Председнички избори у Монтенегру

Управо завршени председнички избори у Црној Гори и победа кандидата владајуће коалиције Филипа Вујановића, представљају у симболичком смислу, наставак политика расрбљавања Црне Горе. Основни утисак после ових избора је велика надмоћ кандидата владајуће коалиције и недостатак суштинске опозиције тамошњем антисрпском режиму. То што је Андрија Мандић кандидат Српске листе освојио нешто мање од 20% гласова, иако неким далује охрабрујуће је веома слаба утеха за оне који у Црној Гори бране српски идентитет. Тријумф процрногорских странака, заправо је још убедљивији , нарочито ако се Вујановићевим додају и бирачи Небојше Медојевића, који је на истим државно правним позицијама, као и кандидат власти.

После ових избора, потпуно је јасно да ће Црна Гора веома брзо признати независно Косово, што ће односе између некада "два ока у глави", додатно закомликовати. О томе уосталом најбоље сведочи громогласно клицање присталица Вујановића, албанском политичару Ферхату Диноши, познатом по изјави да су Албанци једини народ који се граничи сам са собом.

Посебно поражавајућа је позиција Србије у односу на процесе у Црној Гори. После много отезања коначно је именован амбасадор у Подгорици Зоран Лутовац. Нажалост још један из плејаде дипломата почетника, који је већ на старту показао нестручност и некомпетентност у обављању функције која му је поверена. Наиме, како другачије дефинисати, његово фотографисање са Медојевићем, у сред кампање, осим као дипломатски дилентантизам најгоре врсте. Ово тим пре, што је поменути политичар из Црне Горе, најзаслужнији за противуставно укидање српског језика и протеривање Српске цркве из највишег правног акта у Црној Гори.

Кад смо већ код Медојевића и његова политичка реторика доживела је потпуни фијаско. Ствари у Црној Гори су много сложеније и не могу се решавати пуким реторичким фразама о Европи и интеграцијама. Наиме просечног бирача у Црној Гори и даље много више фасцинира прича о државности него о социјалним темама, више прича о застави, него реална свакодневица једне приватне државе. Садашњи Црногорци су већином такви и шта је ту је.

На овим изборима, губитник је и другопласирани Андрија Мандић који је био кандидат Српске листе, која се показала потпуно немоћном да интегрише гласове, после референдума, разочараних црногорских Срба. Изборни успех у Новом слаба је утеха.

Коначно, губитник је и Србија, која окренута сама себи и не води рачуна о приликама у Црној Гори. Српски народ је тамо буквално препуштен на милост и немилост једне приватне државе, која се ускоро припрема да призна лажну државу. И таман када сам помислио да се Србија неће оглашавати поводом ових избора, погрешио сам. Свом коалиционом партнеру председник Тадић честитао је победу. На здравље!