Замислимо да су се по окончању гласања, пребројавању гласова и утврђивању броја мандата у републичкој Скупштини одмах састала два велика комбинатора, (ови комбинатори су стварни, животни ликови,  за разлику од Велког комбинатора Остапа Бендра, вође групе ситних превараната, литерарног јунака Иљифа и Петрова из романа „12 столица и „Златно теле“) и договорила се о учешћу у власти на градском и републичком нивоу.

Замислимо да су се без проблема договорили да млађи и слабији члан тог дуета седне на две столице истовремено и у граду, и у републици што му омогућава да „опере биографију“ и има одступницу и код једне и код друге стране као и сопствених бирача када ти мандати истекну.

Замислимо да старији и моћнији члан тог дуета и новорођених политичких сијамских близанаца, чји су родитељи и домаћег (тајкуни) и страног ( ЕУ/САД) порекла, желећи да држи у шаци млађег брата и такође желећи да буде сигуран да ће  млађани испоштовати договор, помери конситуисање градске скупштине, тако да оно буде после конституисања републичке и формирања  владе. По том обављеном послу, лако ће одлучити да ли ће спровести договор и на градском нивоу.

Замислимо да путем медија млађи велики комбинатор и новостворени ЕУ фундаменталиста стално изјављује како је за преговоре са патриотским блоком, чиме припрема пребацивање кривице за пропаст тих преговора на њих, иако никад није желео нити намеравао да прави такву владу.

Замислимо да по истеку градских и републичких мандата млађи близанац и  (или ако тако више волите млађи велики комбинатор), уколико га догађаји натерају да оде у политичку пензију, у ту пензију оде са целокупним асортиманом „самсонајта“ пуним плодова његовог дотадашњег ангажовања, уместо да од пртљага има само једну малецну акт ташну.

Замислимо да је желећи да спречи спајање близанаца, а потом пошто то није успео, да их раздвоји, човек од поверења треће стране бацио мамац у виду хапшења тражене особе, истовремено се тако препоручујући старијем близанцу (или ако тако више волите старијем великом комбинатору) за останак на садашњој позицији, јер има он свачијег прљавог веша, па би тим прљавим вешом радо опрао сопствену  биографију, ако треба и биографије оба сијамска близанца (односно великих комбинатора), иако је и њему и његовом газди партија старијег близанца радила о глави оптужујући их за убиство челника те партије.

Замислимо да ће резултати заједничког рада наречених политичких сијамских близанаца (или ако тако више волите великих комбинатора) у жељи да нам обезбеде бољи живот без муке, без рада, без зноја бити:

-          Признавање независности Косова и Метохије данас, а сутра Војводине, Рашке области, Прешевске долине ...

-          Чланство Србије у НАТО, што повлачи америчке базе и анти ракетни штит у Србији, као и руске ракете уперене овамо;

-          Предавање Србима наклоњеног суда у Хагу, сваке спрске главе коју САД и ЕУ пожеле, при чему списак никад није коначан;

-          Заборав за наше сународнике који су зверски убијани и протеривани из Хрватски, Босне, Космета и чијим се органима трговало, јер Србија треба да негује добросуседске односе;

-          Увоз генетски модификоване хране без икаквог ограничења, тако да њеним произвођачима допустимо да заврше посао који нису успели  војници из њихових држава осиромашеним уранијумом;

-          Легализацију хомосексуалности што води у дозволу за склапање тих бракова, као и усвајању деце таквих брачних партнера;

Замислимо да све ово испуњено ипак неће бити довољно да Србија буде примљена у ЕУ и да ће од ове обећане земље по истеку владавине великих комбинатора бити удаљена исто као што је и сада.

Замислимо да живите у држави чији министар финансија признаје да је држава пред банкротом, јер у каси има само сто милиона евра и потом се запитајмо где су волшебно нестале девизне резерве од 10 милијарди евра (или беше 12 или 100 или.., што уопште није битно, јер је очигледно да су постојале само у изјавама за медије), којима су он и старији велики комбинатор до пре неки дан гарантовали сигурност, стабилни развој и свеопшти просперитет Србије, и пошто се то десило после осам година владавине партије великог комбинатора, шта нас чека за још минимум четири?

Замислимо да  нектар који нам се нудио позивом да изађемо на изборе после свега има укус сплачина  - што и јесу,  чија рецептура је осмишљена у иностранству, а скувана у домаћој кухињи, уз зачине под називом ССП, инвестиције, социјално одговорна влада, бољи живот, што чини те сплачине још неукуснијим и замислимо да су те сплачине појели , да их једу и да ће их јести сви који су гласали, као и они што нису ( за веома мали део популације оне су ипак нектар). Замислимо да нам је од конзумирања сплачина мука и да ћемо због тога имати дуготрајне стомачне проблеме, или нема потребе да замишљамо, јер нам је већ мука, а здравствени проблеми су ту, од поменутих, до чира, срчаних тегоба, притиска, зашта нам велики комбинатори, водећи рачуна о бирачима,као лек препоручују дијету коју успешно спроводе, јер је половина становника Србије на ивици глади.

Замислимо да ће се све оно чиме нас је велики комбинатор плашио уколико друга страна дође на власт, ипак десити јер су он и његова странка остали на власти. Замислимо да ће они после свега бити још богатији, осионијии и безобразнији. Замислимо да смо нашим гласањем или не гласањем све ово и још много тога нереченог,а црњег и горег  за нас, односно  бољег за њих, то омогућили.

Замислимо да су се сва ова замишљања десила, дешавају или ће се десити и да су реална онолико колико је истоимена песма Џона Ленона својим стиховима далеко од стварности. И на крају замислимо да ово нико неће објавити осим „Гласа“ и „Видовдана“ (www. видовдан.орг), евентуално „Правде“, иако је послато многим медијима.

Љубиша Спасојевић

Нови Београд