БУНТ ПРОТИВ ЕУ – БУНТ ПРОТИВ АНТИЕВРОПЕ

Поново смо као народ на великој прекретници и као и раније, поново нам се нуде лака решења која су увезена од другог и стварана за другог.

РАЈЕТИНСКИ ГЛОБАЛИСТИ

Пошто нам је цео ХХ век прошао у пропалим интернационалистичким идеологијама узетим са запада, које су и тамо настале као последица њиховог духовног пада и одбацивања Христа Богочовека, а тај пад је имао своје исходиште у Римској цркви, која је између Христа и народа поставила папу који је подлегао трећем ђавољем искушењу и како то примећује Достојевски, заузео став да хришћанство не може опстати без папске световне и духовне силе, односно без овоземаљске државне папске моћи, ми смо престали да будемо Срби, а самим тим и Европљани, а постали смо Југословени, англофили, франкофили, комунисти, титоисти, а на почетку новог миленијума смо приграбили нову идеологију – евроатлантизам и мондијализам.

Нико нормалан не може бити против међународне сарадње и повезивања, али само људи који су утврђени у свом идентитету, својој култури и традицији могу слободно да сарађују са другима и да усвајају оно што је добро и да омогуће даљи развој и прогрес. Само различитост култура и омогућава тај тзв. ''општечовечански прогрес''. Постојање униформности, униполарности, јединог исправног пута у демократију, људска права и сл. води у тоталитаризам глобалних размера.

И данашњи Запад је настао уношењем бројних достигнућа других цивилизација. Само они који су постали давно обезличена бесловесна маса оптерећена комплексом инфериорности могу да, услед огромне количине самомржње, хрле да усвоје све оно што и на Западу представља маргиналне и ништавне појаве. Тако су и бивши ''титоисти'' и другови из комитета преко ноћи постали неолиберални глобалисти и заговорници евро-атлантских интеграција.

Свој рајетински менталитет и потребу да препуне само своје трбухе називају ''реалношћу''. Сав њихов реализам је сконцентрисан у пределу доњег дела абдомена и у сопственој позадини, а заснива се на слогану ''на се, у се и пода се''. Своје целокупно биће доживљавају само као непрекидно подмиривање најнижих порива и страсти. Њихов ''реализам'' се осликава у томе да сте `37. ''стаљиниста'', `42. нациста, `45. комуниста, `48. и `68. ''титоиста''.

Можда би и `88. године били и ''слобисти'', да се пре тога у унутарпартијском и међупородичном обрачуну нису определили за губитничку страну. Нису они били против Милошевића зато што је био комуниста, већ зато што је некада знао да проговори и као Србин. Потом су бивши другови из ЦК похитали на ''трули запад'' да добију финансијску и политичку подршку за своју сервилну издају, коју називају реалношћу.

АНТИЕВРОПСКА АТЛАНТИСТИЧКА ЕВРОПА

На жалост. многи и данас када причају о ЕУ мисле на Европску Заједницу из периода њеног стварања, мисле на Европу Де Гола и Аденауера коју чине њене националне државе утврђене у својим културним, историјским, политичким и економским достигнућима.

Међутим, данашња ЕУ је постала у својој основи антиевропска творевина. Сам податак да се ЕУ срамоти да у свој Устав унесе да је хришћанство темељ и духовна основа Европе, довољно о томе говори. Изјава оне несрећне, бедне имитације човека, Жака Ширака да је и ислам једнако заслужан за европску културу као и хришћанство, говори о сумраку Европе и њеном дубоком духовном и моралном посрнућу, као и о служењу англоамеричким интересима.

Такође, је и приметна потпуна американизација европске културе и потпуна доминација масовне и вулгарне забаве. Њихово основно начело је слобода у незнању и култура смрти. Шираку и сличним заговорницима мулти-култи идеологије и Европе као лонца за претапање народа и раса можемо поручити да су и Карло Мартел код Поатијеа и Димитрије Донски на Куликовском Пољу и Кнез Лазар на Косову Пољу и Хришћани под зидинама Беча, знали за шта, за кога и против чега се боре.

Ово не значи да треба упасти у замку америчких неоконзервативаца о неком сукобу цивилизација, или о, наводној, борби против тероризма, оног вехабијског, који су они и створили, него треба и муслиманским земљама омогућити јасну перспективу развоја и слободу, без подржавања корумпираних режима због нафте, који стварају неподношљиву беду својим народима, а тиме и извор тероризма и велике имигрантске таласе који већ даве Европу.

Само када се узме у обзир израелскa окупација Палестине и подршка коју САД и њени европски сатрапи томе пружају, узме у обзир, постаје јаснији очај, али и храброст тамошњег народа да на бруталну силу одговарају једино каменицама и актима појединачног насиља са елементима терора, који и јесте одговор на државни терор. Муслимани који су у Европи треба мирно да живе и да имају сва права, али морају да поштују основе цивилизације Европе и државе у којима живе. Али, како они да поштују оно што ни сами европски народи не поштују.

Још од Другог светског рата Западна Европа је, практично, под ''меком'' окупацијом САД. После пада Берлинског зида тај се тренд проширио на целу Европу. Том ''меком'' окупацијом се поробљавају душе и ставља се све у службу интереса САД и њене пратиље Велике Британије, између којих нема разлике.

Де Гол је међу првима увидео ту атлантистичку превару. Зато се и залагао за Европу од Атлантика до Урала, односно, Владивостока. Међутим, сервилна издаја западних елита довела је до стварања ЕУ и њеног претварања у корпоративни привезак на америчком кључу.

Због неких грехова својих дедова и два несрећна европска грађанска рата, унуци су учени да мрзе своју историју, традицију, културу, државу, да је све то један велики неспоразум и да треба да се диче својом безличношћу, нискошћу, потрошачким и паразитским менталитетом, а да духовну пустош надокнађују обиљем масовне забаве, содомије, наркоманије, окултизма и сл.

АНАРХО-МУЏАХЕДИНИ

Данашњу ''елиту'' Европе углавном чине анархо-троцкисти из несрећне `68. године. Тако су Немци учени да се због Хитлера, Геринга, Гебелса, срамоте Канта, Хегела, Гетеа, Хајдегера. Са оваквом одрођеном бирократијом у Бриселу, која не представља државе из којих долази, ништа се добро и не може очекивати. Таквима и њиховом моралу морају бити ближи шиптарски терористи, трговци наркотицима, људским органима и белим робљем, муџахедини који држе одсечене људске главе, усташки крвници, него народ који је подигао Грачаницу, Високе Дечане, Пећку Патријаршију.

Када само човек погледа ту ''елиту'' из Брисела, да му све одмах буде јасно. Феминизирани искомплексирани и неретко перверзни мушкарци с једне и феминистичке заговорнице фалусног матријархата, са друге стране. Са обе стране Атлантика дефилују разни Фридови, Бушови, Олбрајтове, Рајсове, Солане, Ренови, Кушнери, Блери, Ахтисарији и др. Наш народ за такве има адекватан израз – јајаре.

Њихове копије у бившим земљама реалсоцијализма су, наравно, још горе, јер је и њиховим народима одређена гора судбина, да буду периферија те Антиевропе, а нама да будемо периферија на тој периферији. Несхватљива глупост је и да се таква ЕУ изједначава са Европом. Из те дефиниције произилази да у Европу не спада Русија, а да једнога дана може спадати Турска или рецимо, Азербејџан. Овакву глупост не вреди ни коментарисати, али она јасно говори каква је улога намењена православним Словенима.

Европа би се тешко могла дефинисати и у географском смислу као континент. Одувек сам сматрао географском и историјском неправдом то што Индију сматрају за подконтинент, а Европу за континент. Индија има много израженије и географске и цивилизацијске специфичности у односу на остали део Азије него Европа са неком границом на Уралу. Урал се не може сматрати неком посебном географском границом и у културном, политичком, економском и сваком другом смислу јасно је сваком да је са обе стране Урала Русија. Европа је само западно полуострво Евроазије као континента. Само сујета, охолост и лична уобразиља романо-германског света створила је границу код ''врата народа'', како они, тобоже, бране европску цивилизацију од ''варвара''.

Ако античка Грчка и Рим са Хришћанством представљају темељ Европе, треба подсетити да су најранији грчки полиси настали на простору Мале Азије, Атина је дошла тек касније. Хришћанство је настало у Палестини. Очигледна је и јасна традиција и заједничка културна основа целог евроазијског простора. Римска црква је у својој јереси створила предуслов за стварање тзв. Запада.

КАКО ЈЕ НАСТАО „ВЕЛИКИ БРАТ“

Сав западни ''прогрес'' је заснован на материјализму и техницизму који је за њих представљао замену за духовност. Протестантизам је знао само да негира римокатолицизам и на тој негацији је и остао. Његова антропоцентрична, индивидуалистичка и материјалистичка идеја која је до краја одбацила Христа, почела је да проповеда да се материјалним богатством и благостањем мери Божији благослов. Како је то Вебер лепо уочио, протестантска етика је створила капитализам, који данас доживљава свој тоталитарни врхунац са дужничком економијом и међународним банкарским лихварством са идолопоклоничким клањањем Мамону.

Из таквог стања духа могуће су биле само побуне. Све идеолошке наказе имају своје упориште у оцу либерализму и мајци револуцији, који су збрисали последње остатке традиционалног поретка у Европи, заснованог на Божијем благослову и културној, политичкој, сталешкој и народној државној целини. Либерали, социјалисти, анархисти, комунисти, демократе, нацисти, фашисти, националисти без Бога, неоконзервативци, неолиберали, глобалисти, сви они су настали из духовне пустоши и покушаја да Христа Богочовека замене неким новим идолом.

Када је трећи сталеж постао први, почео је да се урушава цео европски поредак који је до тада био познат. И средња класа је настала као последица паразитско-потрошачког друштва које хвали безлични индивидуализам, само да би имао ко да троши оно што се масовно производи и да би се форсирао живот на дуг.

Одбацивши Христа и љубав према ближњем, Запад је прогласио хуманизам, братство, једнакост, слободу, засновану на себичном егоизму и личним потребама, па је и њихов државни национализам без Бога одвео Европу у два уништавајућа светска рата. Зато је сада Запад и уједињен под видом англоамеричког неолибералног атлантизма, пошто су се у међувремену европске државе и народи одрекли сами себе. Пошто више немају својих интереса, онда морају да служе туђим. Нова Коминтерна је данас у Бриселу.

Пошто економски, политички и војно зависе од ''великог брата'' преко Атлантика, ЕУ је преостала да се бави тако ''важним'' темама као што су димензије воћа и поврћа, прављење алкохола у домаћој радиности, колико која земља сме да произведе жита, меса, млека, вина и продавањем магле сиротињи са истока о ''обећаној земљи'', инвестицијама, развоју, где се међународни банкари и мултинационалне компаније, којима се национална добра дају у бесцење, представљају као донатори и спасиоци социјале.

КОМЕСАРИ БРИСЕЛСКЕ КОМИНТЕРНЕ И СРБИ

Гомила комесара ЕУ (занимљиво звање које и буквално подсећа на црвену Коминтерну), уствари доконих бирократа, ислужених и потрошених политичара у њиховим земљама, бачени су на нове задатке. Пошто сами демократски механизми њихове контроле слабе, они не представљају своје државе и народ, већ наднационалну, глобалну ''елиту'', слој господара из тзв. ''златне милијарде'', претварајући Запад у постхришћанско, постмодерно, постдемократско, а све више и у постхумано друштво. Али, и та идеја се већ потрошила. Културна, политичка, демографска, имиграциона, па и економска и енергетска криза све више тресу Запад, а нарочито ЕУ.

Какве интеграције требају Србији и српском народу? Потребна нам је најпре духовна и културна интеграција српског народа и простора на коме живи. Зато се мора јасно рећи да су Косово и Метохија срце Србије. Космет је духовна и државотворна основа нашег националног бића, са њим смо Срби и једино као такви можемо бити и Европљани. Морамо гледати у будућност, али и у вечност, јер ћемо само тако обезбедити вечност на Небесима и вечност и за будуће генерације.

Космет је наш завет са Богом, а Бога се треба бојати, а не пролазне и пропадљиве људске силе и Космет је наш и по Божијим и по људским законима. Ако на овом испиту паднемо и дозволимо да се на нама примени неко ''јединствено'' решење које неће важити ни за кога другог, онда и не заслужујемо да постојимо и у наредне две генерације више нико неће ни хтети да буде Србин.

Докле се боримо, дотле и живимо. Ниједна генерација не добија да носи већи терет од оног који може понети. Зато будимо достојни својих предака, а да се и потомци наши пред нама не постиде. Без обзира на тренутне победе и поразе, победићемо у вечности ако останемо верни свом завету. Само као народ са идентитетом припадамо Европи, а не као нека бесловесна маса која се држи свињске и мајмунске филозофије.

Таква маса и постоји да би робовала и служила другом и његовим интересима, па им се мисија у Авганистану и Ираку, а сутра можда у Сирији и Ирану, представља као борба за људска права и демократију, пошто су Космет заборавили. Не живимо ми само за себе и због себе, већ захваљујући Богу и свим нашим часним прецима и имамо обавезу према потомцима, јер је и отаџбина скуп свих генерација, које су биле, које јесу, и које ће тек бити.

ОБНОВА ИЛИ ПРОПАСТ

Када спроведемо духовну обнову на свим српским просторима и утврдимо се у православној, светосавској основи, онда ће уз промену односа снага у свету, која је већ на делу, пасти и вештачке границе које су кроз нас повучене људском силом.

Исто тако се морамо сетити и бројних Срба римокатоличке и мухамеданске вероисповести који су задужили овај народ. Сетимо се само Мехмед-Паше Соколовића, Иве Андрића, Руђера Бошковића, Иве Војиновића, Матије Бана, Меше Селимовића и др. Тада ће бити повраћено и оно што је сада изгубљено. Само са таквим размишљањем можемо се надати и демографској обнови и економском развоју.

Хијерархија правог поретка гласи култура-политика-економија, а не обрнуто. Ако носимо западна одела, користимо мобилне телефоне и интернет, то не значи да треба да презиремо своје претке, тиме онда презиремо и себе, а такав народ нема будућности. Тесла и Пупин су били поносни и увек истицали да су Срби. Такви и данас треба да будемо. Утемељени у својој традицији, верни, самосвесни, слободни, победничког менталитета. Тако ћемо и будућим генерацијама дати добар пример и учити их да су српски не само Србија (са Косметом, наравно), него и Црна Гора, Република Српска, па и цела БиХ, Српска Крајина, Лика Кордун Банија, већи део Далмације и Славоније и Македонија, да постоје Срби православци, римокатолици, мухамеданци. Од нас зависи како ће се српска реч ширити и јачати. Тиме ћемо дати и свој допринос европској баштини.

Сама Европа је данас на прекретници. Да ли и даље да настави да се утапа у безлични атлантистички глобализам и да и даље служи англоамеричким интересима, или да створи нову Европу нација чију би здраву