Традиција: Божји и људски закон Постављено 16.03.2008
Тема:
Božji i ljudski zakon
U vreme despota Stefana Lazarevića korupcija sudija je bila regulisana jednom jasnom rečenicom: "Kad god sudija ide po zemlji carevoj i svojoj oblasti da nije vlastan uzeti obroka silom, ni bilo šta drugo osim poklona što mu ko pokloni od svoje volje"
Arapska narodna poslovica glasi: "Ne boravi u kraju u kome se zakoni ne poštuju!" I u ono vreme kao i danas vladao je princip podele vlasti, koji podrazumeva podelu na zakonodavnu vlast (Sabori koji su donosili zakone); izvršnu vlast (koja je sprovodila zakone) i sudsku vlast.
U vreme vladavine svetog Stefana Lazarevića, između ostalih, primenjivao se Dušanov zakonik. Bez obzira što je ovaj zakonik proglašen davne 1349. godine, on bi mogao da se poredi sa primenom današnjih zakona zbog pojedinih principa i načela. Dušanov zakonik bio je najsavremeniji zakon u Evropi u ono vreme. Osim Dušanovog zakonika, korišćeni su i zakoni koje je despot donosio. Takvi su Zakon o rudnicima i Zakon o Novom Brdu - kojim je regulisao pitanja o globama, baštinama, vinu, sudu vojvode i kneza, crkvenom sudu, kovnici, mesu, šnajderima, šusterima, kožuharima, drvarima i drugo. Bitne društvene odnose despot je regulisao zakonima, koji su se primenjivali kako je napisano.
Status sudija
U vreme despota Stefana, Dušanovim zakonikom dato je posebno mesto sudstvu i sudijama. S obzirom da se radi o srednjem veku, neverovatno je koliko je Dušanovim zakonikom bilo propisano pravo na nezavisno sudstvo, bez korupcije i mita.Član 107. Dušanovog zakonika kaže: "Kad god sudija ide po zemlji carevoj i svojoj oblasti da nije vlastan uzeti obroka silom, ni bilo šta drugo osim poklona što mu ko pokloni od svoje volje".
Dakle u vreme despotovo korupcija sudija je bila regulisana jednom savršeno jasnom rečenicom, sa jasnim pravilom ponašanja. Danas postoje hiljade teorija koje se bave pitanjem korupcije ne samo sudija, nego i ostalih državnih funkcionera i činovnika, pa čak i pokušaja da se negativne pojave opravdavaju malim platama i slično. Problem je u nepravilnom izboru ljudi, jer ko je sklon korupciji uvek mu materijalna sredstva nedostaju. Despot je sam birao sudije i uz jasna pravila članom 108. bilo je predviđeno "Ko se nađe da je sudiju osramotio, ako bude vlastelin da mu se sve oduzme, a ako je selo da se raspe i opleni".
Članom 168. Dušanovog zakonika bilo je predviđeno "Da sve sudije sude po zakonu, pravo kako piše u zakonu, a da ne sude po strahu cara". Ovo je i najsavršenija norma ovog zakonika uzimajući u obzir istorijski period kada je zakonik donet. Mnogima je iz ovog zakonika poznata samo ova norma i ona se uzima kao sinonim nezavisnog sudstva. Zbog ove norme, ispred imena cara Dušana trebalo je da stoji ne Silni, već pravedni.
Bez obzira koliko je to bio cilj, još u srednjem veku i do današnjeg dana, stiče se utisak da sudstvo nikada nije bilo potpuno nezavisno, pogotovu na našim prostorima. Sve vlasti su isticale ovaj princip o nezavisnosti sudstva. Međutim, "Ne sudi se sa sudijama, sudije su, osudiće te"! Šta to praktično znači?
Danas, partije na vlasti biraju sudije, bez obzira što je proklamovan princip nepromenjivosti sudija. Partija na vlasti uvek može pronaći "zakonite" razloge za razrešenje sudije koji ne sudi po njihovoj volji. To je nevidljivi udarac nezavisnosti sudske funkcije.
Ulica takođe vrši svoj uticaj jer svako uzima za pravo da ceni i komentariše da li je presuda pravedna ili nepravedna, koristeći medijska sredstva, te je sudija prinuđen da, bez obzira na činjenično stanje, vodi računa i o komentaru ulice.
Pravo i interes mnogo puta ne idu zajedno. Kod obavljanja svoje dužnosti sudija je prinuđen da vodi računa o dobrim ili lošim posledicama presude u odnosu na javno mnjenje, pa se često zanemaruju pravda, pravičnost, pa čak i zakonitost.
Sporovi
Danas u Srbiji, po proceni autora ovog teksta, najmanje 50 odsto je sporova između najbliskijih srodnika, sa istim prezimenom. U Jevanđelju je zapisano: "A ja vam kažem da će svaki koji se gnjevi na brata svoga ni za šta, biti kriv sudu", (Mt.5,22). Ovo je dokaz koliko smo se udaljili od Boga.
Ima mnogo tužnih priča iz naše sudnice i sudova o sporovima između roditelja i dece, braće i sestara, o kojima se mogu pisati romani. U nekoliko rečenica opisaću samo jedan primer. Dva rođena brata vodila su spor oko podele nasledstva. Na svakom ročištu stajali su jedan naspram drugog, zakrvavljenih očiju, s puno mržnje, gledali su se pomračenim pogledima.
Tolika količina mržnje, zlobe i pakosti među rođenom braćom izazivala je kod mene sažaljenje i dok sam diktirala zapisnik, okretala sam brojanicu u ruci, moleći se Gospodu da ih oslobodi tolike mržnje i izmiri. Međutim, po Božjoj promisli, jednog dana kad sam planirala da zaključim raspravu i donesem presudu, na poslednjem ročištu, ulaze u sudnicu ova dva brata, svetlih očiju, bistra pogleda, veselih lica, saopštavajući mi da su se izmirili i postigli poravnanje.
Ne treba nam da prepisujemo tuđe zakone, iz zapadnih zemalja, dovoljno je da modifikujemo i prilagodimo naše stare zakone koji odgovaraju našem mentalitetu. Vratimo se našim tradicionalnim proverenim vrednostima, kojih smo se nepravedno odrekli. Razumljivo, ulazak u Evropsku uniju, podrazumeva prelazak na anglosaksonsko pravo - ali odgovorno pravosuđe mora u tom činu da nađe ravnotežu, a ne da slepo prevodi zakone. Pravosuđe i prevođenje nisu sinonimi.
Penologija
Penologija je nauka o sankcijama i načinu izvršenja krivičnih sankcija. Određene odredbe Dušanovog zakonika su ukazivale na tamnice, mada su zauzimale malo mesta u samom zakonu. Tamnice su uglavnom služile kao istražni pritvor i kao sredstvo za naplaćivanje globa.
U tadašnjim tamnicama i današnjim zatvorima nalaze se ljudi koji nisu poštovali zemaljske zakone. I na ova pitanja, kao i na sve ostalo, odgovor moramo tražiti i u Isusovom mučenju kao neiscrpnom izvoru, pošto ništa aktuelnije ni milosnije nismo otkrili u ljudskoj civilizaciji. Ljude s one strane zida, moramo posmatrati kao zalutale ovce koje treba vratiti stadu. Zatvorenike možemo vratiti stadu, normalnom životu dostojnom čoveka, isključivo ako im pokažemo pravi put, Hristov put.
Zanemarena je jedna vrlo bitna činjenica: Gospod naš Isus Hristos raspet je sa još dva zločinca: jednim s leve i jednim s desne strane Njegove. Zločinac obešen na krstu, koji je osetio Isusove Božanske sile, došavši u poslednjem času do pokajanja obraća se Hristu: "I reče Isusu: Sjeti me se Gospode, kad budeš u Carstvu svome. I reče mu Isus: "Zaista ti kažem danas ćeš biti sa mnom u Carstvu nebeskom" (Luka 23/42-43)
Dakle, posle Isusa, prvi u Carstvo nebesko ulazi zločinac, robijaš koji se u poslednjim trenucima zemaljskog života pokajao. I srpski zločinci uz našu pomoć mogu ući u Carstvo nebesko. Uostalom, jesmo li zaboravili da pri svakom pričešću upravo izgovaramo reči koje je zločinac uputio Isusu: "Seti me se gospode u Carstvu Tvome".
Na kraju, umesto zaključka, uputiću poruku narodu:
Srbi, ispraznite sudnice i napunite crkve, Bog će nas spasti od propasti u koju hitamo.
