СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О ВАСКРСУ 2008. ГОДИНЕ

ПАВЛЕ

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Данас се све и сва испуни светлошћу: и небо, и земља, и подземни свет.
Стога нека сва творевина празнује Васкрсење Христово, јер се њиме учвршћује.

Овим речима великог црквеног песника честитамо вам Празник Христовог Васкрсења и поздрављамо вас, драга децо духовна, сверадосним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

После Великог Петка, највеће трагедије човечанства, али и славе Божје, када је човек био немилосрдни судија Љубави Божјој, када је осудио на смрт Богочовека Христа, када су лаж, превара и обмана хтели да ликују над Распетим Христом, када су се небо, и земља, и подземни свет постидели неделâ рода људскога и тама све обузела – ево нам Дана ПРОЛАСКА и ПРЕЛАСКА Богочовека Христа из смрти у живот, из таме гроба у светлост Дана. Ево Дана над данима, Времена над временима, када Васкрсли Господ покида окове греха, смрти и ђавола, којима човечанство, а са њим и целокупна природа, беху оковани! Ево Дана наше слободе и радости! Васкрсењем Христовим све и сва испуни се новом светлошћу вечног живота. Зато, радујмо се и веселимо се Пасхи Господњој, Празнику слободе и живота! Сужњи таме највише се радују слободи светлости. Васкрсењем Христовим побеђена је вековна неправда коју су грех и смрт наносили човеку. Свети апостол Павле у васкршњем усхићењу победоносно пита: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Нема их! – јер је жалац смрти поломљен, ад испражњен, а сужњи ада ослобођени.
Светлост света као Сунце новог живота засија из гроба, као што пре страдања засија на гори Тавору. Нека се сва творевина радује Васкрсењу Христовом, јер слабо и немоћно постаје јако и моћно, учвршћује се. У Васкрсењу Христовом читав универзум се изменио. Зато оно јесте ново стварање света и ново рађање човека, овог пута из самог Живота који Васкрсли Христос дарује свету и човеку. „Ја сам Пут, Истина и Живот”, каже за Себе Господ.
Васкрсли Христос јавио се женама мироносицама и преплашеним апостолима, који се због страха од Јудејâ бејаху разбежали, сабра их око Себе и учврсти их у вери речима: Не плашите се! Ја победих свет! – свет који Га је пре само неколико дана осудио и разапео на крсту. Управо тако, Он данас и увек сабира све нас око Себе и једнако поручује: Не бојте се, јер Ја победих свет! Видевши и искусивши славу Њега Васкрслога, славимо Га и кличемо свету: Христос васкрсе, народи! Христос васкрсе, славите! Христос васкрсе, верујте! – Јер, „проповедамо оно што очи наше видеше, руке наше опипаше”, како каже свети апостол и јеванђелист Јован Богослов, „да и ви верујући живот вечни имате”. Наша вера је вера крсноваскрсног искуства. Ми знамо и зато верујемо. Знање стечено искуством јесте највећа потврда вере.
Пре Свога страдања, погребења и Васкрсења, Господ изведе тројицу Својих ученика на гору веома високу. То беше гора Тавор. На њој, у тајни свога Преображења, откри им тајну Свога богочовечан­ског бића, које ће њима и целом свету бити опитно познато по Његовом Васкрсењу. Пројављивање божанске силе и славе би пропраћено светлошћу нетварне благодати која јесте у Христу и коју свет прими Васкрсењем Његовим. Свет без Христа јесте свет мрака. Свет са Васкрслим Христом – свет је вечне светлости, светлости која осветљава сваки део наше душе, нашег бића. Зато и јесмо деца светлости. Од Њега, Светлости живота, и ми примисмо светлост да светлимо свету. Зато нам Господ и поручује: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.”
Само Васкрсли Христос јесте крајеугаони Камен наше вере и нашег живота. Истовремено, Он је крајеугаони Камен и богочовечанска Глава наше свете Цркве. Другог камена нико други не постави, нити може поставити. Кад ученици упиташе светог Јована Крститеља да ли је он онај који треба да дође или другог да чекају, он им одговори: „Ја нисам достојан ни ремена одрешити на обући Његовој!“ То рече свети Пророк и Претеча и Крститељ Господњи Јован, који положи руку своју на главу Спаситеља. Ако он, највећи међу рођенима од жене, тако каже, како је онда могуће да неко прогласи себе видљивом главом Цркве, непогрешивим викаром Сина Божјег на земљи? Боже сачувај! Наша света Црква са својим свештенством и верним народом чврсто стоји у христоваскрсној вери светих пророка, апостола, мученика и светитеља. Истовремено, ми смо Црква којој Бог даје снагу да буде и Црква дијалога са свим људима и народима, све призивајући на просвећење светлошћу Васкрслога Христа. Не затварамо се у себе нити Христа затварамо у уске границе свога разума. Напротив, сведочимо Светлост свету и другима, сведочимо Истину попут светих апостола, светитеља, мученика и преподобних. То је оно по чему нас свет препознаје да смо Христови, јер, како каже свети апостол Павле: „Свима сам био све само да бих некога придобио за Јеванђеље Христово...”
Шта за нас који живимо две хиљаде годинâ после Васкрсења Христовог представља Васкрсење Христово? Да ли само успомену или сећање? Да ли само обичајно слављење или нешто много више и дубље? Благодат Васкрсења Христова је неисцрпни извор спасења човека и света у сваком времену и простору. То је апсолутна и потпуна промена човека и света коју Богочовек Христос својим Доласком и Васкрсењем донесе. Дакле, исту и једнаку снагу и моћ има Васкрсење Христово и за његове савременике и за нас који га после двадесет векова славимо. Свети апостол Павле уверава да са Христом вечно живимо, јер „једним оправдањем (Васкрсењем) дође на све људе оправдање живота!...” (Рм 5, 18). „...Христос, уставши из мртвих, више не умире, смрт више не влада њиме... Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем” (Рм 6, 8–11). Васкрсењем су спасени и прошлост и садашњост, и будућност.
У ове дане пасхалне радости, у време божанске милости према свима и свакоме, не можемо, а да се не сетимо људске неправде и насиља моћникâ овога света над нашим Косовом и Метохијом, над Србијом и целокупним српским народом. Косово и Метохија су саставни део живота сваког православног Србина, као што је и сваки Србин нераскидиво повезан са Косовом и Метохијом. Знајући то, креатори ове историјске неправде управо су хтели да нам нанесу најдубљу могућу рану, неизрециви бол и патњу – бол и патњу која нас упућује на јединствену, спасоносну голготску патњу Господа нашега.
Косово и Метохија није само питање српске територије. Пре и изнад свега, то је питање нашег духовног бића, јер смо се са Косовом и Метохијом рађали, расли, живели и сазревали као личности и као народ, живели и умирали са косовским заветом: „Земаљско је замалена царство, а небеско увек и довека!” Зато је питање Косова и Метохије толико животно, психолошки и духовно-мистички везано за сваког од нас. Добро то знају силници овога света и управо желе колективно да повреде и казне православни српски народ; желе да га сломе и сатру, да од њега направе безобличну масу, да му одузму срце из недара... Покоравајући се Христовој вољи и науци, ми обелодањујемо њихово безакоње, њихово лицемерство, по много чему слично оном Пилатовом прању руку у крви Праведника.
Имајући Косово и Метохију у срцу, у непрестаном старању за нашу браћу и сестре и све који онде пате, имајући живо Косово и Метохију дано­ноћно у себи, нико нам га није отео и не може нам га отети. Отаџбина је срце човека, каже један песник. Ми смо у своја срца поставили Косово и Метохију. Позивамо све православне Србе да косовски завет у потпуности испунимо, а то је светолазаревски завет. Ако држимо тај завет, нико нам неће отети Косово и Метохију, ни овога ни онога века, као што нико није могао јеврејском народу отети његов свети Јерусалим. Позивамо све, почевши од политичарâ и научникâ до најскромнијих и најмлађих синова и кћерију наше Отаџбине, да својим радом и честитим живљењем заслужимо и сачувамо пред Богом Косово и Метохију.
Нека научници својим научним радовима бране Косово и Метохију! Нека уметници својим стваралаштвом изразе лепоту и суштину нашега Косова и Метохије! Нека спортисти своје спортске успехе заветују Косову и Метохији! Нека сваком родитељу Косово и Метохија буде једна од првих речи које ће шапнути свом новорођеном детету! Нека сваки ратар прву бразду заоре и посвети Косову и Метохији! Нека сваки радник први сат свог радног времена посвети и поклони Косову и Метохији! Нека сваки политичар своју прву политичку мисао и напор на међународном плану посвети одбрани Косова и Метохије! Нека сваки духовни пастир своју прву молитву Богу узнесе за Косово и Метохију!
То је позив на борбу непрестану која ће бити Богу мила, а наша молитва од Њега услишена, јер питање Косова и Метохије не предајемо у руке варљивих људи и њихових интереса већ га предајемо Богу и суду Његовом. Као што је некада Псалмопојац певао отетом и разрушеном Јерусалиму, и ми певајмо у духу косовског завета: ако заборавим тебе, Косово, ако заборавим тебе, Метохијо, нека ме заборави десница Господња! Нека се прилепи језик мој уз непца моја ако се тебе не сетим, ако не истакнем Косово и Метохију за почетак весеља мога.
Драга децо духовна, живимо у тешким временима глобализације, у временима гажења основних људских права – права човека на живот, права детета да буде рођено, права родитеља да своје дете васпита и води, права мајке да буде брижна мајка свом детету и супруга своме мужу, права човека да буде човек! Ствара се чудовишна глобалистичка цивилизација по мери изопаченог морала, без квасца вечног смисла људског живота. Таква цивилизација, све док је у супротности са Васкрслим Христом и Његовом благом науком, не може преживети. Имајући то у виду, будимо мудри и опрезни када прилазимо нездравој трпези понудâ овога света. Изаберимо са ње само оно што је за Христа вредно и достојно нашег звања и достојанства. Све псевдоцивилизацијско, извитоперено и нехумано одбацимо, као што је Христос одбацио понуду кушача на Гори кушања: ако ми се поклониш, све ово што видиш биће твоје!
Ми знамо прави одговор: Писано је: само Богу служи и Њему Једином се клањај!
Посебно поздрављавамо нашу браћу у дијаспори: у Сједињеним Државама Америке, у Канади, у Аустралији, у земљама Азије, Африке и Европе. Поздрављамо их и позивамо да се у Христу Исусу Васкрсломе сложе и уједине, да више никада не допусте да их деле и завађају.
Поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори, Словенији и Бившој Југословенској Републици Македонији. Поздрављамо сву Цркву Божју распрострањену по васељени и све људе добре воље. Све позивамо на мир, слогу и добро сведочанство пред другима. Обновимо себе Христом Васкрслим и светлимо свету добром и врлином! Сабрани у светој Литургији своје свете Цркве, у добру и добром сведочењу Истине, загрлимо брат брата, поздравимо једни друге, али и небо и земљу, сверадосним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Дано у Патријаршији српској, у Београду,
о Васкрсу 2008. године.