Традиција: Митрополит Кирил: БИБЛИЈА ТО НАЗИВА ГРЕХОМ Постављено 14.04.2008
Тема:
Митрополит смоленски и калињинградски Кирил
БИБЛИЈА ТО НАЗИВА ГРЕХОМ
Митропилит Кирил, Министар спољних послова Руске Православне Цркве, говори о хришћанским вредностима у епоси пост-комунизма, свом односу према папи у Риму, Владимиру Путину вернику – и расправља са Шпиглом о хомосексуалности
Шпигл: Ваше Високопреосвештенство, после распада Совјетског Савеза чини се да је Руска Православна Црква превагнула над безбожним комунистима. Али, да ли је у стању да попуни духовни вакуум који је уследио?
Митрополит Кирил: Не бих то назвао вакуумом. За време комунизма Црква није могла директно да утиче на друштво, али је утицала на руску културу и свест људи. Сећам се једне жене туристичког водича у манастиру у Волођи почетком седамдесетих. Говорила је о архитектури и сликарству као да држи проповед. Није говорила о Хришћанству, али јој се говор заснивао на хришћанском систему вредности.Није она била једина. Писци и уметници су исто тако говорили. Или би неко угледао срушену цркву и открио нови свет иза суморних монтажних солитера у којима су људи живели. Хришћанске вредности су увек живеле у народу. Оне су и довеле до пада комунизма.
Шпигл: Криминал и корупција су цветали после пада Совјетског савеза. Убиства, пљачке и преваре постали су масовна појава. Зар то није био пораз за Цркву?
Митрополит Кирил: Обнова морала је дуготрајан процес. Примећујемо да је стопа криминала висока и у другим земљама. Осим тога, Русија се тада суочавала са крупним друштвеним променама. Економија нам је била уништена, страни утицаји су расли, па тако и потрошачки менталитет, концентрисање на квалитет функционисања, на постмодернистичке идеје које све релативизују и више не захтевају од нас да разабирамо истину од лажи.
Шпигл: По вашем мишљењу изгледа да садашњост није ништа боља од прошлости.
Митрополит Кирил: Требало је да се Црква неко време на миру обнавља. Атеизам нас је ослабио, и онда смо се суочили с дуплим теретом. Били смо попут боксера коме је рука месецима у гипсу, а онда га наједном утерају у ринг уз гласно бодрење. Међутим, дочекао нас је врстан противник у лику разних мисионара из Америке и Јужне Кореје који су покушавали да преведу руски народ у своје вере. Религија је, такође, маргинализована секуларним начином размишљања.
Шпигл: Да ли је капитализам у суштини гори од комунизма?
Митрополит Кирил: Слободна тржишна економија се свакако показала ефикаснијом од планиране економије. Међутим, за разлику од директора компанија, Црква верује у правду. У том погледу данас немамо ништа мање проблема, чак можда више него у совјетско доба. Јаз између богатих и сиромашних у Русији скандалозно је велик. Тим се питањем ми бавимо.
Шпигл: Сигурно вас саблажњава кад се руски олигарси, са својим јахтама и палатама, шепуре богатством.
Митрополит Кирил: Не приличи Цркви да упре прстом у човека и каже: овај поседује јахте и авионе, одузмимо му богатство и раздајмо га. Тако је било у време револуције 1917. Тада су говорили да рај наступа после конфискације. Уместо тога добили смо пакао. Дај Боже да Русија не понови ту грешку. Међутим, Влада се мора побринути да јаз не постане превелик. Будућност Русије зависи од тога.
Шпигл: Шта Влада треба да учини?
Митрополит Кирил:Наша Црква се залагала за порез на добит чак пре странака. Желимо да видимо и порез на луксузну робу. Али тај се порез не сме употребити за сечење крила новоствореној средњој класи. Нашој држави треба средина која подстиче богате да живе једноставним животом. Многи од њих већ данас чине доброчинства. Богати приватници већ сад плаћају готово све социјалне програме Цркве. Погрешно би било тврдити да су сви богаташи зли а сви сиромаси добри.
Шпигл: Јасно се види да су многи Руси усвојили либерални западњачки начин живота. Предбрачни секс је за многе људе нормална ствар, а само мањина редовно одлази на службе. Колико су чврсто хришћанске вредности укорењене у Русији?
Митрополит Кирил: Духовност се не мери статистикама. Ипак, не плашимо се упоређивања. За мање од 20 година од пада Совјетског Савеза број храмова се учетворостручио, број Епархија је двапут већи, а број манастира се повећао са 32 на данашњих 700. Петнаест хиљада младих студира богословље. С друге стране, иако се у Русији крсти 80% новорођенчади, само 60% Руса себе назива Православним Хришћанима, мање од 10% редовно присуствује службама, а у неким покрајинама чак и мање од тога. Другим речима, уопште више нема потребе да градимо нове храмове, сад морамо да помогнемо нашем народу да схвати колико је важно да се држи хришћанских вредности. А да ли ћемо у томе успети зависи и од тога јесмо ли смо у стању да се одупремо спољним утицајима.
Шпигл: Мислите на либерални Запад. Зашто вам смета, на пример, кад хомосексуалци марширају московским улицама у паради, као у Берлину или Амстердаму?
Митрополит Кирил: Зато што то изопачује границу између добра и зла, између греха и светости. Чак се ни прељуба више не сматра грехом, упркос томе што сваки прељубник осећа да је згрешио. Људска бића имају савест. То ни марксисти нису могли да униште. За све су имали објашњење, комплетну философију по којој, као што и ваши философи у Немачкој кажу, савест представља плод културног развитка. Ипак, било да сте на Папуи Новој Гвинеји, у Минхену или Новосибирску, исти принципи важе свуда: не кради, не убиј...
Шпигл: ... али, не говоре сви људи: не буди хомосексуалац. Зашто би људи крили да су хомосексуалци?
Митрополит Кирил: Библија то назива грехом. Ми не осуђујемо такве људе. Црква је против њиховог прогањања и вређања. Али зашто грех да пропагирамо? Геј парада је бесрамна изложба содомије. Исто тако можемо да промовишемо и друге грехе, као што се већ дуго ради на телевизији. Тиме се изопачује јавни морал. Задатак Цркве је да грех назове грехом. У супротном више не служи сврси. Нажалост, данашњи свет велича слободу избора, а слобода од зла је готово заборављена.
Шпигл: Људски је бити хомосексуалац. Како нешто што је људско може бити грех?
Митрополит Кирил: А шта је по вашем мишљењу прељуба – добра или лоша ствар?
Шпигл: Одлука је на савести сваког појединца.
Митрополит Кирил: Не говоримо о макар каквој одлуци. Говоримо о моралу. Они би хтели да поверујемо како је морал релативан. Али то је потпуно нетачно. Комунисти су говорили: добро је оно што је добро за радничку класу. Био је то релативан морал – и 60 милона људи је истребљено. Хитлер је тврдио: добро је оно што је добро за већу Немачку. И то нас је коштало милионе живота. Или је морал апсолутан или уопште не постоји. Ако оправдавате хомосексуалност, зашто не и педофилију?
Шпиге: Али ту постоји огромна разлика! Сексуалност се тиче одраслих који одлучују за себе. Педофилија се односи на злоупотребу деце, и нема никакве везе с људском слободом.
Митрополит Кирил: За неколико година рећи ће вам да су дванаестогодишње девојчице некад сматране децом, али сад су много напредније. Пре двадесет година нико није ни сањао да би Немачка икад могла да усвоји закон којим се признају бракови хомосексуалаца. Али, данас се и то прихвата. Овде говоримо о чувању начела. Постоји нешто што се зове општа морална природа.
Шпигл: А она зависи од времена и простора. Неки народи дозвољавају полигамију, на пример.
Митрополит Кирил: Достојевски је писао да се Бог и ђаво боре за власт у срцу човека. Данас многи следе логику да штогод пожеле треба да буде добро и оправдано. Брзоплето се према неким штетним емоцијама односимо као да су наше природне потребе. Кад се уздрмају морални темељи, ослобађају се нагони. Али, ослобођени нагони спадају у животињски свет. Ово што сад говорим либерални Шпигл никад не би објавио: ви зацело мислите да је овај Митрополит Кирил померио памећу и да говори све саме глупости.
Шпигл: Ми волимо расправу. Нећете ваљда хомосексуалност окарактерисати као животињски нагон?
Митрополит Кирил: Појам нагон нема негативну конотацију. Узмите на пример глад, жеђ, полни нагон. Да нам Бог није дао ове нагоне, не бисмо постојали. Разлика између људи и животиња је у томе што човек уме да контролише своје нагоне.
Шпигл: Већина руских политичара очигледно дели ваш поглед на хомосексуалност. Који облик владавине Православна Црква сматра одговарајућим за Русију? Неки ваши званичници имају симпатије према царевини, тј. монархији.
Митрополит Кирил: Подршка овом или оном облику владавине није нам најважнија брига. Спасење душе је суштински могуће у сваком облику владавине. У Русији су разни народи и вере живели у миру стотинама година. Имаћемо будућност као јединствена нација само ако се одупремо регионализацији и сепаратизму. Русија се не може замислити без Православља.
Шпигл: Владимир Путин каже да често чита Свето Писмо у председничком авиону за време дугих путовања. Он и његови министри воле да буду виђени на службама, упркос томе што су многи од њих били одани поклоници атеизма у совјетско доба. Да ли вас то радује или љути?
Митрополит Кирил: Већина данашњих верника до јуче су били безбожници. Кад један инжењер може да доживи такав преображај, зашто не би могао и политичар? Нажалост, политичари ретко одлазе у Цркву. Волео бих да видим Председника и Министре сваке недеље у Цркви, а не само једном или двапут годишње.
Шпигл: Напротив, наш је утисак да је Православна Црква наклоњена Председнику Путину – и да се нада да ће обезбедити његову помоћ у решавању неких својих проблема.
Митрополит Кирил: Потпуно ми је јасна суштина вашег питања, али ми смо својим свештеницима забранили да буду чланови партија. Неки од њих су се деведесетих година кандидовали за Скупштину. Тога не сме бити. Црква стоји на располагању свакоме. Кад је 1993. нападнута наша Скупштина и кад нам је запретила опасност од грађанског рата, супротстављене стране су се могле састати једино у овом манастиру у ком се сад налазимо. Свима је било јасно да Црква не подржава ни једну страну. Црква у вишестраначкој држави не сме да има ни политичке противнике ни савезнике. Нико не сме да стане пред храм и каже: "Нећу да уђем унутра јер се тамо моји политички противници осећају као код куће". А политичари, с друге стране, не могу да рачунају на Цркву у неком баналном покушају да стекну популарност.
Шпигл: Али ваша Црква је управо одабрала страну. Претерано топло је поздравила Путинову одлуку у византијском стилу да именије Дмитрија Медведева за свог наследника. А позвала је и Путина да буде председник владе.
Митрополит Кирил: Нисмо ми позитивно реаговали зато што Медведева подржава Владимир Путин, него зато што је Медведев искусан политичар. А замисао да Путин дође на чело Скупштине у сагласности је са нашим Уставом. Путин предводи странку која је добила 64% гласова на изборима у Думи – она има морално право да истакне председника владе.
Шпигл: То је тачно, али ви сте ипак заузели страну. Подсетићемо вас на Митрополита Сергија који одлучио да подржи Бољшевике 10 година пошто су дошли на власт. Тад је ваша Црква изабрала да сарађује с комунистичком влашћу, укључујучи и КГБ, иако је била сурово гоњена. Њихова се злодела до данас памте.
Митрополит Кирил: После Бољшевичке револуције, кад је почело незапамћено гоњење Цркве, неки чланови свештенства су сматрали да је неопходно изабрати пут компромиса са силама које су биле непријатељи Цркве. Учинили су то само да би сачували могућност да богослуже и проповедају народу без скривања. Остали су одбацили овај приступ, и њихова тзв. Катакомбна Црква скоро је потпуно уништена. Немамо право да осуђујемо ни једне ни друге. Сви су прошли кроз сурову репресију.
Шпигл: У међувремену је утицај Цркве поново толико ојачао да су руски добитници Нобелове награде написали писмо Председнику Путину, упозоравајући на пораст клерикализације друштва.
Митрополит Кирил: Та господа би хтела назад у Совјетски Савез. Јесу ли у оно време дизали глас у заштиту Цркве? Нису. Није им сметало што су многи храмови порушени. А гласине о стапању Цркве и државе у Русији су, благо речено, преувеличане. Волео бих да у том смислу достигнемо Немачку. Ми ни дан-данас немамо свештенике у војсци и болницама.
Шпигл: А не гризе вас савест што освештавате свакојако оружје: тенкове, бродове и пушке.
Митрополит Кирил: Свештеници то раде кад им неко тражи.
Шпигл: Многе Русе забрињава то што сте недавно покушали да уведете своју веру као обавезан предмет у школе.
Митрополит Кирил: Желимо да подучавамо основним начелима културе традиционалних религија, и тренутно предлажемо да се ученицима допусти избор између православне, исламске, јеврејске или будистичке религије у школи. Почећемо 2009. године с предметом духовно-морална култура. Деци из неверујућих породица такође ће бити понуђен неки предмет, можда под називом секуларна етика. Немачка нам је узор у овом погледу.
Шпигл: Шта мислите о православним свештеницима који желе да избаце Дарвинову теорију еволуције из наставног плана и програма зато што је у супротности с библијском причом о стварању света?
Митрополит Кирил: Проучавање материјалног света није предмет религије, и из тог разлога Црква не треба ни да злоупотребљава научне теорије. Католичка црква је направила такву грешку кад је проповедала геоцентризам. Кад су научници касније открили да у средишту Сунчевог система није Земља него Сунце, проглашени су јеретицима. Коперник је био и свештеник, и тадашња Католичка црква сматрала је себе научном заједницом. Православна Црква то никад није чинила.
Шпигл: Како бисте објашњавали Дарвинову теорију да сте наставник?
Митрополит Кирил: Рекао бих да Дарвинова теорија има много поборника, али и неколико нерешених питања. На пример, нико још није понудио прецизне доказе о преласку једне врсте у другу. Погрешно је Дарвинову теорију сматрати једином исправном. Данас је она водећа теорија, али сутра може да је замени нека друга. Некад је и марксизам себе сматрао једином исправном и научно утемељеном теоријом...
Шпигл: Али, не можете изједначавати те две теорије. Осим тога, Дарвинова теорија је данас углавном без премца.
Митрополит Кирил: Зарад објективности, додао бих да је Дарвин био верник...
Шпигл: Чињеница је да је Дарвин, као научник, сумњао у своју веру.
Митрополит Кирил: Ни под којим условима не треба Дарвинову теорију злоупотребљавати у борби против религије. С друге стране, Библија није уџбеник из космологије.
Шпигл: Али очигледно је приручник за спољну политику. У једном есеју руски Министар спољних послова, Сергеј Лавров, позива се на Нови Завет у критици једнополарног света под доминацијом САД.
Митрополит Кирил: Христова заповест из Јеванђеља по Луки – "И како хоћете да чине вама људи, чините и ви њима онако" – односи се и на међународне односе. Ароганција у политици није ништа мање опасна од ароганције у међуљудским односима. Као Православна Црква, ми смо против сваког покушаја да се успостави једнополарни свет. Био би то почетак једног наметнутог ентитета који би избрисао разлике међу религијама, културама и цивилизацијама.
Шпигл: Можете ли да замислите уједињење Православне и Католичке цркве које су одвојене скоро хиљаду година?
Митрополит Кирил: То одвајање је последица људског греха. По томе је слично разводу брака. Хришћански Запад и хришћански Исток разишли су се јер су сматрали да један другом нису потребни. Сједињење је могуће једино путем духовног заједништва. Није важно колико ћемо докумената потписати. Док не будемо осећали да љубимо једни друге, да смо једна породица и да су сви чланови породице једни другима потребни, јединство се неће остварити.
Шпигл: Кад ће се догодити дугоочекивани сусрет папе Бенедикта и поглавара ваше Цркве, Патријарха Алексеја Другог?
Митрополит Кирил: Наши односи су се побољшали од кад је Бенедикт постао папа. Питање посете Москви скинуо је с дневног реда. Посета не би решила постојеће проблеме, само би изазвала нове. Многи руски верници не верују Католицима. То нам је заоставштина из ратова и прозелитистичких настојања из 17. и 18. века.
Шпигл: Да ли је могуће да се папа и Патријарх састану у некој трећој земљи, на неутралном тлу?
Митрополит Кирил: Сасвим је могуће. Напредак у нашим билатералним односима креће се у смеру остваривања таквог сусрета.
Шпигл: Пошто папа није Пољак, сигурно је прихватиљивији за Русе.
Митрополит Кирил: У овом случају даћу вам званичан одговор: националност је неважна.
Шпигл: Ваше Преосвештенство, хвала Вам на овом интервјуу.
Интервју водили: Мартин Доери, Кристијан Неф и Матијас Шеп у Москви. Пренето из:Europaica 135 - BulletinoftheRepresentationoftheRussianOrthodoxChurch totheEuropeanInstitutions Превод на српски језик: Катарина Цар, Светосавска омладинска заједница "Теофил" - Беране
