошло и током суђења Караџићу, а можда и Младићу, чије се дефинитивно привођење најављује преко појединих медија. Све то наговештава “препакивање“ Сребренице и њено могуће преливање преко друге обале криве Дрине.

 Притом, мало је изгледа да се један, по класичном рецепту ЦИЕ, пројектован злочин , а одрађен од стране неколико обавештајних служби (зараћених страна ), не припише целом, већ до крајњих граница изможденом и пониженом народу. Над којим се, како је то исправно закључио Емил Влајки, спроводи “ментални геноцид“, и као у реторти, експериментише “социјални инжињеринг”.

 А да је истинске жеље за праведношћу, једино логично би било да се изведу на светло дана припадници свих умешаних парадржавних структура, учесника протеклих балканских ратова и обелодане њихови контакти са главним инспираторима организованог злочина у Сребреници. Са НАТО, коме је овај трагични догађај био неопходна иницијална каписла за претварање дефанзивног војног савеза у офанзивни антисрпски и.освајачки. По цену Сребренице, па тек потом Рачка, добијено је “право” САД на Косово и нарко државу Бондстил.

 Притиска се, као замена тезе за наопаки правац судовања о истинским кривицама, српски парламент, а народу је поново намењена улога жртвеног јарца. Иначе, ни страни ни домаћи актери осмишљеног “геноцида“, бар до сада, нису пружили макар делимични увид шта се у Сребреници заиста догодило. На којим мотивима и у чију корист је тај злочин организован, уз свесно, скоро десетоструко увећање броја жртава.

 Да не заборавимо. О потреби расветљавања Сребренице, на бази њима доступних сазнања о делатности тајних служби и паравојног фактора, ћутали су и ћуте, како припадници оног дела владајуће коалиције која вуче корене из Милошевићевог времена, тако и „демократске кртице”. Оне су, доласком на власт, углавном биле склоне непрекидним извињењима.за “српске злочине“.

Протеклих година усвајање резолуције о Сребреници гурале су, слепе за праве поводе, углавном минорне странке, присталице независног Косова и Војводине, преко којих САД успешно перу руке за сва непочинства почињена на Балкану.

 Замена теза

 Главни актери последње иницијативе за наметање резолуције овог пута су кључне странке, бивши супарници, ДС и СПС, сада у истом чамцу власти, и то вољом Америке и Немачке. То су државе, уз Ватикан, најзаслужније за разбијање Југославије а са нескривеним претензијама према територијама Србије (Косово и Војводина).

 Окоснице власти понашају се, ових дана, као да је једино решење распоредити превелик терет захтева по глави становника. Мада, неупућеним грађанима , доскора сатераним у својеврсни гето, максимално спинованим дезинформацијама прозападних медија, та “пресуда” никако не припада.

 Јер политика у Србији, од деведесетих до данас, вођена је на нивоима вешто смишљене замене теза и тајних али и јавних колаборација режима са гробарима српске суверености. У међувремену, у виду вештачке магле, пуштен је у оптицај предлог “референдума око уласка у НАТО”, који је, уз спинере режима, подржао и добар број добронамерних, али необавештених јавних личности.

А права тема референдума, о одлуци од које најпре зависи даља субина српских територија и државности (Војводина, Санџак,југ Србије), посебно садржај историје о најновијим сукобима на Балкану, гласи, треба ли парламент у околностима неразјашњених збивања или фалсификованих поводима Сребренице, уопште да се изјашњава о резолуцији и њеним подметнутим тезама.

 Младић није у бекству већ на “на леду“, као уосталом што је био и Караџић, а бира се тренутак његовог скидања са “полице”, тврди францнуски агент српског порекла Југослав Петрушић, у медијској исповести коју представља као свој тестамент.

 И управо уочи таквог могућег расплета, који је део никада прекинутог рата атлантиста против Србије, председник намиче својој држави свилен гајтан инсистирањем да се усвоји “резолуција о Сребреници”

За сада неки од коалиционих партнера млако одлолевају замци, која би да до неслућене брзине ојача процес даљег (само )оптуживања Србије. Као алтернативна да пандорина кутија, пуна доказа о дволичној политици свих досадашњих, и власти и опозиција, остане даље затворена, тражи се доношење резолуције. Или, следују тешке уцене. Почевши од даљег кројења статуса Војводине..

 О суштини припремљеног сценарија “откривања“ сазнаће се више чим одмакне процес у Хагу, овде потпуно скрајнут од интересовања јавности.У сваком случају, откривање нових детаља, доктору Дабићу могло би савакако олакшати одбрану оптуженог Караџића.

 То значи да би се одговорност, везана сада готово искључиво за двојац РС, по потреби хашког “топлог зеца” (увођењем нових актера и доказа), могла широко прелити на другу обалу Дрине.

 Да ли то значи аутоматски да ће бити обелодањена делатност специјалних јединица , гарди, тигрова, орлова, кобри , и посебно чија су заправо наређења извршавали ти ноторни пси рата, именовани њихови врховни закулисни команданти, који су самовласно делали на инострани миг.

 Ту пљачкашку фукару и “викенд ратнике “, постоје поуздани сведоци, генерал Младић главом без обзира избацивао је из састава војске РС и слао назад њиховим газдама.А они ће бити млински камен о врату васцеле Србије. Наговештаја о нарученим злочинима ових лажних патриота већ је било у тврдњама да је успех тужбе босанских муслимана против Београда “искључиво омео ембарго ЦИЕ на неке строго чуване тајне”, а да су неки од овдашњих још увек актуелних фаца у политици, вучјих апетита, на кратком ланцу Хага.

 Без њиховог учинка свакако да би интервенција НАТО била отежана, а демонизација целе РС, као “геноцидне творевине”., готово немогућа. Србија је дала две покрајине да би доспела на бели Шенген. Колико и шта би однела проширена листа евентуално одговорних из српске матице за Сребреницу?

 Караџићу прети доживотна робија, а Београд који га је изручио, препустио га је судбини. Лидер босанских Срба, својевремено, преварен је од Холбрука, од Картера и од Милошевица, па потом изручен од постмилошевићевске елите. Да ли неком нешто дугује, или је обратно? Да ли је Слоба морао по сваку цену у Дејтон (пошто је то изнудио пристанак аутенитчних лидера РС). Гурнут је у ту причу и покојни Патријарх.

 Тајна свијх тајни

 Потенцијалних сведока о закулисним играма припадника бивше комунистичке номенклатуре, васпитаване у брозизму и мржњи према грађанској и истински патритској Србији , као и разних криминалних протува у њиховој служби, има довољно.Вероватно да ће се једног дана сазнати и из руских досијеа, јер свој део одговорности у поигравању са судбином Срба са обе стране Дрине има и дипломатија Јељцинове Русије. Доказа подло подметнутих чак је и превише, за потребе да секира хашких егзекутора стално стоји над целом Србијом.

 Хоће ли се у току представе, чиија се сценографија брижљиво припрема годинама, откривати тајна свих тајни. А то је у којој су мери параинституције, а контролисале су симбиозу криминалаца , обавештајних служби и политичара у свим бившим републикама и саучесници кључних прљавштина.у Босни, Хрватској и на Косову.

 Неколико дана пре мистериозне смрти сам Милосевић је у Хагу изјавио да су “стрељања у Сребреници починили некакви плаћеници”, да ће “о томе опширније говорити”. Готово идентично се изјаснио и Шесељ, уз напомену да је “жртава било око хиљаду. “.

 Извори новинске агенције ЕФЕ (Шпанија), преко дописника који је снимио лешеве последње групе “бораца из Босне“ у Заиру, видео камером, упућују да су плаћеници после обављене “мисије” у Босни , уз помоћ белгијске обавештајне службе, предвођене извесним пуковником Андреасом, експедовани (негде око 400 ) људи у Африку.

 О “војевању Срба из Босне у Африци”, нашироко су јавиле и америчке новинске агенције УПИ и Асошиејтид прес, не спомињући њихове раније мисије. Не спомињући ни своју владу, правог инспираторе геноцида у Руанди, Бурундију, Заиру. Несумњиво и у Сребреници. Свакако не и улогу Белгије у превођењу Срба из Босне у Африку, где су одиграли ролу Холанђана из Сребренице. Све је више доказа да су управо они трупе РС увели у сребреничку клопку у већ припремљени амфитетатр из кога је на време повучен главни крвник посребреничких села , Насер Орић. . .

 Постоји видео запис о посмартним остацима последње групе плаћеника, после експлозије складишта муниције, на аеродрому крај Кисинганија, такође изазване тромблонском мином .Свуда унаколо делови војне опреме испоручене из Београда, а уговорене у Киншаси од стране тада највише лишности уз Милошевића, на основу аражмана продаје оружја Заиру у вредности од 32 милиона долара. .

 Заиста, ствар са Сребреницом, а мистерија се вуче готово деценију и по, исто толико је “једноставна” као и сложити мађарску коцку. Наиме, и српски (нео) комунисти, који су прогутали немачко амерчку удицу о “хуманом пресељењу народа” , а глумећи националисте, када је план показао своје скривене мане, недостатак ентузијазма за ратовање југословенизираних Срба, убацили су у грађански рат кринминалце, отпуштене затворенике и наравно, своје координаторе.А лажна опозицијеа Милошевићу, лиферовала је право из шминкерница служби “родољубе” са шубарама и војводе са шапкама часних српских официра из Првог светског рата.

 Њихова (зло)дела била су одрађени повод да преко светских и домаћих медијских мегафона сви српски родољуби од стране НВО буду проглашени за “нацоше”. Како рече ових дана на РТС Милована, Алекса Ђилас, “смешне су ми те четничке војводе који су до јуче имали партијске књижице”. Да тачно је то господине. Али је и трагично по последицама које су испланиране искључиво за Србе.

Зато је све видније како и којим методама текући злочин распарчавања ове државе изводе потомци тих истих комуниста, уверени да је то коначна победа у за њих недовршеном грађанском рату. ТАКО НЕШТО НИ ИСТОРИЈА ПОЛИТИЧКОГ БЕШЧАШЋА НЕ ПАМТИ.