Извор : Новине “ПРАВДА” , 12-13 април 2008.

Интервју – Љубодраг-Дуци Симоновић

Љубодраг - Дуци Симоновић, човек који је пре отприлике 30 година стао у заштиту спортског умећа и талента, сматра да су Олимпијске игре и збивања у вези са њима увек биле слика конкретног историјског тренутка. Да се иза актуелног инцидента „олимпијска бакља" крије настојање Запада да изазове сукобе унутар Кине услед немогућности да се спречи економска и војна експанзија најмногољудније земље света. Симоновић поздравља потез Милорада Чавића, јер сматра да није имао било какву политичку димензију.

• Колико су Олимпијске тре одраз времена у коме живимо?

- Игре, и збивање у вези са њима, увек су биле верна слика конкретног историјског тренутка. Само успостављање Олимпијских игара у модерном добу израз је империјалистичке политике европских колонијалних сила - каже Дуци Симоновић. - Пјер де Кубертен, званично „отац” модерног олимпизма, није кренуо ка олимпијским врховима са максимом „Важно је учествовати!", већ „Повратити колонијалну славу Француске!" („Rebronzer la France!") и „Обогатите се!" („Enrichissez vous!"). Те речи Кубертен је упутио француској буржоаској младежи у настојању да од ње створи колонијалне фаланге које ће, огњем и мачем, да обезбеде Француској нове колоније. Нешто касније, полазећи од колонијалног искуства Енглеске у Индији, Кубертен се залаже за популаризацију спорта мећу „нижим расама" И на тај начин за њихову духовну интеграцију у светски капиталистички поредак. То је формула за деполитизацију потлачених коју ће Кубертен настојати да примени и на европску радничку класу после Октобарске и минхенске револуције. Олимпизам је, заправо, прва мондијалистичка идеологија са којом је Запад настојао да изврши духовну колонизацију света. То је главни разлог што је олимпизам, као и његов „творац" Кубертен, постао најважнији „хуманистички" мит Запада.

• Ношење „олимпијске бакље"?

- Обичај ношења „олимпијске бакље" увели су нацисти, тачније један од идеолога нацизма и организатор нацистичких Берлинских олимпијских игара Карл Дим који је до данас остао неприкосновени ауторитет у Немачкој. Главни циљ „олимпијске бакље" био је да се, и на тај начин, докаже да је нацистичка Немачка легитимни „настављач" хеленске цивилизације - духовне колевке западне цивилизације. „Олимпијска бакља" представља симболично отелотворење „бесмртног духа антике", пре свега његове милитаристичке и расистичке природе. То су истицали како нацисти, тако и Кубертен. Интересантно је да позивање на „бесмртни дух" паганске Хеладе не спречава хришћанске цркве, као ни друге верске заједнице, да величају олимпизам. Католичка црква иде тако далеко у свом лицемерству да папа Пије XII прима, после Другог светског рата, Италијански олимпијски комитет и благосиља његове чланове који су, по Кубертену, „часни чувари бесмртног духа антике".

• Шта се, по Вашем мишљењу, крије иза инцидента око „олимпијске бакље"?

- Народна Република Кина постаје у економском, војном и самим тим политичком смислу светска велесила. Запад није у стању да спречи експанзију Кине економским и војним мерама, и зато настоји да изазове сукобе унутар ње. Истовремено, кампања „против кршења људских права и права националних мањина" у Кини служи САД и Европској унији да уклони из жиже светске јавности њихову злочиначку политику у Ираку и Авганистану, као и стравичне слике из савремених концентрационих логора које су Американци, уз помоћ земаља Европске уније, успоставили у европским земљама, у окупираном Ираку, као и у бази Гвантанамо на (отетој) територији Кубе. До сада је само у Ираку страдало преко милион и петсто хиљада људи, међу којима на хиљаде деце... И ми сада треба да се обрачунавамо с Кином, и то на основу лажних извештаја са којима Си-Ен-Ен и друге западне „фабрике лажи" засипају свет?! Ми добро знамо како функционише та монструозна машинерија смрти, али знамо и то да је та фашистичка машинерија купила одређени број издајника и у нашој земљи и да ће они, несумњиво, здутно подржати акцију сатанизације Кине као што, уосталом. здушно подржавају сатанизацију наше земље.

• Да ли би било протеста да домаћин Олимпијских игара није Кина, него нека друга земља, Америка или Аусшралија, Где се такође крше људска права?

- Навешћу Вам како функционише америчка и европска „брига за људска права". Године 1988. одржане су Олимпијске игре у Сеулу. На власти је била једна од најкрвавијих војних хунти XX века. Годинама пре одржавања Олимпијских игара, војна хунта је систематски и на монструозан начин убијала опозиционе и синдикалне вође, као и студенте. Упркос томе, војна хунта је добила од Међународног олимпијског комитета „право" да организује Олимпијске игре. Најважнији део „припрема" за Олимпијске игре била је изградња концентрационих логора за противнике режима. У њима је за време трајања Игара било затворено преко 250.000 људи! Све је то, наравно, било „у духу олимпијских принципа". Ниједна земља запада није довела у питање легитимност сеулских олимпијских игара. Тадашњи председник МОК-а Хуан Антонио Самаранч даривао је вође хунте „златним олимпијским орденом", највишим олимпијским признањем. за њихов „немерљив допринос развоју олимпијског покрета". Због чега све то? Због тога што је Јужна Кореја најважнији стратешки простор САД на Далеком истоку који је начичкан америчким војним базама и нуклеарним пројектилима. Толико о америчкој и европској „бризи о људским правима".

• Српски спортисти, учесници Олимпијских тара, морају да се повинују правилима олимпијског покрета и потпишу пред пут у Пекинг интерни договор са Олимпијским комитетом Србије да неће употребити спортско борилиште за истицање политичких или неких других ставова. Шта мислите о томе?

- Да ли то значи да наши спортисти неће, на пример, моћи да носе мајицу са сликом своје земље. или да се сликају испред мапе Србије на којој је Космет њен саставни део? Да ли то значи да неће смети да изјаве да је „Космет колевка српског народа"? Да ли то значи да неће смети да изјаве да је преко 300.000 Срба и других неалбанаца протерано са Космета, и да је на хиљаде побијено и нестало? Да ли то значи да неће смети да изјаве да су Американци бацили на Србију преко 32.000 пројектила са осиромашеним уранијумом чиме је извршена контаминација наше територије која одговара дејству више од 470 атомских бомби које су Американци бацили на Хирошиму и Нагасаки? Како неко може да буде „представник своје земље" а да истовремено буде лишен основних људских и грађанских права - само зато што је спортиста? Шта су спортисти? Моралне наказе, идиоти, роботи, покретни рекламни панои капиталистичких концерна...?

• Да ли ћете протестовати уколико олимпијска бакља буде пролазила кроз Београд?

- Не, јер би се то тумачило као да подржавам нападе на Народну Републику Кину и на њен териториЈални интегритет. Ја сам критичан према Кини# али не желим да се сврстам у ред са онима који се обрачунавају с Кином следећи политику САД и Европске уније - који су данас за свет оно што је у току Другог светског рата нацистичка Немачка била за Европу - рекао је Љубодраг Симоновић.

Александра Ковачевић

фото: Јелена Обрадовић

СЛУЧАЈ „ЧАВИЋ”

Подржавам га

Како гледате на потез Милорада Чавића и да ли мислите да је искоришћен у политичке сврхе?

- Поздрављам га. Сам по себи његов потез нема било какву политичку димензију. Замислите америчког пливача који носи мајицу са натписом „Њујорк је Америка", или немачког са натписом „Баварска је Немачка". Да ли би то била „политичка манифестација"? Наравно да не би.Оно што чини да је натпис „Косово је Србија" „политичка манифестација" јесте чињеница да је Космет отет Србији од стране САД и Европске уније и да се, а то је најважније, српски народ не мири са тим! Да је Чавић носио мајицу са натписом „Косово није Србија", он би постао „херој" Запада, као што су за њих „хероји" битанге са домаће политичке сцене које су спремне да потпишу диктат Америке и Европске уније о отцепљењу Космета од матице Србије - за шаку долара или евра.

Колико је и је ли уопште тај догађај на било који начин сличан ономе што сте Ви урадили?

- Не бих сада да се присећам минхенских Олимпијских игара. Рећи ћу само да се у оба случаја радило о томе да за све треба да важе иста правила - било да је реч о „великој" или „малој" земљи. Нажалост, показало се да је у „међународној заједници" уместо владавине права успостављена владавина песнице.