Ni američki predsednik Džordž Buš nije baš uveren da je Čarls Darvin bio u pravu kad je tvrdio da je čovekoliki majmun njegov predak. Ali, bar za sada, niko u njegovoj zemlji nije zatražio da zbog takvog svog stava podnese ostavku. Srbi su, međutim, stali u beskompromisnu odbranu lika i dela slavnog engleskog prirodnjaka i filozofa i na kraju uspeli da sateraju u ćošak ministarku prosvete koja se usudila da iz nastave biologije za osmi razred izbaci baš ta dva časa koja obraćuju temu kako je čovek postao od majmuna. Ljiljana Čolić je posle samo šest i po meseci ministrovanja podnela ostavku, Darvin je zadržao svojih (ne)zasluženih četrnaest časova u osnovnom obrazovanju, mada se u mnogim razvijenim zemljama njegova teorija izučava tek u srednjoj školi i u manjem obimu, i sve je, konačno, došlo na svoje mesto. Da li?

- Na svu sreću, Buš i ja smo istomišljenici jedino kada je reč o Darvinovoj teoriji evolucije - smeje se Ljiljana dok započinjemo razgovor u njenom malom stanu u socrealističkom soliteru u Zemunu.

Kratka kosa, krupne sjajne oči, srdačnost i otvorenost bez suzbijanja emocija nagone gosta da se naglas zapita šta se desilo sa onom ministarkom, strogog držanja i konzervativnog izgleda posleratne učiteljice, koja je izgledala bar deset godina starije od naše sagovornice.

- Ništa. Samo sam se rasteretila - kaže Ljiljana i pokazuje nam svoju tek izašlu knjigu "Put, pripovest jednog neuspešnog ministra prosvete" koju je izdala "Hrišćanska misao". - Napisala sam ovu knjigu jer sam smatrala da iza mene treba da ostane svedočanstvo o tome kako je izgledalo tih šest i po meseci na ministarskoj dužnosti. Jer samo ja znam kako je to bilo. Dvadeset četiri sata sam bila u svom poslu, sanjala sam ga. Ministarstvo prosvete je veliki i težak resor posebno u situaciji sa tako ekstenzivno i intenzivno započetim reformama. Više od dve hiljade škola, osamdeset i jedan univerzitet, potpuno neopravdana navala otvaranja privatnih fakulteta. Dakle, mnogo problema. S druge strane, novinari su prema meni imali jedan neprijatan i ofanzivan pristup. Ponekad i ucenjivački. Oni su u velikoj meri bili instrument onih koji su želeli da ja na toj funkciji ne ostanem ili ne uradim ono što sam nameravala.

Broš za profesorku

Kulminacija napada na nju desila se kada je stih "od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba" pripisala Desanki Maksimović.

- Mnogi su me nepromišljeno ispravljali i te stihove pripisivali, pogrešno, Branku Radičeviću. Ja sam se našla na stubu srama iako je njihova greška još veća.

Ističe da je i dan-danas duboko uverena da je, ne samo što se tiče preusmeravanja dva časa iz biologije nego i drugih njenih osporavanih odluka, bila u pravu. I da ne bi popustila pod pritiskom javnosti da se samo o njoj radilo.

- Ostavku sam podnela silom prilika jer sam smatrala da nemam pravo da otežavam rad predsedniku svoje stranke i predsedniku vlade koji mi je i poverio mandat ministra prosvete i sporta. Onog trenutka kada sam shvatila da smo samo na neki način on i ja na jednoj strani, a svi ostali na drugoj, povukla sam se.

Prošlo je gotovo godinu dana od ostavke, da li je na nekoga ljuta?

- Ne. Iako me je od svih ministara jedino Velja Ilić bezrezervno podržavao, trudim se da u sebi ne gajim negativne emocije jer su takva osećanja pogubna za nas same. Neću da trujem sebe.

A da li poznaje svog naslednika Slobodana Vuksanovića i da li je razgovarala sa njim od kada je on stupio na dužnost?

- Poznajem ga površno. On je još na početku svog mandata rekao da me se stidi i da mene treba što pre zaboraviti. Prema tome to nije čovek sa kojim bih ja želela da ostvarim komunikaciju.

Danas je dr Ljiljana Čolić "samo" vanredni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu. Govori turski, arapski, engleski i služi se francuskim a predaje na predmetima osmanski jezik i osmanska diplomatika sa paleografijom. Za ovaj poslednji je nedavno napisala udžbenik prvi u SCG ali i u bivšoj Jugoslaviji. Za neupućene, dr Čolić je posvećena nauci o poveljama, odnosno veštini čitanja i tumačenja starih rukopisa.

- Ovaj smer na Filološkom fakultetu upisala sam iz čistog mladalačkog intelektualnog avanturizma. U materiju se ulazi napornim, upornim i redovnim radom. Potrebno je tragati po arhivima, ulaziti u tajne osmanskog, arapskog pisma. To je vrlo težak i redak zanat i malo je onih koji se za tu struku opredeljuju. Oko milion dokumenata iz osmanskog perioda odnosi se na našu nacionalnu istoriju i imaju značaj za poznavanje sopstvene prošlosti. Mnogo je neistražene građe, a malo istraživača koji se time bave. Neke od tih dokumenata u toku nastave dešifrujemo studenti i ja na predmetu osmanska diplomatika sa paleografijom. Na primer, zanimljiv je dokument koji se odnosi na kragujevačku kasabu 16. veka gde su hrišćani optuženi da u kafani koja se nalazi preko puta džamije sprovode blud i razvrat. Mojim studentima kažem da pokušaju da zamisle tu šumadijsku seljanku u šesnaestom veku koja sprovodi blud i razvrat!

Kako su njeni studenti reagovali na prvom predavanju posle ostavke?

- Dok sam bila ministar, nijedan čas kao profesor nisam izgubila niti me je iko menjao. Moji studenti su bili sjajni i tokom trajanja mog mandata i kada se on, da tako kažem, skandalozno završio. Pravili su se da ništa ne znaju i nikada o tome nismo razgovarali. Svi smo se pravili kao da se ništa nije dogodilo i radili svoj posao. To je jedna divna, tiha podrška i ja sam mnogo zahvalna na njoj. Moji studenti, apsolventi, na apsolventskoj večeri su učinili nešto što nijedna generacija pre njih nije. Poklonili su mu mali broš, bižuterija. Rekli su: "Videli smo da vi volite broševe." Taj gest mnogo govori sam po sebi.

Član Glavnog odbora DSS od njenog osnivanja i jedan od osnivača za sada nema drugih funkcija u stranci.

- Period odmora mi je dobro došao. Sad ovo malo vremena koje imam posvećujem porodici i prijateljima. Na Dunavu već godinama stoji usidren jedan stari šlep i on je mesto naših stalnih sastajanja već decenijama. Kultno mesto za moje prijatelje i mene. Inače, stojim na raspolaganju svojoj stranci i, iako će zvučati malo prepotentno, svom narodu. Volim narod kome pripadam i ta moja ljubav je bezuslovna. Imam svoju profesiju, političke ambicije nemam, ali želju i volju da radim imam.

Podrška i od američkih marinaca

Rođena je Zemunka. Roditelji, otac Branislav, inženjer u penziji, mama Stanislava, ekonomista, takođe u penziji i četiri godine starija sestra Marija žive u njenom komšiluku.

- Vrlo smo vezani kao porodica - kaže. - Tačno je da su mog oca u njegovom preduzeću, zbog poštovanja verskih običaja, zvali vladika Danilo. Potičem iz hrišćanske, pravoslavne porodice. Krštena sam sa dvadeset i devet dana u crkvi Svete trojice u Zemunu. Od kada imam svest o sopstvenom postojanju, imam i svest o postojanju gospoda Boga. U takvoj sam porodici odrasla i to je za mene neodvojivi deo mog bića, mog poimanja sveta i stvarnosti. Ja izvan vere ne umem i ne želim da razmišljam. Mi se nikada nismo prikrivali u poštovanju svojih verskih običaja a nismo se njima nikada ni razmahivali. Shodno porodičnom vaspitanju i tradiciji, nikako ne mogu da pristanem na to da smo postali od majmuna. Znamo da Darvinova teorija još nije potvrđena u nauci. Vek i po se naučnici trude da je upotpune, ali im to nikako ne polazi za rukom. Prema tome, čak i neverujući ljudi ne bi trebalo da je prihvate zdravo za gotovo.

Podršku za svoj stav dobila je od grupa Zagrepčana, stiglo je pismo podrške i od američkih marinaca kao i od čuvenog izraelskog književnika Šloma Kaloa...

- Napadi su dolazili iz Beograda, a podrška iz čitavog sveta. Ali, ta podrška je ostala skrivena od naše javnosti. Posle dva meseca od podnošenja ostavke na jednom stranom sajtu našla sam reči: "S povratkom Darvina Srbija se vraća u normalu." Znači moj stav je zloupotrebljen za još jedno potcenjivanje Srbije.

Kao neoprostivi gresi ministarki su se uzeli i to što je iz prvog osnovne predmet igrom do računara prebacila u fakultativni a kao obavezni ubacila zdravstveno vaspitanje, što je prvacima izbacila engleski kao obavezan predmet, što se usudila da kaže da su mnogi edukativni seminari za nastavnike besmisleni te da takve treba ukinuti ili bar preispitati njihov sadržaj...

- Tačno je da se deca u razvijenim zemljama obučavaju za rad na kompjuterima još od prvog razreda i ja razumem nestrpljenje roditelja da, posle svega što smo prošli, njihova deca krenu putem uspeha. Međutim, deca u razvijenim zemljama ne idu u škole kakve su naše. Prema podacima UNICEF-a više od jedne trećine školskih zgrada u Srbiji je staro više od sto godina. Ako vi imate škole u kojima krov prokišnjava, ako mnoge, čak i u samom Beogradu, nemaju fiskulturnu salu, o kakvim kompjuterima mi pričamo! Drugo, Srbija se polako pretvara u deponiju elektronskog otpada. Putem donacija nama je sa Zapada već stiglo veoma mnogo rashodovanog elektronskog materijala i kompjutera stare generacije. Poznato je da takvi računari emituju viši stepen negativnog zračenja. Smatrala sam da nema potrebe da se deca od sedam godina zrače na takvim kompjuterima. I treće, dok naša deca stignu do stepena zaista funkcionalnog korišćenja računara, dotle će i stići nova generacija kojom će se verovatno upravljati putem ljudskog glasa. Znači, sve što sada uče neće im koristiti kada im rad na kompjuteru zaista bude od koristi.

Uvođenje zdravstvenog vaspitanja izazvalo je podsmeh u javnosti iako, objašnjava dr Čolić, bolesti za koje smo mislili da su prevaziđene, kao zarazna žutica, tuberkuloza, šuga, ponovo bujaju.

- Decu treba učiti elementarnoj higijeni. Roditelji su zaokupljeni egzistencijalnim problemima i ulogu vaspitača škola mora da preuzme u mnogo većoj meri nego što je to ranije bio slučaj. Saglasna sam i da decu treba rasteretiti, ali škola ne može da bude igra. Škola je ozbiljna stvar i obaveza od prvog razreda pa nadalje i ona mora da pruži određeni kvantum znanja.

Prebacivanje engleskog u fakultativne predmete do trećeg razreda uslovljeno je, opet, novcem koji Srbija nema da bi zaposlila nove nastavnike i stručnim kadrovima kojih takođe nema u dovoljnom broju da bi pokrili sve škole u Republici.

- Na jednoj konferenciji za novinare sam rekla da ja nisam ministar prosvete i sporta beogradskog kruga dvojke nego čitave Srbije. Trebalo je da svima omogućim, ono što je bila parola prethodnog ministarskog saziva, kvalitetno obrazovanje za sve a ono podrazumeva i jednake uslove za sve. A to u Srbiji ne postoji. Inače, naučna ispitivanja su pokazala da dete od devet godina, koje tek počinje da uči strani jezik, vrlo brzo sustigne svog vršnjaka koji ga uči od prvog razreda. Onda zašto da trošimo sredstva i da decu uče nestručnjaci. S druge strane, strani jezik se u Evropi nigde ne uči od prvog razreda, u Americi tek od petog. Kda oni ne primenjuju to pravilo u svojim državama, ne znam zašto su vršili toliki pritisak na nas. Osim ako nije reč o smišljenoj pripremi za odliv mozgova iz Srbije.

Za koga školujemo decu

Profesorka Čolić smatra da reforma obrazovanja kakvu je sprovodilo ministarstvo Gaše Kneževića i kakvu nagoveštava njen naslednik Slobodan Vuksanović ide naruku Evropi, ali ne i nama.

- Za naš novac Evropa priprema našu decu za svoje tržište radne snage. Ako uzmemo, na primer, Mašinski fakultet koji je reformisan tako da su osnovne studije svedene na tri godine i da studenti biraju između šesnaest usmerenja, neizbežno se nameće pitanje gde će se ti ljudi zaposliti s obzirom na to da je naše tržište malo?! Bojim se da Evropa misli na sebe, a da mi na sebe uopšte ne mislimo. Jer, ako se uzme u obzir činjenica da, sa izuzetkom Albanije, bela kuga vlada u celoj Evropi, postavlja se pitanje šta će biti sa Srbijom za dvadeset, trideset godina. Mladi će trbuhom za kruhom otići odavde, a Evropa će dobiti obrazovane ljude kakve nema u svom naraštaju. Evropa misli na svoju budućnost.

Iako i sama naučni radnik i istraživač, priznaje da se boji zloupotrebe nauke.

- Uostalom zloupotrebe nauke se uplašio i Alfred Nobel. Protivnik sam i kloniranja i svemirskih istraživanja. I globalizacije informacija. Jer, nikada više nije bilo laži, dezinformacija i opsena. Onom brzinom kojom danas kruže informacije tom istom brzinom kruže i dezinformacije.

Na kraju razgovora bili smo toliko slobodni da dr Čolić pitamo i zašto se nije udala.

- Ne bih znala da vam odgovorim na to pitanje. Ne bi bilo lepo da kažem da je to božja volja jer nije volja božja da iko ne ostvari porodični život. Možda je bilo i neke sebičnosti sa moje strane, ne znam... Najčešće se u brak ulazi iz neozbiljnih veza za koje niko ne bi rekao da će se završiti na takav način, a ja nisam sklona takvim vezama. Možda je trbalo da budem razigranija u mladosti.

Milica STAMATOVIĆ
Snimio Vladimir MARKOVIĆ