АКЦИОНИ ПЛАН ДС

По губитку власти у Београду, актуелни заменик градоначелника г. Алимпић је био принуђен од поглавара његове странке да седницу скупштине на којој би предао кључеве града супротном табору помери на крајњи рок и закаже је за 14. јул уместо како је првобитно најавио за 6.јун. Тако нам је открио део акционог плана који је Г. Тадић најавио у часу пирове победе да ће се свим демократским средствима борити против доласка на власт снага које ће Србију вратити у прошлост уместо да са њим на летећем ћилиму пођу у бајковиту будућност.

Десна рука Г. Тадића, (ех шта све десна рука ради) Г. Ђилас гостујући у националном дневнику, уз лисичији осмех који му је растезао лице, оправдавао је овакву одлуку свог главешине и успут вређао Г. Вучића говорећи да нема ни дана радног стажа, при томе не спомињући булументу кадрова ДС који су се обогатили преко ноћи, а којима је једина радна карактеристика била припадност жутој странци.

Но овај детаљ акционог плана ДС за останак на власти по сваку цену има вишеструку намеру, намену, значење, поруке и последице.

Прва намера је да се пролонгира долазак на власт у Београду коалиције СРС – ДСС – СПС – ПУПС – ЈС не би ли из широког арсенала марифетлука пронашли онај који ће ову коалицију посвађати, разјединити и на крају разбити и тако задржати колач градског буџета од преко 900 милиона евра на годишњем нивоу, и разноразне функције у јавним предузећима;

Друга намера је да се пошаље порука СПС и осталима из те коалиције шта их чека уколико на републичком нивоу покушају да формирају власт са СРС и ДСС;

Трећа намера је да виде реакцију наведених странака на градском нивоу како би знале како ће се у сличном случају понашати на републичком нивоу.

Али ово је све мачији кашаљ у поређењу са оним што нас чека уколико председник државе буде обавештен да национална струја има већину у парламенту. Он је тада дужан да у року од 90 дана именује мандатара, што ће и учинити (или неће) деведесетог дана – проба је већ извршена на нивоу Београда.

Г. Дулић ће тада (или неће) заказати коститутивну седницу скупштине. Тако ће доћи до пробијања рока за формирање владе, па потом следе нови избори. Исти рецепт ће се применити толико пута, колико избора буде потребно да проевропејци стекну паарламентарну већину.

Ово би све имало подршку и оправдање САД и ЕУ, доказаних српских пријатеља и Г. Тадића посебно.

Демократско решење би била смена Г. Тадића, али она није могућа због три непремостиве препреке : Г. Дулић треба да закаже седницу Скупштине на којој би се расправљало по овом питању, у скупштини теба имати двотрећинску већину да би се пред Уставним судом покренуо поступак за смену и коначно, у том суду седе намештеници Г. Тадића.

На крају бих цитирао део моје песме „Почетак буне против дахија, савремена верзија – песму из Досовског циклуса“ коју сам као честитку за десети рођендан упутио драгом „Гласу јавности“ а која се цела може прочитати на http://www.vidovdan.org/article1243.html

Боже мили чуда великога!

Кад се шћаше по земљи Србији,

По Србији земљи да преврне,

И да друга постане судија,

Досманлије нису раде кавзи,

Ал'је рада сиротиња раја,

Што Косово никад неће дати,

Нити слушат' досманлијских лажи.

Ниче раја ко'из земље трава

А дахије тад ухвати страва.

Кроз пенџере јечи страшна бука

Раја виче: „Доста нам је мука

Сиђ'те доле жути и црвени,

Да шијемо капут вам дрвени,

Да вам мало боју променимо,

И ребра вам ваша пребројимо.

Нама раји нисте били добри,

Зато ћете сада бити модри“.

Итд.итд.

Љубиша Спасојевић

Нови Београд