ТИТО ''БАЛКАНСКИ СПАСИТЕЉ'' ИЛИ ЕНГЛЕСКИ ЛАКЕЈ
Година 1943. и пад Италије било је за Хитлера и Немачку шокантно, изненађујуће. (Брзо и лако су пали, јесу ли и тамо били заслужни и ''јаки'' италијански партизани?) Немци су били уверени да је то само почетак искрцавања или у Југославији, на обалу или острва, или на средоземну обалу Француске. Зато је Хитлер држао елитне и најјаче снаге у Грчкој и Француској. Пад Италије за Немце је била опомена да прво морају освојити далматинска острва. Једно по једно су освајали (полуострво Пељешац, Хвар, Корчула...), једино је Вис остао у рукама партизана, који су све снаге ту концентрисали.
Али, изгледа да је искрцавање и пад Италије била намера савезника и превара за Хитлера који нису слутили да ће искрцавање да се деси у Нормандији. Ово је била само једна од геополитичких и стратегијских игара где се Хитлер показао наивним и слабим.
Совјети нису признавали НОП (Народноослободилачки покрет) зато што су савезници (Енглези) признавали емигрантску владу. Она је подржавала Дражу Михаиловића и ЈВОУ (Југословенску војску у отаџбини). Плашили су се Совјети кварења односа са савезницима. Те је тако и енглеска мисија Фицрој Меклин дошла раније него руска и код партизана (комуниста). Помоћ Стаљина Титу, почела је тек у пролеће 1944. године. Комунисти су утврдили и учврстили одбрану Виса, Енглези одмах допремили помоћ у људству и техници а затим, заједно са комунистима, кренули у освајање далматинских острва. Једна од већих битака, је битка за острво Брач, где су Енглези и комунисти имали велике губитке. Имали су Енглези и Италијани велике губитке и у ваздуху, изгубили су 50 авиона и имали 70 погинулих ваздухопловаца.
Коњички скок 1944. године
Немци су извршили ваздушни десант на Дрвар. Тита спасавају и Стаљин и Черчил, једни и други шаљу летелице и Тито неће у савезнички авион. Без обзира на то, Руси га искрцавају на обалу где се налазило 3.000 енглеских командоса, под командом Тома Черчила. Али на острво долази, нико други до Рандолф Черчил, син Винстаона Черчила у специјалну мисију, два енглеска разарача пребацују Тита на Вис. А Черчил цинично: ''Нека се кува у свом сосу и 'тигар'' је у кавезу.'' Ту реч ''тигар'' је користио и за кнеза Павла, али у другом значењу.
Тито после лети у Совјетски Савез, 11 авиона га прате, а савезници изненађени, јер им је за кратко изашао из кавеза. Тито се нелагодно осећао на Вису (блага реч) јер сам навео да се ту налазило 3.000 британских специјалних командоса под командом већ поменутог Тома Черчила.
И у руској игри Тито је био велики улог, а нарочито савезничкој (енглеској). Креће и руска помоћ у пролеће 1944. године, али авиони без слетања преваљују огромно растојање, и да би Стаљин боље снабдевао Тита, савезници дозвољавају Совјетима да им авиони слећу у базу у Барију. Тито, 1944. године, моли Стаљина и Молотова да њихове трупе крену на југ, што Црвеној армији није баш ишло у прилог, осим интересних игара, зашто су имали понуду још у пролеће 1940. године, када је енглески амбасадор у Москви, на тражење енглеске владе, одржао састанак са Стаљином, где му је понудио Балкан. Имамо више пута предлоге подела и договора. Прво Јалта (80:20% у корист западних савезника) 1944. године Москва (Стаљин – Черчил) о подели Југославије. (Нису још били сигурни у Тита) И после Титове молбе, Стаљину и Молотову, они крену према југу и траже сагласност Тита да њихове трупе уђу у Југославију, што је,тобож, изненадило и зачудило савезнике. И шта се заправо одиграло у бившој Југославији - Стаљин и совјетска војска нису ишли западно од Краљева, а Енглези од острва, иако су били присутни много пре Стаљина и имали доста трупа у Италији и Африци. Енглези нису хтели да дозволе да Хрвати много настрадају као највећи кривци за српско страдање.
На крају, код наших историчара пролази историјска фатаморгана, да Американци нису били за неке потезе Лондона и Черчила, а заправо су они били стратешки и најближи партнери, и као да су били затечени енглеском политиком. Бомбардовање Србије 1944. године више пута је поновљено, па и на сам Ускрс, а српски четници (а не Титови партизани) спасили им 500-600 пилота.
Да иронија буде већа, Черчил после рата губи изборе од Бевена, а малтене се извињава краљу Петру Другом да су „изгубили и погрешили“ у Југославији. И ко верује да је Југославија карта која је њему старом лисцу испала из шпила, највећи је наивац. Или да је, тобож, Тито преварио „наивног“ Черчила!?
Шта је Дража требао да уради на крају рата, када на позив краља Петра Другог није своје јединице ставио под команду партизана. А како би и смео, јер све до тада су Енглези глумили да су на страни емигрантске владе. Зашто сво време рата Енглези нису извршили притисак преко Стаљина на Тита да своје јединице стави под команду ђенерала Драже и легалне емигантске владе или барем да га натера да престане са грађанским ратом који сигурно није ишао у прилог антифашистичким напорима савезника.
Можда је Дража требало да ратује са Црвеном армијом и партизанима и да још много нашег народа изгине. А можда је то, заправо, и био циљ Енглеза, који су на крају рата спасили Павелића, а неке четнике послали назад у Титову кланицу. Можда неко и верује да би они (Черчил) управо тада пружили помоћ Србима
Преговори који то нису (као и увек)
Године 1944. крећу преговори емигрантске владе и Тита. Чувени разговори Тито – Шубашић, на енглески предлог (Черчилов), преговори два Хрвата, срећом те за бана Хрватске није постављен Јурај Крњевић, што је био Мачеков предлог, а кнез Павле није прихватио, већ је хтео да то буде неко веран круни. Јурај Крњевић је био радо виђен гост у Черчиловом кавинету. Он није био веза не само Мачека, већ и Павелића са Лондоном. Прво је пао договор да ће у Југославији бити федерално уређење, што је био уступак Шубашића Титу.
Из године 1943. имамо извештај SOE (Службе за специјалне операције) где се у јеку највећег погрома Срба, њима не верује и предлаже федералистички принцип. Договор Цветковић – Мачек (из 1939. године) био је да се Југославија федерализује (српски, хрватски и словеначки део) а Титов уступак да се одлучује да ли ће Југославија бити монархија или република, да се гласа о томе после рата, што је и било урађено, али као фарса са глувим куглицама и уз будно око и ухо Удбе.
Мит о Титу лажан и наручен
Сада више није ни дилема ко је довео Тита на престо – Черчил или Стаљин? Право питање је, кад је он постао Западни играч? Да ли се вешто претварао па је тек касније то постало очито? Доста тога говори у прилог да је он то постао после 1945/6. године, а пре 1948. године (пре резолуције Информбироа).
Тито је после рата хтео балканску федерацију, против које је био и Стаљин. Помагао је и грчке партизане, и тиме је ишао чини се преоштро против Енглеза, а Грке је и Стаљин напустио на миг Енглеза јер нису хтели да буде угрожена Турска (мореузи). Стаљин је имао осећај докле треба и сме да иде а да са друге стране не изазове непотребне реакције.
Шта се код нас (Срба) десило? Појавио се недавно телевизијски серијал о Титу као ''балканском Спаситељу'', очигледно наручен и подржан споља, да Срби никада не изађу из идеолошке провалије југословенства и комунизма, које су биле енглеске замке Србима. То раде и историчари Чедомир Антић и Предраг Марковић мистификујући „лик и дело Маршала“.
Боље да научите нешто о стратегији, Источном питању, европској равнотежи, балансу снага... да Балкан није никада, а нарочито Југославија, интересно подељена. Само нам отежавају посао да се тај мит што пре разбије (демистификује). Научите нешто од наших озбиљних интелектуалаца попут Светозара Милетића или од проф. Смиље Аврамов. Нису толико одговорни Хрвати колико они који су стајали иза њих и подржавали их у њиховој антисрпској политици.
Многи су свесни и да је Покрет несврстаних стратешка пројекција Енглеза, као и сама Југославија да ослабе Стаљина, да се деси да Москва није једини центар идеологије комунизма те да их стратешки ослаби на Балкану и Трећем свету. И Устав из 1974. године је британски услов, предлог још из 1943. године, јер су знали да морају имати карту на коју ће заиграти после Тита. Чак се и Черчил хвалио како је кумовао „покрету несврстаних“ са јасном стратешком свешћу чему ће то њима да послужи. Само Срби остају вечито у самозаблудама и самозаваравањима не желећи да се суоче са непријатним истинама о себи и својој прошлости.
Др Душан Тубић