Вимеров шамар "еврореформистима" у Србији

Ових дана, на страницама "Гласа Јавности" , поново је актуелизован садржај приватног писма немачког дипломате Вилија Вимера, тадашњем канцелару Шредеру. Подсетимо, реч је о закљуцима са Конференције која је 2.маја 2000 те године, одржана у Братислави, а на којој се на неуобичајено отворен начин дебатовало о стварном циљу Натовске агресије на Србију и Савезну Републику Југославију. Данас пуних осам година после овог догађаја, процеси на Балкану и Европи, одвијају се дословно по закључцима овог скупа , који су организовали амерички специјалистички институти.

Косово је признато, као "независна држава" , уз сагласност највећег броја држава чланица ЕУ, у првом реду Немачке, која ето иронијом судбине, није поштовала препоруке управо једног немачког дипломате. Али оставимо то по страни и вратимо се овдашњем одјеку, садржаја једног сензационалног документа. Посебно је занимљива тачка 8. наведеног писма, у којем Вимер тврди, да је на конференцији у Братислави, још маја 2000 те, отворено саопштено "да Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) треба да буде трајно искључена из европског развоја"! Овакво становиште није могуће до краја разумети, уколико се на наведе и први став тачке 8, у којој је наглашено потреба "да Румунија и Бугарска треба да обезбеде копнену везу са Турском". Дакле, копнена веза са Турском, ето зашто су у ЕУ примљене Румунија и Бугарска, односно зашто су САД и њихови поданици из Брисела, свих ових година здушно радили на стварању НАТО државе на Космету, са главним градом "Бондстилом".

Уместо да наша еврореформска класа, прихвати одговорност за катастрофално лоше процене и да „да оставку“, јер је ухваћена у великом лагању сопственог народа, она бесомучно наставља са лажима, по систему "ако нам се не свиђају чињенице, утолико горе по њих".

Ипак, мало људи зна , да је Вимерово писмо, само интерпретација нечега што је одавно написано у америчкој штампи. Наиме, на страницама "Њујорк Тајмса", 2. јануара 1996. године, појавио се готово подједнако сензационалан манифест америчке геостратегије на Балкану, под насловом "Трећа америчка империја". Аутори текста су чланови Савета за иностране послове Хајлбрун и Линд. Ево како циљеве америчке геостратегије дефинишу ови вашингтонски осматрачи: "Уместо да Босну схватимо као источну границу НАТО а, на Балкан би требало гледати као на западну границу нагло ширеће америчке сфере утицаја на Блиском истоку. Ваља се подсетити да је све до Другог светског рата Балкан сматран делом Блиског Истока", уз констатацију "нове америчке улоге предводника једног незваничног скупа муслиманских нација од Залива до Балкана". И следи оно најважније: "Област под некадашњом управом османских Турака, којем свакако припада и Србија (прим. аутора) показује знаке постанка Треће америчке империје", после Прве латиноамеричке створене у 19. веку после америчко-шпанског рата и друге настале у Западној Европи, после 1945. године.

Према томе ствари су потпуно јасне. Наши "еврореформатори" су најобичнији "опсенари" чији је задатак да нас поново врате у Турску, овога пута по налогу вашингтонских стратега. Управо је то и разлог због којег је Турска била прва муслиманска држава која је признала "независност Косова", захтевајући да то исто у име наводне исламске солидарности ураде и остала "муслиманска браћа" окупљена у Светској исламској конференцији. На сву срећу то се за сада није догодило, јер је већина држава са претежно муслиманским становништвом свесна опасности овог правног и политичког преседана. Изгледа да тога није свесна једино наша "еврореформска елита". Она и даље вергла исту причу. До надам се свог али не и нашег краја.