Novembar 18, 2006. Beograd
Oliver Vulović
KOSMET, EVROPSKA ČAŠA OTROVA
Kosmet polako ali sigurno, postaje časa otrova koju neće ispiti samo Srbi. Špancima, Rumunima, Moldavcima, Slovacima, Francuzima, Gruzinima, Rusima, Makedoncima, Crnogorcima i Grcima u i onako ne baš mirne snove počinju sve česće da uleću košmari prepuni glasova iz pozadine u kojima se čuju imena sledećih oblasti: Katalonija, Baskija, Korzika, Erdelj, Osetija, Abhazija, Čečenija, Pridnjestrovlje, Ilirida, Epir i Malesija. Njihovi medjusobni razgovori o sudbini Kosmeta me podsećaju na jednu situaciju koja se krajem proslog veka dogodila u američkoj drzavi Gvajani.
Tamo su se na jednom mestu, u gradu Dzonstaunu, okupili svi pripadnici jedne izuzetno jake i bogate sekte koja je propagirala samoubistvo kao jedini civilizovani i Bogom opravdani način završetka čovekovog života. Razlika u mišljenju je bilo samo u tajmingu, to jest, sporilo se oko toga da li "Bog više voli da se samoubistvo odmah izvrši ili onda kada se nasluti dolazak kraja samog po sebi". Ovi prvi su bili jači i bilo ih je više, tako da su sa njima na silu, otrov morali da popiju i oni koji su hteli da ritualno samoubistvo urade mnogo kasnije, onda kada budu to sami poželeli i kada im život i onako bude blizu fizičkog kraja, ako tada jos uvek budu isto mislili. Pošto su radi privilegija i blagodeti koje je centrala sekte za života pruzala svojim i iskrenim i neiskrenim sledbenicima već bili usli u vrzino kolo, ni potonjima nije bilo spasa i nadjeni su mrtvi sa čašom u ruci. Oni koji su istrajavali na otporu čaši koja je kružila, ubijeni su bezobzirnije.
U skladu sa ovom poučnom pričom, pomenute države u kojima se nalaze sporne oblasti, počele su lagano da shvataju da času otrova koju su Amerikanci i Nemci namenili Srbima u vezi Kosmeta, neće morati jos dugo da čekaju da vide i na svom stolu, uprkos tome što se obe sile maksimalno trude da im objasne da je "rešenje pitanja Kosmeta jedinstveno, neponovljivo i na drugim meridijanima neprimenljivo".
U javnim mnjenjima država koje i same imaju svoja blago tinjajuća Kosova sve česće se čuju glasovi otpora politici nametnutog i svršenog čina nezavisnosti Kosmeta, medjutim njihovi predstavnici u medjunarodnim forumima su još uvek u dubinama slasti privilegija koje im trenutno nude i na duži rok obećavaju medjunarodni a i šiptarski mentori tako da im je veoma lako i jednostavno da kratkovido, pristajanjem na nakardano rešenje za srpski Kosmet u budućnosti verovatno osakate i unakaze sopstvene države i narode.
Koštunica i njegovi nemaju baš puno smisla za pričice iz života, ali se nekako naslućuje da je poenta njihovih političkih istupa bas ukazivanje na situaciju u kojoj će se u bliskoj budućnosti naći gore pomenute države ukoliko dozvole rasparčavanje Srbije. Ahtisari i pajtaši će probati sistemom, sve što nije zabranjeno - dozvoljeno je. Oni misle da ne pominjanjem same reči nezavisnost ili suverenitet u novoj rezoluciji Saveta bezbednosti OUN, omoguće Šiptarima da nezavisnost na delu naše zemlje dobiju putem priznavanja od strane zainteresovanih država pojedinačno. Tim putem su i španski fašisti, koji su u početku gradjanskog rata vladali samo malim parčetom drzave, preko medjunarodnog priznanja od strane Nemačke i Italije, trenutno dali legitimitet masakrima koje su napravili nad republikancima i kasnijem pedesetogodisnjem uzurpiranju vlasti na kompletnoj teritoriji Španije. Tim putem su i hrvatske Ustaše smatrale da imaju legitimitet da izvrše genocid nad srpskim narodom. Jednostavno Ahtisari kao medjunarodno priznati i prihvaćeni način resavanja problema naše pokrajine ne vidi u medjunarodnom pravu već inspiraciju crpi iz istorije postojanja fašističkih marionetskih režima. Današnji okupirani Kosmet kao takav i jeste pravi primer fašističkog marionetskog režima ali je kao takav primer koji treba izbegavati a ne primer koji treba medjunarodno afirmisati i legalizovati, što Ahtisari i Roan neumorno pokušavaju da urade.
Rešenje koje se priprema za Kosmet neće biti samo krvavi početak privremenog srpskog zatiranja u tom delu Evrope. Ono će biti i slika i prilika takodje haotičnog pa i krvavog stanja koje će verovatno moći da se vidi u dobrom delu Evrope u ne tako dalekoj budućnosti. Ni jedan rat većih razmera nije počeo pojedinačnim zločinom iz strasti, mada su to već dva puta pokušali da kao razlog iskreiraju u Bosni, već ozbiljnim zločinom protiv medjunarodnog mira, to jest, zločinom protiv države. Istorija nas uči da će i takozvani projekat nezavisnog Kosmeta, vrlo verovatno biti inicijalna kapisla novih medjuevropskih sukoba i krvoprolića. Bojimo se da će Bušov rat civilizacija će biti samo blagi valer u odnosu na tamne boje kojim će nas kontinent biti ofarban zbog današnje osione politike prema jednom od svojih malih hrišćanskih naroda.
