Pedagogija u Srednjem veku
Датум: 31.07.2014


Branislav Milutinovic

SREDNJOVEKOVNI KORENI SRPSKE PEDAGOSKE TERMINOLOGIJE*

Apstrakt: Srpski srednjovekovni tekstovi daju mogucnost da se objasne izvesni termini koji se danas upotrbljavaju u skolama i obicnom zivotu. Medutim, njihovo znacenje u srednjem veku vrlo cesto odudara od danasnjeg znacenja. Na primer, iz reci uciti izvedene su reci ucitelj i ucenik koje nisu imale tako usko znacenje kao danas. I termini vaspitanje, nastavnik i dr. korene imaju u srednjem veku, ali i drugacije znacenje: vaspitanjehranjenje, nastavnik ili nastaviti – uputiti, pokazati put.

Kljucne reci: uciti, nastaviti, nastavnik, vaspitanje, ucitelj, prosveta, nauk.

Razvitak kulturnog zivota na tlu srednjovekovne srpske drzave belezi se od nastanka prvih srpskih drzava. Uslovi za kulturni razvitak kod Srba bitno su napredovali sa obrazovanjem drzave Stefana Nemanje i velikom reorganizacijom crkvenog zivota, koju je izveo Nemanjin sin Sava. Taj uzlet kontinuirano ce trajati do prve polovine XV veka, kada je u despotovini Stefana Lazarevica i Durda Brankovica obrazovanost dostigla vrlo visok stepen. Jedini ostaci pedagoske doktrine iz srpskog srednjeg veka kao i podaci o ucenju i nastavi poticu bas iz ovog perioda srpske drzave.

Izvori koji direktno govore o skolama i ucenju su vrlo oskudni. Zato se u traganju za istorijom srpskog srednjovekovnog skolstva i najstarijih pedagoskih ideja mora ici od leksike srednjovekovnih tekstova u kojoj se reflektuju predstave o onim aktivnostima za koje se interesuje istorija skolstva. U njima se otkrivaju i koreni danasnje srpske pedagoske terminologije.

Rec uciti nalazila se u najstarijim crkvenoslovenskim tekstovima i oslanja se na slovensko jezicko nalede ali znacenje dobija tek u hriscanskom verskom zivotu. Tada ce oznacavati davanje hriscanskog moralnog saveta, kao podsticaj za zivot u hriscanskom idealu. Pojam ucenje imao je, danasnjim recnikom kazano, vaspitni sadrzaj. Hriscansko poucavanje predstavljalo je najopstiju duznost svestenstva, koje je zbog svoje funkcije u drustvu cesto nazivano uciteljima. Oslonjeni na crkvenu tradiciju u svom poucavanju popovi su morali “da gledaju knjige i da ispravljaju grubosti ljudske”. Sva svestena lica mogla su nositi zvanje ucitelja.

Termin uciteljstvo, iako je bilo vezano za rad sa knjigama, pa i za ucenje dece, u srednjem veku bilo je daleko siri pojam nego danas. I termin ucenik nije shvatan siroko kao termini uciti i ucitelj. Nije svako ko je slusao svestenicke savete nazivan uceni-kom. Ucenik je najcesce mladi monah, saradnik starijeg monaha, svestenika ili clana jerarhije. Sveti Sava “ucase svoje ucenike dan i noc”, kaze Domentijan, a iz konteksta se vidi da ih nije ucio citati i pisati vec im je govorio o prolaznom zivotu na ovom svetu i o postizanju hriscanskih vrlina.

Iz istog korena proizasla je i rec uciliste, koja je imala usko znacenje mesta gde se deca obucavaju. Termin je nestao u 18. veku, ocuvavsi se u terminu vseuciliste, koji se nije odomacio u Srba. Uciliste se pojavljuje i u prevodima gde god je rec o ustanovi u kojoj se mladez obucavala. Inace, rec skola se nije upotrebljavala u srpskim srednjovekovnim tekstovima.

Ucenje u uzem smislu moralo se u srednjovekovnim tekstovima blize odrediti. Najcesce se to nazivalo “uciti knjigam”, “ uciti svetim knjigam”,”uciti reci knjige”, “uciti deti”, “uciti otroke”.

Rec nastava je, slicno terminima izvedenim iz korena uciti, u modernu srpsku kulturu dosla iz srednjeg veka. Sama rec u ovom obliku nije se upotrebljavala, ali su upotrebljavane reci nastavnik i nastaviti. Osnovno znacenje reci nastaviti bilo je pokazati put, uputiti. Nastavnik je onaj koji pokazuje put, upucuje. Razume se, ova metafora ima u vidu ispravan put hriscanskog zivota. Obracajuci se svojim ucenicima Sava Nemanjic je govorio “Jer on je nastavnik svakome dobru i dobri ucitelj… ”, misleci na Isusa Hrista. U Hilandarskom tipiku Sava navodi u naslovu manastir Presvete Bogorodice Nastavnice, tj. Odigitrije.Za njega (sv.Savu) Domentijan kaze “bogonosni nastavnik”. Zato je nastavnik vaspitac u modernom smislu te reci.

Termin vaspitanje takode potice iz srednjeg veka. U prvobitnom obliku oznacavao je hranjenje, othranjivanje. Ali, navodi Stefana Prvovencanog da je vaspitanije dobio od oca, moze se razumeti da je tu podrazumevao celokupno telesno i duhovno uzdizanje do vremena njegovog uzrasta za samostalni zivot. Ima slucajeva kada se termin upotrebljavao da oznaci ucenje, poucavanje. Sveosvecenim episkopima srpskim arhiepiskop Sava I se obratio recima: ”Ceda moja ljubima, i braco moja bogom izabrana, Hristom objavljena i mnome vaspitana.” I kada se Nemanja spremao da napusti Srbiju, po recima njegovog biografa, sina Save, on “skupi svoju blagorodnu decu i sve izabrane boljare, male i velike, i … poce im govoriti… Ceda moja vazljubljena i od mene othranjena…” Tu se svakako ne misli na othranjivanje u bukvalnom smislu. To pokazuje navod arhiepiskopa Danila II kada o arhiepiskopu Savi III kaze “Svetie Gori bi vaspitanie i naoucenie,” zeleci da istakne njegovu dobru pripremljenost za uspon do najviseg mesta srpske crkvene jerarhije.

U srednjem veku korene ima i termin prosvetiti iz koga su izvedeni termini prosveta i prosvetitelj. Osnovno znacenje je sirenje svetlosti, uklanjanje tame, progledavanje. Naravno, vezano za sirenje svetlosti vere, pa su tim obelezjem najvise pocasceni Sava i Nemanja. Prosvecivanje je, kao i ucenje, pre svega versko uzdizanje pa tek sirenje znanja. Jedan tekst iz 15. veka pokazuje misljenje svetogorskog monaha Grigorija da prosvecivanje ne treba traziti samo u knjigama, vec u dusi, ali kao sto je knjiga ispisana mastilom tako i dusa da bude ispisana duhom svetim. Smatramo da bi zakljucak o suprotstavljanju knjige veri bio pogresan i da Grigorijeve reci pre znace da obrazovanost trazi dopunu u poboznosti.

Sveopsti termin koji bi u sebi sadrzavao sve navedene delatnosti, kao sto danas postoji u reci nauka, u srednjovekovnim tekstovima se ne pominje. Javlja se rec nauk, ali je njeno znacenje daleko od danasnjeg. Onaj koji je stekao znanje iz knjiga nazivan je kniznik ili knizevnik, a neznalica ili nepismen oznacavan je kao nekniznik. Izraz znanie obelezava samo obavestenost o konkretnoj stvari, a opste znanje se oznacava sa vedenie. Stoga nev -zda oznacava neznalicu. Taj izraz je posebno koristio Konstantin Filozof, pripisujuci ga svojim protivnicima. Pod uticajem grckog jezika razvijala se srpska terminologija tezeci da se u srpskom izraze neke distinkcije. Tako se za teorijska ili naucna (episteme) i prakticna (tehne) znanja pod grckim uticajem jasno stvorila razlika. Za “episteme” odgovarajuci izraz je hudozestvo, a za “tehne” je hitrost. Stoga je hudoznik znalac, naucnik, a ne umetnik. Srbi su tokom srednjeg veka upoznali i grcki termin paideia iz koga je izvedeno ime pedagoske nauke. Uneli su je u svoje recnike prevodeci je sa nakazanie. Koren reci za obrazovanje i obrazovanost je u osnovi glagola kazati. Zato smo i sigurni da rec nakazanije je vezana za obrazovanje, jer suprotno, neobrazovan, izrazavan je pridevom nenakazan, koji je posvedocen od pocetka 13. pa sve do 15. veka.

???

Srpski srednjovekovni knjizevni tekstovi omogucavaju da se istraze poceci obrazovanja i vaspitanja u srednjovekovnoj Srbiji, kao i to da se utvrde pojedini termini koji se i danas upotrebljavaju u nasem obrazovnom sistemu i obicnom zivotu. Njihovi koreni su u dalekoj istoriji nasih naroda. Oni su se vremenom menjali i prilagodavali datom istorijskom trenutku, ali su do nas dospeli cesto u sasvim izmenjenom obliku. Pre opseznijih istrazivanja nije moguce odrediti znacenje termina kojima su obelezavane neke najopstije kategorije kao “razum”, “smisao”, “um” i drugi. Mudrost je zamisljana kao i danas, nezavisno od obrazovanosti, ali tadasnje srednjovekovne izreke uporeduju " “muza mudra bez knjige" sa plotom bez potpore koji se drzi dok ne dune vetar, a kad vetar dune onda pada, kao i mudrac bez “knjiznih potpora”. Pamet je znacila samo pamcenje i secanje, dok je ono sto se danas podrazumeva pod pamecu obelezavano terminom "smisao".

Zapadnjacki termin doktor za ucenog coveka u srpskim tekstovima se ne pominje. Samo u jednoj pohvali kneza Lazara, nastaloj za vreme Stefana Lazarevica, kaze se da se starao o pravo-slavlju uz pomoc “ucenih doktora”.

Ovde smo naveli samo nekoliko primera s ciljem da obratimo paznju na ovu problematiku kojoj bi trebalo posvetiti vise prostora u istrazivanjima nase istorije pedagogije.

Branislav Milutinovic

Medieval Roots of the Serbian Pedagogic Terms

(Summary)

Serbian Medieval tedzts are convenient for an edzplanation of some terms utilised in schools and everydey life. Their Medieval meaning, honjever, often differs from the contemporary meaning, e.g. the njords ucitelj (teacher) and ucenik (pupil) njere derived from the njord uciti (learning). Those njords did not have their meaning as limited as nonja-days. Other terms, such as vaspitanje(upbriging), nastavnik (master), etc. had their roots in Medieval times but adopted different meanings: vaspitanje hranjenje (upbriging – feed(ing)), nastavnik or nastaviti – uputiti, pokazati put ( master or the one njho is directing – directing pointing the njay).

*Наслов нашем раду дали смо по делу реченице из рада академика Симе Ћирковића, Писменост и образовање у Србији (XIII-XV.в) у: Работници, војници, духовници, Друштва средњовековног Балкана, Equlibrium, Београд 1997, 396-422. Исто, 402

V.Jagic, Opisi i izvodi iz nekoliko juznoslavenskih rukopisa, JAZU, Starine VI, Zagreb 1874, 196; С. Ћирковић. Писменост и образовање, 402

“Всакъ бо оучителъ, рекоу же иепископъ или презвуеръ или инъ оучителъскыи санъ…”. Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Београд 1902, бр.19

С. Ћирковић, Писменост и образовање, 402

Доментијан, Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона,приредила Проф.др Радмила Маринковић, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ.4, Београд 1988, гл.XXIV, О поучавању ученика, 184, 188. Апостол Павле: “Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас”. Дјела апостолска, гл. 20, 31

Константин Филозоф, Повест о словима, превод Гордана Јовановић, Стара српска књижевнпст у 24 књиге, књ.11, Београд 1989, 68

С. Ћирковић, Писменост и образовање, 402

На пример, Немања је своје синове и кћери научио “светим књигама” и “васпита их у свакој доброј вери и чистоти” (Доментијан, Живот св.Симеона, 252), а посебно Растка “научише светим књигама” (Доментијан, Живот св.Саве, 56).

Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских, припредили: Гордон Мак Данијел и Дамњан Петровић, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 6, Београд 1988, 194

С. Ћирковић, Писменост и образовање, 409

Доментијан, Живот св.Саве, 186, 55; Свети Сава, Сабрани списи, приредио: Проф. др Дими-трије Богдановић, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ.2, Београд 1986, 43; примери у: Ђ. Даничић, Рјечник из књижевних старина спских, дио други, Вук Караџић, Београд 1975, 126

С. Ћирковић, Писменост и образовање, 403

Доментијан, Живот св. Саве, 188

Св.Сава, Сабрани списи, 100

С. Ћирковић, Писменост и образовање, 403

Исто

Исто, 404

Списи св.Саве, Владимир Ћоровић, СКА, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, прво одељење, књига XVII, Београд – Ср. Карловци 1928, 102 ( некнижьнь), 208 у Речнику (српскословенко-грчки део): некнижьнь, некнижьникь; Ђ. Даничић, Рјечник 1, 458; Св. Сава, Сабрани списи, гл. 19, 69 преводи се са “неписмен”.

Константин Филозоф, Повест о словима, на више места

Списи св.Саве, В.Ћоровић, 59 , 208 ; С. Ћирковић, 404

С. Ћирковић, 405

Ђ. Трифуновић, Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и косовском боју, Крушевац 1968, 292-310; С. Ћирковић, 405.

http://www.komunikacija.org.yu







Овај чланак је са Vidovdan.org
http://www.vidovdan.org/arhiva

URL чланка је:
http://www.vidovdan.org/arhiva/article38.html